Privreda željno iščekuje dualno obrazovanje
NOVI SAD: Sudeći po onom što se juče čulo na radionici o mogućnostima implementacije dualnog stručnog obrazovanja u proizvodnji plastičnih proizvoda, u novosadskoj Kompaniji Neofiton, ovaj vid osposobljavanja za rad ne samo ova grana, nego i kompletna srpska privreda dočekaće raširenih ruku.
Dualno obrazovanje je ključna ideja za razvoj čitave industrije u Srbiji, pa i našeg sektora, rekao je direktor Kompanije Neofiton Zoran Tadić.
Kako je dodao, firme koje se bave proizvodnjom plastičnih proizvoda za ovo se pripremaju već tri godine i zbog toga se za ovu radionicu prijavilo čak 12 kompanija, koje zapošljavaju 2.000 ljudi i godišnje državi plate pet miliona evra poreza.
Zoran Tadić dualno obrazovanje vidi kao mogućnost da se velikom broju mladih ljudi pomogne da izaberu zanimanje.
Mada u Srbiji velika većina mladih, pa i njihovi roditelji, žele fakultetsko obrazovanje, činjenica je da je 85 odsto radne snage srednjoškolski kadar, te su on time i nosioci razvoja države, nastavio je Tadić.
Prema njegovim rečima, cilj sastanka je da svi učesnici u kreiranju ovog tipa obrazovanja, a ovde su, predstavnici Grada Novog Sada, Privredne komore Srbije, Države, naših partnera iz Nemačke i Austrije shvate potrebe industrije plastike i prilagode njima svoje procedure, kako bismo uspeli da za ove nove profile zainteresujemo mlade, da ih zatim brzo obuče, i omoguće kvalitetnu prekvalifikaciju onima koji više nisu tako mladi.
Načelnica Uprave za obrazovanje Grada Novog Sada Lidija Tomaš naglasila je da je administracija najvećeg vojvođanskog grada i do sada bila, a biće i ubuduće adekvatan partner, kako državi, tako i njenoj privredi, u planiranju upisne politike i da u skladu s tim svake godine osluškuje potrebe. Po njenim rečima, prema poslednjim podacima čak 56 poslodavaca u Novom Sadu želi da se uključi u realizaciju dualnog obrazovanja.
Mada na uvođenju dualnog obrazovanja radimo već šest godina i od jeseni će on i zakonski biti u punoj primeni u školama, još uvek postoje nejasnoće, pogrešna tumačenja, pa i dezinformacije, rekla je viša savetnica za razvoj obrazovanja u Službi za dualno obrazovanje Privredne komore Srbije Ivana Kovačević i dodala da, mada veoma kvalitetan način obrazovanja, dualno ipak nije primereno svim smerovima potrebnim privredi.
Dualno obrazovanje je model srednjeg stručnog obrazovanja u kome učenik uči na dva mesta, u školi i u kompaniji.U zavisnosti od obrazovnog profila, učenik uči u reanom radnom okruženjuveć od prve, odnosnom druge godine, provodeći u kompaniji jedan, dva ili tri dana nedeljno.
Po ovom modelu obrazovanja u Srbiji se trenutno u 80 škola, u 52 grada, školuje 4.500 učenika, koji deo znanja za 33 obrazovna profila dobijaju u više od 600 kompanija, a najviše ih se, čak 450, školuje za trgovca.
Na jučerašnjoj radionici govorilo se o procedurama uključivanja poslodavaca u model dualnog obrazovanja, propisanim Zakonom usvojenim 2017. godine, koji će u punoj primeni biti od školske 2019/20. godine, kao i o Pravilniku o uključivanju poslodavaca u proces raspoređivanja učenika. Novine koje ovi dokumenti donose, između ostalog su i da će poslodavci, koji ispune uslove potrebne za organizovanje učenja kroz rad, iz redova svojih zaposlenih delegirati instruktore koji će posle obuke polagati ispit za licencu, te da će za vreme provedeno u kompanijama; učenici od njih dobijati nadoknadu.
Inicijativu za uvođenje dualnog obrazovanja u naš školski sistem dala je privreda 2014. godine, a ubrzo su se kao partnerske organizacije Ministarstva prosvete i Privredne komore, u ovaj posao uključile i Austrija, Nemačka i Švajcarska, zemlje u kojima je ovakvo obrazovanje uspešna tradicija.
D. Devečerski
