Dvorski: Nekoliko srpskih gradova za bicikle u javnom prevozu

Nakon velikog interesovanja građana u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali i nakon njegovog predstavljanja u februaru na konferenciji o održivoj mobilnosti u Kruševcu, direktor te kompanije Krešimir Dvorski za Tanjug kaže da je već nekoliko srpskih gradova pokazalo zainteresovanost.

"U ovom trenutku ne mogu reći koji će to gradovi biti, ali razgovori su u toku i nadamo se da ćemo uspeti da pomirimo proračunske mogućnosti sa željama gradova i građana koji su pozdravili uvođenje ovakvog oblika javnog prevoza u Srbiji", ističe Dvorski.

Dodaje da će projekat zaživeti u onim gradovima koji raspišu tendere za nabavku sistema javnih bicikala iz sopstvenih sredstava ili putem prekograničnih saradnji, što su najčešće EU fondovi.

"Nekstbajk" je zamišljen, navodi Dvorski, kao dopuna javnom prevozu koja kao i autobusi, trolejbusi, vozovi i drugi oblici javnog prevoza, zahteva 100 odsto investiciju gradova kao što je to slučaj u većini svetskih metropola.

Međutim, Dvorski ukazuje da je finansiranje tog sistema moguće i kroz sponzorstvo društveno odgovornih kompanija, kao što je to slučaj u Hrvatskoj i BiH gde već 20 gradova ima "Nekstbajk", a koristilo ga je do sada više od 30.000 korisnika.

Da bi takav projekat bio realizovan, objašnjava Dvorski, potrebno je prvo ispitati topografiju, saobraćajnu infrastrukturu, vizije i strategije gradske uprave u pogledu održive mobilnosti.

"Gradovi treba da predvide proračunska sredstva za nabavku opreme i održavanje sistema, ali i da obezbede dozvole za ustupanje javnih površina", dodaje Dvorski.

Upitan kakva su očekivanja, da li će zainteresovanost građana Srbije za "Nekstbajk" biti velika, Dvorski odgovara da je to pitanje koje se češto postavlja, ali i koje se često postavljalo uoči otvaranja te kompanije u Hrvatsku i BiH, te da su prve reakcije u 90 odsto slučajeva pozitivne.

"Mada, primećuje se i skepsa i komentari kao što su ''ma to će sve da pokradu''. Većina građana u Hrvatskoj i BiH, ali isto tako i u drugim zemljama u regionu bila je jako srećna zbog uvođenja sistema javnih bicikala, a istovremeno izuzetno skeptična po pitanju krađe i vandalizma", navodi Dvorski.

"I znate šta se desilo?", nastavio je, te konstatovao da krađa uopšte nema, a procenat vandalizma desetak puta je manji nego u Parizu, Beču, Varšavi, Berlinu i drugim velikim zapadnim metropolama.

"A znate zašto? Pa zato, jer mi Balkanci zapravo i nismo tako loši kako sami sebe doživljavamo. Imamo lošiji standard, imamo puno ekonomskih i drugih problema, ali vrlo smo skloni prihvatanju novih tehnologija", primetio je Dvorski.

Još neki od razloga koje Dvorski navodi kao razloge koji sprečavaju krađu jesu da su bicikli rađeni posebno za javno korišćenje, dizajnom drugačijim od klasičnih bicikala koji se mogu naći u prodavnicama, te, kaže, "nikome ne pada na pamet da ih krade i oštećuje jer se lako i brzo nađu počinitelji".

"Takođe, sarađujemo s policijom, osiguranjem i gradskim upravama, a svaki korisnik mora prvo da se registruje da bi mogao da koristi sistem koji u realnom vremenu pratimo u softveru", ističe Dvorski.

Aktiviranjem projekta, poručuje on, biće zaposleno minimalno dvoje do troje domaćih ljudi u svakom gradu, zavisno od veličine mreža stanica s javnim biciklima, a indirektno, dodaje, i više, jer kompanija sarađuje i sa drugim pružaocima usluga u javnom saobraćaju.

Upitali smo Dvorskog koje su koristi "Nekstbajk" za lokalnu zajednicu, a on odgovara da je sistem javnih bicikala projekt od javnog interesa i kao takav smanjuje saobraćajne probleme kao što su buka, gužve, manjak parking mesta za automobile, emisija izduvnih gasova...

"Direktno smanjujemo ukupne troškove investiranja u javni saobraćaj jer je sistem javnih bicikala finansijski puno isplativiji od nabavke motornih vozila, a istovremeno ekološki 100 odsto prihvatljiv. Lokalna zajednica profitira jer dobija ekološki održivu dopunu javnom prevozu, a grad unapređuje svoj imidž", objašnjava direktor kompanije.

Cene najma za povremene korisnike, od zemlje do zemlje, kreću se od 30 do 100 dinara za 30 minuta, a godišnja članarina za stalne korisnike je od 2.000 do 5.000 dinara.

Ono što taj sistem čini jedinstvenim u celom svetu, navodi Dvorski, jeste da jednom registrovani korisnici u bilo kojem gradu, mogu da koristite sistem u više od 150 gradova u 26 zemalja na četiri kontinenta.