Život bolji od putopisa u dalekom Vijetnamu

O Vijetnamu većina građana Srbije zna iz filmova sa ratnom tematikom, ali kakav je život tamo malo je poznato, izuzev malobrojnima koji odu turistički u tu dalekoistočnu zemlju.

Nikolina Rakić u Vijetnamu živi dve godine i kako kaže za „Dnevnik“ planira tamo svoju budućnost. Diplomirala je žurnalistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, radila za „Sremsku televiziju“, ali ju je avanturistički duh i želja za izazovima odvela u, za nju tada, potpuno nepoznat deo sveta.

- U Vijetnam sam prvi put došla prethodnim poslom. Tada sam radila za jednu međunarodnu kompaniju u oblasti šou-biznisa. Sećam se da sam bila veoma uzbuđena i imala sam pozitivnu tremu, pošto nisam znala šta me tamo očekuje. Sada živim u najvećem gradu u Vijetnamu - Ho Ši Minu, takozvanom Sajgonu, koji se nalazi u južnom delu države - kaže Nikolina.

Kaže da je Vijetnam je bogata zemlja i njihova ekonomija se brzo razvija.

- U samom Ho Ši Minu živi duplo više stanovnika nego u celoj Srbiji. Tržni centri su veoma luksuzni, a prodavnice čuvenih svetskih kreatora se samo množe - navodi naša sagovornica.

Kaže da su tamo ljudi veoma preduzimljivi i radni.

- Svoje dnevne sobe, garaže i šupe pretvaraju u „prodavnice“, pa skoro svako domaćinstvo nešto prodaje. Takođe imaju običaj da postave male plastične stolice bilo gde i služe pića i hranu. To su takozvani putujući ulični restorani. Saobraćaj im je haotičan, skoro svi voze motore i često ne poštuju pravila saobraćaja, pa se turisti plaše čak i da pređu ulicu. Gužve se ne mogu izbeći, ali Vijetnamci su veoma smireni, neće se svađati i psovati druge vozače - ističe Nikolina.

Ona navodi da je u Vijetnamu svaki dan uzbudljiv i pun novih otkrića.

- Prvo su me fascinirale prirodne lepote i bogata kuhinja. Ovde je hrana lagana i zdrava, a bilo mi je u početku neverovatno to što jedu supu za doručak. Sveže voće i povrće je dostupno tokom cele godine, pošto je u južnom Vijetnamu uvek leto. Ali najveći utisak su na mene ostavili ljudi, tako vedre i pozitivne ljude nisam nigde videla. Vijetnamci su nasmejani, ljubazni, brižni i ne vole konflikte. Imaju dobru dušu, radoznali su i poštuju strance. Jako su vredni i uglavnom rade ili volontiraju čak i nakon penzije. Dok mi volimo da se sunčamo, oni teže da imaju svetao ten. Nose kišobrane kada šetaju po danu i pokrivaju se sa više slojeva odeće, čak nose i rukavice koje mi koristimo zimi. Zbog moje svetle puti i očiju ja sam im prava atrakcija i često me zamole da se fotografišem sa njima. Većina Vijetnamaca ne govori engleski jezik, pa sam naučila neke osnove njihovog jezika, tako da sama mogu da odem u kafić, restoran, na bilo koju pijacu, pa čak i kod doktora. Upoznata sam sa njihovim običajima i poštujem njihovu tradiciju - kaže naša sagovornica.

Da bi se povećala šansa za uspeh, čovek mora biti prilagodljiv, pa je i ona menjala profesiju. U Vijetnamu su profesori engleskog jezika veoma traženi i dobro plaćeni, pa je našla vrlo brzo posao.

- Posao je lako naći kada imate visoko obrazovanje i neophodne kvalifikacije. Ono što je zanimljivo je da trenutno radim za kompaniju koju vode jedan Srbin i njegova žena Vijetnamka. Predajem raznim uzrastima, od male dece, pa do studenata univerziteta - napominje Nina.

Na hranu i klimu u Vijetnamu se lako navikla. U početku joj je bilo teško da se prilagodi na saobraćaj, i, kako kaže, imala je nekoliko težih padova sa motora, ali nakon dve godine vozi kao lokalci i lako se snalazi u toj „džungli od saobraćaja“.

Osim posla, u Vijetnamu je našla i srodnu dušu, pa su joj i planovi za ostanak u toj zemlji veće. Kada sve ide po planu na poslovnom i ljubavnom planu, ne menja se okruženje, priča ova Rumljanka.

- Planovi su mi da živim ovde za sada, jer sam se lepo uklopila i sviđa mi se moj novi život. Ono što bih posebno da naglasim je da sam ovde našla srodnu dušu. On je Vijetnamac i zove se Hui, a naša ljubavna priča je kao filmska. Njegova porodica me je prihvatila kao da sam njihovo dete, a moji njega obožavaju. Čak uči srpski jezik iz poštovanja prema mojoj kulturi. Najviše sam zbog njega odlučila da ostavim sve i skrasim se ovde. Mogu da kažem da je to najbolja ’’ludost’’ koju sam ikad napravila. Sada pripremamo veliku vijetnamsko-srpsku svadbu - najavljuje Nikolina Rakić.

Na pitanje koji su aduti Vijetnama da bi neko iz Srbije otišao tamo, rekla je da su to ljudi, prirodne lepote i hrana.

Aleksandar Savanović