Državu stari ulozi koštali preko četiri milijarde evra

Republike Srbije po osnovu stare devizne štednje građana utvrđen zakonom koji je donet jula 2002.Tim propisom obuhvaćen je ne samo dug po osnovu uloga već su mu pripisane i kamate i to sve do rokova koji su predviđeni za izmirenje ove obaveze. Zakonom je tada propisan i način regulisanja duga. Ulozi su pretvoreni u obveznice. Svaka je na naplatu dospevala najranije 31. maja u godini koja je na njoj naznačena. Tako će biti zadnjeg dana i narednog meseca kada na naplatu stižu obveznice na kojima je upisano RS serija A 2016. Zadnja rata ovog duga teška je 350 miliona evra.

Tokom petnaest godina naplate država je imala obavezu tešku 4,2 milijarde evra. O tome o kolikoj se sumi radi možda najbolje govori podatak da je nova devizna štednja kod nas teška  blizu devet milijardi evra.

– Da nije vraćena stara devizna štednja i ispunjene te obaveze verovatno da ne bi danas imali ni nove depozite i to prilične - komentariše za „Dnevnik” poznati ekonomski stručnjak dr Milojko Arsić značaj vraćanja svega što je bilo na starim deviznim štednim knjižicama a na kojima je pisalo - Za ulog jamčifederacija”, ona jugoslovenska naravno.

E, sad, koje obaveze i kojih banaka je država vraćala?

Javni dug obuhvatio je staru deviznu štednju zaključno sa 18. martom 1995. godine, sa kamatama do kraja otplatnog perioda. Obuhvaćena je štednja kod 35 poslovnih banaka koje su do tada poslovale u Republici Srbiji. To su sve bile državne banke. Izuzetak je bila Dafiment banka u likvidaciji, te Banka privatne privrede Crne Gore iz Podgorice. Preko nje je na ovo tržište ušao gazda Jezda odnosno Jugoskandik. Obe ove štedionice više ne postoje, a ni stare banke poput Invest, Jugobanke, Beobanke. Izuzetaka ipak ima.  U Vojvodini još uvek posluju banke na čijim šalterima su se polagali ti ulozi. Nakon privatizacije Vojvođanska banka sada je članica Nacionalne banke Grčke, Novosadska je Erste, Panonska je postala deo Inteze, Kontinental koja je pre bila Jugobanka, sada posluje u sastavu Nove ljubljanske banke. Većina žitelja Vojvodine imala je kod njih štedne račune u devizama. U trenutku konverzije uloga u obveznice one su prikazivale sumu od 332 miliona evra. Stare štediše ovih banaka su do sada naplatile 309 miliona evra. Kada i zadnja serija stigne na naplatu, ova brojka će se povećati. Nisu svi ulozi pretvoreni u obveznice niti naplaćeni. Ali ta brojka se menja. Štediše koje imaju stare knjižice ili su ih nasledile ili su po bilo kom drugom zakonskom osnovu došle u njihov posed, mogu da ih konvertuju u obveznice te da naplate sve serije koje su dospele. A to su sve sem ove koja dospeva zadnjeg dana narednog meseca, njen rok je 31. maj.

Stare devizne štediše su se načekale, ali su prošle bolje od novih kada je porez u pitanju. U skladu sa odredbama važećeg zakona promet obveznica Republike Srbije oslobođen je poreza na promet, provizija na platni promet i poreza na kapitalnu dobit. Ne plaća se ni porez na finansijske transakcije niti bilo koji drugi. Nove štediše na prihod od kamate plaćaju porez od 15 odsto.

Čekali pa dočekali, mogu da kažu oni koji će uskoro dobiti sav svoj novac. Bilo je tu svakako i nestrpljivih kojima se žurilo. Oni su po osnovu naših propisa imali izlaz. Obveznicama se trgovalo na Beogradskoj berzi. Cena je tu bila niža nego u bankama. Obveznice su se pre roka dospeća na Beogradskoj berzi prodavale uz diskont odnosno popust. Cena je formirana zavisno od roka dospeća novca i ponude i tražnje. U Narodnoj banci su zabeležili da je ovogodišnja serija A 2016 u 2003. godini imala u berzanskom trgovanju samo 28 odsto od upisane vrednosti a u februaru. U junu 2006. cena je bila 60 odsto od upisane nominale. Krajem prošle godine dostignuta je cena od 99 odsto.

Na Beogradskoj berzi kažu da su obveznice izdate na osnovu izmirivanja obaveza države za staru deviznu štednju uključene u trgovanja od 2002. Najveća vrednost trgovanja zabeležena je 2007. Vrednost prometa za ove hartije tada je bila 207,1 miliona evra. Ukupan promet trgovanja ovim hartijama svih serija do sredine aprila ove godine bio je 1,1 milijardu evra. Najveću vrednost u trgovanju zabeležila je baš serija A 2016 koja će se tek isplaćivati. Njihov ukupan promet bio je 230,2 miliona evra. Najniže cene obveznice stare devizne štednje beležile su na samom početku trgovanja -što je rok naplate bio duži i cena je bila niža. Sa približavanjem dospeća i cena je rasla skoro do nominalne.

Novi vlasnici obveznica mogli su kao i stari da čekaju rok dospeća pa da ih naplate ali i da ih iskoriste za druge stvari. Na Beogradskoj berzi kažu da je najaktivnije trgovanje beleženo pre izbijanja globalne krize. Kriza je donela opšti pad likvidnosti. Njome su bili pogođeni svi finansijski instrumenti pa i obveznice stare devizne štednje. Poznato je da je bilo i mogućnosti da se obveznice koriste za plaćanje rata prilikom kupovine preduzeća na aukcijama koje je organizovala Agencija za privatizaciju. To je po mišljenju stručnjaka Berze ipak bio drugi razlog. Prvi je bio visok diskont koji se nudio za kupovinu ovih hartija. Bile su to prvorazredne hartije, kako kažu stručnjaci, odnosno najmanje rizične na našem tržištu. Sada polako odlaze u istoriju. Na Berzi kažu da će njihov izostanak umanjiti aktivnosti na domaćem tržištu kapitala. To važi za strane i za domaće investitore. Ovu prazninu nadomestiće dugoročne obveznice Republike Srbije. Za Berzu je visoka likvidnost koju su beležile ove hartije u prethodnim godinama pokazatelj da, uprkos drugim nepovoljnim okolnostima postoji značajno interesovanje za kvalitetno tržište proizvoda.

A kako se danas rešavaju problemi štednje kada banka ode u stečaj ili likvidaciju? Država štedišama garantuje sumu do 50.000 evra, a baveze se ispunjavaju, i to efikasno – u to smo imali prilike da vidimo kada su sa finansijskog tržišta nestajale Univerzal banka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka Beograd i Agrobanka.

Dušanka Vujošević

Stranci stigli na red

Staru deviznu štednju imale su sve bivše Republike SFRJ. Sve su je sa manje ili više uspeha vraćale. Na prvom mestu su bili njihovi državljani. Ostali su na red dolazili kasnije ili još češće nisu ni dolazili na red. Ovom problematikom bavio se sud u Strazburu i bio na strani oštećenih. Ni Srbija tu nije izuzetak. Saglasno presudi u obavezi smo da uskladimo propise i obezbedimo isplatu štednje. U NBS kažu da je u toku postupak za donošenje odgovarajućih propisa koji će obezbediti osnov za isplatu te štednje. Eto dok jedni ove godine dobijaju ono što im je pripadalo, drugi će tek doći u priliku da ostvare to pravo.