Државу стари улози коштали преко четири милијарде евра

Републике Србије по основу старе девизне штедње грађана утврђен законом који је донет јула 2002.Тим прописом обухваћен је не само дуг по основу улога већ су му приписане и камате и то све до рокова који су предвиђени за измирење ове обавезе. Законом је тада прописан и начин регулисања дуга. Улози су претворени у обвезнице. Свака је на наплату доспевала најраније 31. маја у години која је на њој назначена. Тако ће бити задњег дана и наредног месеца када на наплату стижу обвезнице на којима је уписано РС серија А 2016. Задња рата овог дуга тешка је 350 милиона евра.

Током петнаест година наплате држава је имала обавезу тешку 4,2 милијарде евра. О томе о коликој се суми ради можда најбоље говори податак да је нова девизна штедња код нас тешка  близу девет милијарди евра.

– Да није враћена стара девизна штедња и испуњене те обавезе вероватно да не би данас имали ни нове депозите и то приличне - коментарише за „Дневник” познати економски стручњак др Милојко Арсић значај враћања свега што је било на старим девизним штедним књижицама а на којима је писало - За улог јамчифедерација”, она југословенска наравно.

Е, сад, које обавезе и којих банака је држава враћала?

Јавни дуг обухватио је стару девизну штедњу закључно са 18. мартом 1995. године, са каматама до краја отплатног периода. Обухваћена је штедња код 35 пословних банака које су до тада пословале у Републици Србији. То су све биле државне банке. Изузетак је била Дафимент банка у ликвидацији, те Банка приватне привреде Црне Горе из Подгорице. Преко ње је на ово тржиште ушао газда Језда односно Југоскандик. Обе ове штедионице више не постоје, а ни старе банке попут Инвест, Југобанке, Беобанке. Изузетака ипак има.  У Војводини још увек послују банке на чијим шалтерима су се полагали ти улози. Након приватизације Војвођанска банка сада је чланица Националне банке Грчке, Новосадска је Ерсте, Панонска је постала део Интезе, Континентал која је пре била Југобанка, сада послује у саставу Нове љубљанске банке. Већина житеља Војводине имала је код њих штедне рачуне у девизама. У тренутку конверзије улога у обвезнице оне су приказивале суму од 332 милиона евра. Старе штедише ових банака су до сада наплатиле 309 милиона евра. Када и задња серија стигне на наплату, ова бројка ће се повећати. Нису сви улози претворени у обвезнице нити наплаћени. Али та бројка се мења. Штедише које имају старе књижице или су их наследиле или су по било ком другом законском основу дошле у њихов посед, могу да их конвертују у обвезнице те да наплате све серије које су доспеле. А то су све сем ове која доспева задњег дана наредног месеца, њен рок је 31. мај.

Старе девизне штедише су се начекале, али су прошле боље од нових када је порез у питању. У складу са одредбама важећег закона промет обвезница Републике Србије ослобођен је пореза на промет, провизија на платни промет и пореза на капиталну добит. Не плаћа се ни порез на финансијске трансакције нити било који други. Нове штедише на приход од камате плаћају порез од 15 одсто.

Чекали па дочекали, могу да кажу они који ће ускоро добити сав свој новац. Било је ту свакако и нестрпљивих којима се журило. Они су по основу наших прописа имали излаз. Обвезницама се трговало на Београдској берзи. Цена је ту била нижа него у банкама. Обвезнице су се пре рока доспећа на Београдској берзи продавале уз дисконт односно попуст. Цена је формирана зависно од рока доспећа новца и понуде и тражње. У Народној банци су забележили да је овогодишња серија А 2016 у 2003. години имала у берзанском трговању само 28 одсто од уписане вредности а у фебруару. У јуну 2006. цена је била 60 одсто од уписане номинале. Крајем прошле године достигнута је цена од 99 одсто.

На Београдској берзи кажу да су обвезнице издате на основу измиривања обавеза државе за стару девизну штедњу укључене у трговања од 2002. Највећа вредност трговања забележена је 2007. Вредност промета за ове хартије тада је била 207,1 милиона евра. Укупан промет трговања овим хартијама свих серија до средине априла ове године био је 1,1 милијарду евра. Највећу вредност у трговању забележила је баш серија А 2016 која ће се тек исплаћивати. Њихов укупан промет био је 230,2 милиона евра. Најниже цене обвезнице старе девизне штедње бележиле су на самом почетку трговања -што је рок наплате био дужи и цена је била нижа. Са приближавањем доспећа и цена је расла скоро до номиналне.

Нови власници обвезница могли су као и стари да чекају рок доспећа па да их наплате али и да их искористе за друге ствари. На Београдској берзи кажу да је најактивније трговање бележено пре избијања глобалне кризе. Криза је донела општи пад ликвидности. Њоме су били погођени сви финансијски инструменти па и обвезнице старе девизне штедње. Познато је да је било и могућности да се обвезнице користе за плаћање рата приликом куповине предузећа на аукцијама које је организовала Агенција за приватизацију. То је по мишљењу стручњака Берзе ипак био други разлог. Први је био висок дисконт који се нудио за куповину ових хартија. Биле су то прворазредне хартије, како кажу стручњаци, односно најмање ризичне на нашем тржишту. Сада полако одлазе у историју. На Берзи кажу да ће њихов изостанак умањити активности на домаћем тржишту капитала. То важи за стране и за домаће инвеститоре. Ову празнину надоместиће дугорочне обвезнице Републике Србије. За Берзу је висока ликвидност коју су бележиле ове хартије у претходним годинама показатељ да, упркос другим неповољним околностима постоји значајно интересовање за квалитетно тржиште производа.

А како се данас решавају проблеми штедње када банка оде у стечај или ликвидацију? Држава штедишама гарантује суму до 50.000 евра, а бавезе се испуњавају, и то ефикасно – у то смо имали прилике да видимо када су са финансијског тржишта нестајале Универзал банка, Развојна банка Војводине, Привредна банка Београд и Агробанка.

Душанка Вујошевић

Странци стигли на ред

Стару девизну штедњу имале су све бивше Републике СФРЈ. Све су је са мање или више успеха враћале. На првом месту су били њихови држављани. Остали су на ред долазили касније или још чешће нису ни долазили на ред. Овом проблематиком бавио се суд у Стразбуру и био на страни оштећених. Ни Србија ту није изузетак. Сагласно пресуди у обавези смо да ускладимо прописе и обезбедимо исплату штедње. У НБС кажу да је у току поступак за доношење одговарајућих прописа који ће обезбедити основ за исплату те штедње. Ето док једни ове године добијају оно што им је припадало, други ће тек доћи у прилику да остваре то право.