Banke primorane da režu kamate i ukidaju troškove

Banke sada počinju da ukidaju i dodatne troškove. Tako sve češće za klijenta snose troškove izveštaja Kreditnog biroa. Obrada kredita takođe je gratis. Te ponude su za klijente prilično primamljive. Međutim, stručnjaci upozoravaju na to da se te pogodnosti nadoknađuju troškovima na drugoj strani: od klijenta se traži da kod banke otvori račun, uzme karticu i slično. Zato i kod tih pogodnosti važi staro pravilo: klijent treba da sračuna sve troškove koje će imati tokom otplate kredita te da potom izabere opciju koja je za njega najpovoljnija.

A šta to klijent plaća i šta je plaćao?

Kada je pre više od deset godina počela kreditna ekspanzija u Srbiji, banke su klijentima uz kredit zaračunavale i brojne druge troškove. Kako je tih dana slikovito objasnio jedan klijent – jedino nije platio što su mu rekli „Dobar dan” kada je ušao u šalter-salu. Međutim, krajem 2011. počela je primena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Tada je bankama striktno naloženo da klijentima jasno prezentuju čistu efektivnu kamatu koju otplaćuju, a posebno nominalnu, u kojoj su sadržani svi drugi troškovi. Razlika je bila od dva do četiri-pet procenata u korist banke. Tako su klijenti dobili jasnu sliku o svim troškovima koje moraju da plate. U te druge troškove zaračunati su bili obrada kredita – 1-2 odsto, izveštaj Kreditnog biroa, menica, obavezno osiguranje i slično.

Sada banke izjednačavaju te stope. Prva je to pre nekoliko sedmica uradila Telenor banka. Kod njih se za keš kredit plaća samo stopa od 11,60 odsto. Tim povodom predsednik Izvršnog odbora te banke Marin Navratil je rekao da oni to čine zbog lakšeg razumevanja, odnosno da klijent bude načisto s troškovima.

Banka Inteza nudi klijentima keš kredit s fiksnom kamatom od 12 odsto. Na klijenta padaju troškovi za menicu i izveštaj Kredintog biroa od 246 dinara. Klijent ne mora da prebaci platu, a nema ni trškova obrade kredita. Uz pojedine kredite gratis dobija osiguranje u slučaju nezaposlenosti.

Što se tiče troškova Kreditnog biroa, banke su obavezne da imaju taj podatak u portfoliju svakog dužnika. Ukoliko to nemaju, po našim propisima moraju da za pomenuti zajam plate veću rezervaciju, što će se svakako truditi da izbegnu. Odnosno, kada klijentu ne naplaćuje toškove, banke taj trošak preuzimaju na sebe

A kako klijent da razmišlja kada se dvoumi između dve ponude?

– Sem samog kredita i troškova koji ga prate, treba sagledati i ostale uslove na koji banka klijenta obavezuje ukoliki ih ima – kaže Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu. – Klijent treba baš sve troškove da stavi na papir i sračuna jer će tek onda dobiti pravu sliku o obavezama koje mora da iskpuni.

Vasiljević naglašava da banke ukidanje obrada kredita mogu zameniti obavezom otvaranja tekućeg računa, i to onog paketa u koji ulaze razne debitne i kreditne kartice. A troškvi za održavanje računa i kartica često premašuju one vezne za obradu kredita ili izvešataja Biroa. Zato svaku pogodnost treba dobro proučiti. Uostalom, banke su prevermeno vraćanje kredita, kojem su kijenti pribegavali kod refinansiranja, naplaćivali i tri odsto sve dok Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga nije tu sumu ograničio na jedan procenat.

Uprkos oprezu, koji nije nadomet, konkurencija je do sada klijentima na našem tržištu ipak donosila jeftiniji novac.

D. Vujošević

Manje nenaplativih zajmova

Za prvih osam meseci ove godine krediti su ukupno porasli 2,9 odsto i zaustavili se na sumi od 2.211 milijardi dinara – govore podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka. Ohrabruje da je na kraju avgusta zabeležen pad nenaplativh kredita. Oni sada u zaduženosti učestvuju s 20,96 odsto.

Sekretar UBS-a Veroljub Dugalić kaže da je broj tih zajmova smanjen jer su banke počele da ih prodaju, a prve rezultate daju i programi koje su za smanjenje tih kredita donele Vlada Srbije i Narodna banka Srbije. Dobro je što više ne beležimo rast već je, naprotiv, prisutna tendencija pada.