Od 1. septembra još 2.790 učenika na dualnom obrazovanju

Slična priča je i sa nedostatkom profesionalnih vozača, pekara, zava­rivača, armirača, krojača, šivača...  Zbog nedostatka kvalifikovanih radnika koji su već nekoliko godina na listi deficitarnih zanimanja, poslodavci često zapošljavaju majstore pred ili u penziji ili one bez dovoljnih kvalifikacija.

U Srbiju dolaze kompanije koje imaju savremenu tehnologiju i u skladu sa tim traže određene profile radnika, koje na srpskom tržištu sve teže nalaze. Kako se očekuje da strane kompanije nastave sa ulaganjem u Srbiju jasno je da se moraju pripremati “novi“ radnici odnosno da mladi moraju da se obrazuju za zanimanje koje će im garantovati radno mesto.

Dualnim obrazovanjem do sada su bila obuhvaćena 33 obrazovna profila u okviru kojih se školuje oko 4.500 učenika. Njima je omogućeno da praktičnu nastavu obavljaju u 600 kompanija. Od ove školske godine, jer puna primena Zakona o dualnom obrazovanju počinje 1.septembra,   procenjuje se da će 6.290 učenika – od čega 3.500 starih i 2.790 novih pohađati teorijsku nastavu u jednoj od 72 srednje škole u Srbiji, dok će se praktični deo nastave za jedan od 36 dualnih profila obavljati u 880 kompanija  - 600 stranih i 280 novih.  Za godinu dana više od 280 kompanija uključilo se u dualno obrazovanje, jer su se i same suočile sa činjenicom da kvalifikovane i potrebne radne snage nema i da je moraju “sami” stvoriti.

Gde upisati zanat

U Hemijsko-tehnološkoj školi u Subotici otvara se smer poslastičar, a u Tehničkoj školi “ Milenko Vekarić Neša” u Pećincima nastavlja se obrazovanje industrijskih mehaničara.  Elektrotehnička škola “ Mihajlo Pupin” u Novom Sadu i Tehnička škola “Mihajlo Pupin” u Inđiji  na trogodišnje školovanje po dualnom sistemu upisuju elektromontere mreža i postrojenja. Tehnička škola u Zrenjaninu, a reč je o četvrogodišnjem obrazovanju, uvodi smer za tehničara mehatronike.

Zainteresovani za upis za bravara-zavarivača u trajanju od tri godine mogu se upisati u Tehničku školu u Bečeju, Srednjoj mašinskoj školi u Novom Sadu, Mašinskoj školi u Pančevu, Tehničkoj školi “ Mihajlo Pupin” u Inđiji, STŠ “Milenko Brzak Uča” u Rumi, Srednjoj tehničkoj školi “Nikola Tesla” u Sremskoj Mitrovici, Tehničkoj školi u Subotici i Tehničkoj školi u Zrenjaninu.

Na trogodišnje školovanje za električara svršeni osnovci od mogu se upisati u Elektrotehničku školo “ Mihajlo Pupin” Novi Sad , Tehničku školu “ Mihajlo Pupin” u Inđiji i Tehničkoj školi “Ivan Sarić” u Subotici.  Mehaničare motornih vozila u naredne tri godine školovaće  Srednja škola “ Lukijan Mušicki” u Temerinu, Tehnička škola “ Milenko Verkić Neša” u Pećincima , Srednja tehnička škola “Nikola Tesla” u Sremskoj Mitrovici i Tehnička škola u Staroj Pazovi.

Kako bi se obrazovali kadrovi koji već duže vreme nedostaju na srpskom tržištu rada pred svršenim osnovcima u narednoj školskoj godini naći će se ponude  za školovanje  pekara, modnih krojača, kuvara, industrijskih krojača, konobara, operatera za preradu metala, zidara, mesara, industrijskih mehaničara, poslastičara, bravara... Ostaje da se vidi koliko su mladi spremni da izaberu zanat kao buduće zanimanje, jer praksa iz prethodnih godina pokazuje da interesovanje za neke od njih nije bilo.

U svim ovim srednjim školama u Vojvodini povećan je obim praktične nastave odnosno učenje se paralelno odvaja u školama i u kompaniji. Učenici drugog razreda provode dva, a u trećem tri dana nedeljno na praksi, dok su kompanije u obavezi da imaju zaposlenog zaduženog za rad sa učenicima. Pored toga, mladi koji odluče da se obrazuju za neki od ponuđenih zanata  u okviru dualnog obrazovanja dobijaju novčanu naknadu koja iznosi 70 odsto od minimalne cene rada po svakom satu provedenom na praktičnoj nastavi, osiguranje za slučaj povrede na radu i pokrivaju im se troškovi prevoza i ishrane.

Treba istaći i to da u dualnom obrazovanju poslodavci kod kojih učenici rade praktični deo nastave nisu obavezni da ih nakon završetka obrazovanja zaposle. Uz to, ni sami učenici koji završe zanat u dualnom obrazovanju nemaju obavezu da ostanu u kompaniji u kojoj su bili na praksi odnosno mogu da nastave sa daljim školovanjem  ili da se zaposle kod drugog poslodavca.

 Ljubinka Malešević