Банке приморане да режу камате и укидају трошкове

Банке сада почињу да укидају и додатне трошкове. Тако све чешће за клијента сносе трошкове извештаја Кредитног бироа. Обрада кредита такође је гратис. Те понуде су за клијенте прилично примамљиве. Међутим, стручњаци упозоравају на то да се те погодности надокнађују трошковима на другој страни: од клијента се тражи да код банке отвори рачун, узме картицу и слично. Зато и код тих погодности важи старо правило: клијент треба да срачуна све трошкове које ће имати током отплате кредита те да потом изабере опцију која је за њега најповољнија.

А шта то клијент плаћа и шта је плаћао?

Када је пре више од десет година почела кредитна експанзија у Србији, банке су клијентима уз кредит зарачунавале и бројне друге трошкове. Како је тих дана сликовито објаснио један клијент – једино није платио што су му рекли „Добар дан” када је ушао у шалтер-салу. Међутим, крајем 2011. почела је примена Закона о заштити корисника финансијских услуга. Тада је банкама стриктно наложено да клијентима јасно презентују чисту ефективну камату коју отплаћују, а посебно номиналну, у којој су садржани сви други трошкови. Разлика је била од два до четири-пет процената у корист банке. Тако су клијенти добили јасну слику о свим трошковима које морају да плате. У те друге трошкове зарачунати су били обрада кредита – 1-2 одсто, извештај Кредитног бироа, меница, обавезно осигурање и слично.

Сада банке изједначавају те стопе. Прва је то пре неколико седмица урадила Теленор банка. Код њих се за кеш кредит плаћа само стопа од 11,60 одсто. Тим поводом председник Извршног одбора те банке Марин Навратил је рекао да они то чине због лакшег разумевања, односно да клијент буде начисто с трошковима.

Банка Интеза нуди клијентима кеш кредит с фиксном каматом од 12 одсто. На клијента падају трошкови за меницу и извештај Крединтог бироа од 246 динара. Клијент не мора да пребаци плату, а нема ни тршкова обраде кредита. Уз поједине кредите гратис добија осигурање у случају незапослености.

Што се тиче трошкова Кредитног бироа, банке су обавезне да имају тај податак у портфолију сваког дужника. Уколико то немају, по нашим прописима морају да за поменути зајам плате већу резервацију, што ће се свакако трудити да избегну. Односно, када клијенту не наплаћује тошкове, банке тај трошак преузимају на себе

А како клијент да размишља када се двоуми између две понуде?

– Сем самог кредита и трошкова који га прате, треба сагледати и остале услове на који банка клијента обавезује уколики их има – каже Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду. – Клијент треба баш све трошкове да стави на папир и срачуна јер ће тек онда добити праву слику о обавезама које мора да искпуни.

Васиљевић наглашава да банке укидање обрада кредита могу заменити обавезом отварања текућег рачуна, и то оног пакета у који улазе разне дебитне и кредитне картице. А трошкви за одржавање рачуна и картица често премашују оне везне за обраду кредита или извешатаја Бироа. Зато сваку погодност треба добро проучити. Уосталом, банке су превермено враћање кредита, којем су кијенти прибегавали код рефинансирања, наплаћивали и три одсто све док Закон о заштити корисника финансијских услуга није ту суму ограничио на један проценат.

Упркос опрезу, који није надомет, конкуренција је до сада клијентима на нашем тржишту ипак доносила јефтинији новац.

Д. Вујошевић

Мање ненаплативих зајмова

За првих осам месеци ове године кредити су укупно порасли 2,9 одсто и зауставили се на суми од 2.211 милијарди динара – говоре подаци Кредитног бироа Удружења банака. Охрабрује да је на крају августа забележен пад ненаплативх кредита. Они сада у задужености учествују с 20,96 одсто.

Секретар УБС-а Верољуб Дугалић каже да је број тих зајмова смањен јер су банке почеле да их продају, а прве резултате дају и програми које су за смањење тих кредита донеле Влада Србије и Народна банка Србије. Добро је што више не бележимо раст већ је, напротив, присутна тенденција пада.