Од 1. септембра још 2.790 ученика на дуалном образовању

Слична прича је и са недостатком професионалних возача, пекара, зава­ривача, армирача, кројача, шивача...  Због недостатка квалификованих радника који су већ неколико година на листи дефицитарних занимања, послодавци често запошљавају мајсторе пред или у пензији или оне без довољних квалификација.

У Србију долазе компаније које имају савремену технологију и у складу са тим траже одређене профиле радника, које на српском тржишту све теже налазе. Како се очекује да стране компаније наставе са улагањем у Србију јасно је да се морају припремати “нови“ радници односно да млади морају да се образују за занимање које ће им гарантовати радно место.

Дуалним образовањем до сада су била обухваћена 33 образовна профила у оквиру којих се школује око 4.500 ученика. Њима је омогућено да практичну наставу обављају у 600 компанија. Од ове школске године, јер пуна примена Закона о дуалном образовању почиње 1.септембра,   процењује се да ће 6.290 ученика – од чега 3.500 старих и 2.790 нових похађати теоријску наставу у једној од 72 средње школе у Србији, док ће се практични део наставе за један од 36 дуалних профила обављати у 880 компанија  - 600 страних и 280 нових.  За годину дана више од 280 компанија укључило се у дуално образовање, јер су се и саме суочиле са чињеницом да квалификоване и потребне радне снаге нема и да је морају “сами” створити.

Где уписати занат

У Хемијско-технолошкој школи у Суботици отвара се смер посластичар, а у Техничкој школи “ Миленко Векарић Неша” у Пећинцима наставља се образовање индустријских механичара.  Електротехничка школа “ Михајло Пупин” у Новом Саду и Техничка школа “Михајло Пупин” у Инђији  на трогодишње школовање по дуалном систему уписују електромонтере мрежа и постројења. Техничка школа у Зрењанину, а реч је о четврогодишњем образовању, уводи смер за техничара мехатронике.

Заинтересовани за упис за бравара-заваривача у трајању од три године могу се уписати у Техничку школу у Бечеју, Средњој машинској школи у Новом Саду, Машинској школи у Панчеву, Техничкој школи “ Михајло Пупин” у Инђији, СТШ “Миленко Брзак Уча” у Руми, Средњој техничкој школи “Никола Тесла” у Сремској Митровици, Техничкој школи у Суботици и Техничкој школи у Зрењанину.

На трогодишње школовање за електричара свршени основци од могу се уписати у Електротехничку школо “ Михајло Пупин” Нови Сад , Техничку школу “ Михајло Пупин” у Инђији и Техничкој школи “Иван Сарић” у Суботици.  Механичаре моторних возила у наредне три године школоваће  Средња школа “ Лукијан Мушицки” у Темерину, Техничка школа “ Миленко Веркић Неша” у Пећинцима , Средња техничка школа “Никола Тесла” у Сремској Митровици и Техничка школа у Старој Пазови.

Како би се образовали кадрови који већ дуже време недостају на српском тржишту рада пред свршеним основцима у наредној школској години наћи ће се понуде  за школовање  пекара, модних кројача, кувара, индустријских кројача, конобара, оператера за прераду метала, зидара, месара, индустријских механичара, посластичара, бравара... Остаје да се види колико су млади спремни да изаберу занат као будуће занимање, јер пракса из prеthodnih година показује да интересовање за неке од њих није било.

У свим овим средњим школама у Војводини повећан је обим практичне наставе односно учење се паралелно одваја у школама и у компанији. Ученици другог разреда проводе два, а у трећем три дана недељно на пракси, док су компаније у обавези да имају запосленог задуженог за рад са ученицима. Поред тога, млади који одлуче да се образују за неки од понуђених заната  у оквиру дуалног образовања добијају новчану накнаду која износи 70 одсто од минималне цене рада по сваком сату проведеном на практичној настави, осигурање за случај повреде на раду и покривају им се трошкови превоза и исхране.

Треба истаћи и то да у дуалном образовању послодавци код којих ученици раде практични део наставе нису обавезни да их након завршетка образовања запосле. Уз то, ни сами ученици који заврше занат у дуалном образовању немају обавезу да остану у компанији у којој су били на пракси односно могу да наставе са даљим школовањем  или да се запосле код другог послодавца.

 Љубинка Малешевић