Живот бољи од путописа у далеком Вијетнаму

О Вијетнаму већина грађана Србије зна из филмова са ратном тематиком, али какав је живот тамо мало је познато, изузев малобројнима који оду туристички у ту далекоисточну земљу.

Николина Ракић у Вијетнаму живи две године и како каже за „Дневник“ планира тамо своју будућност. Дипломирала је журналистику на Филозофском факултету у Новом Саду, радила за „Сремску телевизију“, али ју је авантуристички дух и жеља за изазовима одвела у, за њу тада, потпуно непознат део света.

- У Вијетнам сам први пут дошла prеthodnim послом. Тада сам радила за једну међународну компанију у области шоу-бизниса. Сећам се да сам била веома узбуђена и имала сам позитивну трему, пошто нисам знала шта ме тамо очекује. Сада живим у највећем граду у Вијетнаму - Хо Ши Мину, такозваном Сајгону, који се налази у јужном делу државе - каже Николина.

Каже да је Вијетнам је богата земља и њихова економија се брзо развија.

- У самом Хо Ши Мину живи дупло више становника него у целој Србији. Тржни центри су веома луксузни, а продавнице чувених светских креатора се само множе - наводи наша саговорница.

Каже да су тамо људи веома предузимљиви и радни.

- Своје дневне собе, гараже и шупе претварају у „продавнице“, па скоро свако домаћинство нешто продаје. Такође имају обичај да поставе мале пластичне столице било где и служе пића и храну. То су такозвани путујући улични ресторани. Саобраћај им је хаотичан, скоро сви возе моторе и често не поштују правила саобраћаја, па се туристи плаше чак и да пређу улицу. Гужве се не могу избећи, али Вијетнамци су веома смирени, неће се свађати и псовати друге возаче - истиче Николина.

Она наводи да је у Вијетнаму сваки дан узбудљив и пун нових открића.

- Прво су ме фасцинирале природне лепоте и богата кухиња. Овде је храна лагана и здрава, а било ми је у почетку невероватно то што једу супу за доручак. Свеже воће и поврће је доступно током целе године, пошто је у јужном Вијетнаму увек лето. Али највећи утисак су на мене оставили људи, тако ведре и позитивне људе нисам нигде видела. Вијетнамци су насмејани, љубазни, брижни и не воле конфликте. Имају добру душу, радознали су и поштују странце. Јако су вредни и углавном раде или волонтирају чак и након пензије. Док ми волимо да се сунчамо, они теже да имају светао тен. Носе кишобране када шетају по дану и покривају се са више слојева одеће, чак носе и рукавице које ми користимо зими. Због моје светле пути и очију ја сам им права атракција и често ме замоле да се фотографишем са њима. Већина Вијетнамаца не говори енглески језик, па сам научила неке основе њиховог језика, тако да сама могу да одем у кафић, ресторан, на било коју пијацу, па чак и код доктора. Упозната сам са њиховим обичајима и поштујем њихову традицију - каже наша саговорница.

Да би се повећала шанса за успех, човек мора бити прилагодљив, па је и она мењала професију. У Вијетнаму су професори енглеског језика веома тражени и добро плаћени, па је нашла врло брзо посао.

- Посао је лако наћи када имате високо образовање и неопходне квалификације. Оно што је занимљиво је да тренутно радим за компанију коју воде један Србин и његова жена Вијетнамка. Предајем разним узрастима, од мале деце, па до студената универзитета - напомиње Нина.

На храну и климу у Вијетнаму се лако навикла. У почетку јој је било тешко да се прилагоди на саобраћај, и, како каже, имала је неколико тежих падова са мотора, али након две године вози као локалци и лако се сналази у тој „џунгли од саобраћаја“.

Осим посла, у Вијетнаму је нашла и сродну душу, па су јој и планови за останак у тој земљи веће. Када све иде по плану на пословном и љубавном плану, не мења се окружење, прича ова Румљанка.

- Планови су ми да живим овде за сада, јер сам се лепо уклопила и свиђа ми се мој нови живот. Оно што бих посебно да нагласим је да сам овде нашла сродну душу. Он је Вијетнамац и зове се Хуи, а наша љубавна прича је као филмска. Његова породица ме је прихватила као да сам њихово дете, а моји њега обожавају. Чак учи српски језик из поштовања према мојој култури. Највише сам због њега одлучила да оставим све и скрасим се овде. Могу да кажем да је то најбоља ’’лудост’’ коју сам икад направила. Сада припремамо велику вијетнамско-српску свадбу - најављује Николина Ракић.

На питање који су адути Вијетнама да би неко из Србије отишао тамо, рекла је да су то људи, природне лепоте и храна.

Александар Савановић