ALPSKE KOZE U SRCU RAVNICE: VRHUNSKI SIREVI I KISELO MLEKO nastaju u ovom mestu u Vojvodini
Nemanja Vujanić iz Vrbasa bavi se mlečnim kozarstvom od 2015. godine, za koje se opredelio još u detinjstvu pošto potiče iz stočarske porodice.
Drži alpske koze, od čijeg mleka pravi sireve i kiselo mleko. Već četiri godine planira da proširi stado, ali u tome ga sputava suša, zbog koje ne može da nabavi dovoljno hrane .
- Osim kozarstva, ne znam čime bih se mogao baviti jer jedino oko koza znam da radim, ali ne bih nikome preporučio da nastavi mojim putem - kaže Vujanić na početku razgovora za „Dnevnik”. - Najveća muka je što koze, kao i druga stoka, ne znaju za godišnji odmor, praznike, vikende... Svaki dan ih treba hraniti, bez dana slobodnog vremena. I musti ih treba svakodnevno, osim od polovine decembra do kraja januara, kada se završava kozenje i jarići stasavaju - kaže Vujanić.
S druge strane, napominje da se našao u mlečnom kozarstvu. Ima sve za proizvodnju mlečnih proizvoda, osim komore za zrenje sira, koju planira da naprvi u narednim mesecima.
Muške jariće prodaje odmah posle jarenja da bi brže došao do mleka, a ženske ostavlja za priplod.
- Alpske koze su najbolje za mlekarstvo na našem podneblju -napominje Vujanić i ističe da su glavni tehnolozi u proizvodnji sireva i drugih proizvoda on, njegova mama i supruga, koja kao diplomirani pravnik vodi i administraciju poljoprivrednog gazdinstva. - Koza u, proseku, godišnje po danu da dve litre mleka, ali tokom godine može da bude i više i manje mleka U martu je, recimo, dnevni prosek četiri litre. Kako se dan produžava, tako se mlečnost povećava i tokom leta je najveći pik, ali čim počnu dani da se skraćuju mlečnost opada .
On mleko i mlečne proizvode prodaje po pijacama u Kuli i Vrbasu, na kućnom pragu... Litar mleka kroz prerađene proizvode košta ga oko 200 dinara, ali u mlekarama ga, napominje, otkupljuju za svega 55 dinara litar. Kilogram sira se kreće od oko 1.500 do 2.500 dinara.
Koza mora dobro da jede
Vujanić hranu za koze nabavlja sa svojih njiva, a deo i dokupljuje. Mada su koze najzahvalnije jer mogu sve da jedu, naš sagovornik kaže da nije tako.
- Ko se bavi mlečnim kozarstvom mora da vodi računa o kvalitetu hrane ukoliko se želi dobiti dobro mleko i postići što veća mlečnost. Ima domaćinstava koji drže jednu, dve koze za svoje potrebe, i njima nije važno šta koze jedu, jer im je dovoljno da dnevno imaju litar mleka. Ali kada je mlečno kozarstvo profesija, onda se mora voditi računa šta se daje kozama za ishranu - kaže Vujanić.
Tek od ove godine, naglašava, državna subvencija po grlu je povećana posle dugi niz godina. - Po kozi sada iznosi 10.000 dinara, a bila je svega 7.000 dinara. Podsticaji potrebni posebno u periodu kada se nabavlja hrana. Važno je i da dobijamo državnu zemlju u zakup na osnovu prava preče, i da to izdavanje državnih oranica bude pravedno.
Vujanić dodaje da ima stočara koji koze drže zbog jaretine i pečenjara. - Ukoliko se zbog mesa drže, mogu dva puta godišnje da se jare i tim stočarima nije toliko važna rasa, premda ima onih koji gaje alpske koze baš zbog jarećeg pečenja. Jare žive vage košta od 500 do 600 dinara kilogram, a matično oko 300 evra.
Z. Delić
Foto: Slobodan Šušnjević
