Žene u Srbiji danas decu rađaju u tridesetim godinama

Upravnik Klinike za ginekologiju Kliničkog centra Vojvodine i član ekspertskog tima Saveta za populacionu politiku Vlade Srbije profesor dr Tihomir Vejnović kaže da se godine kad žene rađaju pomeraju ka starijem dobu, te da je to trend koji se primećuje u poslednjih nekoliko decenija.

- U 2016. godini u Srbiji je na osnovu prijava rođenja registrovano 63.855 porođaja sa ukupno 64.984 rođene dece, a prema starosti majke, najveći broj porođaja je u dobnoj grupi od 30 do 39 godina. Slede porođaji u dobnoj grupi od 20 do 29 godina, a zatim u dobnoj grupi od 40 do 44 godine - navodi se u Zdravstveno-statitističkom godišnjaku Republike Srbije za 2016. godinu Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

Prema podacima iz ovog godišnjaka, lane je rođeno i 15 beba čije make su imale 50 ili više godina i to njih 11 u Centralnoj Srbiji i četiri u Vojvodini.

Profesor Vejnović kaže da su tri velika procesa obeležila porodiljstvo i rađanje u poslednjih 50-ak godina. Prvi je da su se ranije žene u 95 odsto slučajeva porađale u kući, a sada se njih 99,9 odsto porađa u bolnici. Drugi je da su nekada ceo proces prođaja kontrolisale babice, a samo u složenijim slučajevima su se uključivali lekari, dok su u današnje vreme za porođaj odgovorni doktori sa celim timom. Najnovija tranzicija koja se dogodila u 21. veku je da su se izjednačila prava majke i novorođenčeta. Nekad je život i zdravlje majke bio na prvom mestu, a novorođenčeta na drugom, a pre 20-ak godina fetus je dobio prava kao pacijent. Time je udvostručna odgovornost lekara, koji sada odgovaraju za dva, a u nekim slučajevima i tri ili četiri pacijenta.

- U tih 50 godina došlo je i do pomeranja godina rađanja. Nekada su žene rađale neposredno posle prve menstruacije, te su postajale majke i sa 13, 14, pa do 17 godina. Do 20-e godine većina žena je u to vreme već ostvarila reproduktivnu funkciju. Izjednačavanje prava žena i muškaraca i rodna ravnopravnost promerili su i usložili ulogu žene u društvu i povećan je broj identiteta žene. Pre pola veka prosek dece po porodici bio je četiri i po, a sada je to od 1,2 do 1,4, što rezultira negativnim prirodnim priraštajem - kaže dr Vejnović.

Ovaj proces je započeo u Švedskoj, a sada je prisutan u svim razvijenim zemljama. Vejnović objašnjava da su to zemlje u kojima se žene školuju i zapošljavaju, što je promenilo tradicionalni tip i strukturu porodice, te je i pomerilo godine rađanja.

- Tokom 90-ih godina prvorotke su imale od 25 do 30 godina, oko 2000. godine prosek je bio 30, a danas je to 31 godina. To je proces koji se u Vojvodini desio za 15 godina. Ulaskom vantelesne oplodnje ta granica se još više pomerila, ali ona učestvuje sa manje od jedan odsto u porođajima - kazao je dr Vejnović i dodao kako je još Aristotel rekao da se uvređena priroda sveti.

Zbog toga imamo negativan prirodan priraštaj, jer tek sa troje dece je pozitivan priraštaj, a žena koja počne da rađa posle 30 godine, teško da može da rodi troje dece. Vejnović kaže kako je upravo to i razlog zbog kojeg je Vlada Srbije formirala Ekspertski tim, kako bi se novom Strategijom za podsticaj rađanja podigao prirodni priraštaj.

- Treba da napravimo procenu, analiziramo uzroke i damo predloge kako da se reši problem i spreči negativan prirodni priraštaj. Videli smo šta se desilo u poslednjih 50 godina, a pitanje je kakav će bilans biti u narednih 50 godina. Zato je potreban ozbiljan plan i borba za bolji natalitet je strateško pitanje - kazao je dr Vejnović.

Zabluda je da trudnoća u kasnijim godinama predstavlja zdravstveni rizik za majku. Vejnović navodi da je u Evropi urađena studija u kojoj su analizirane trudnoće i ishod porođaja kod žena od 40 godina i utvrđeno je da ne postoje velike komplikacije. Međutim, u tim godinama majke javlja se veći broj hromozomskih anomalija fetusa.

“Batutov” izveštaj pokazao je i da je u prošloj godini u centralnoj Srbiji 18 devojčica mlađih od 15 godina rodilo decu, a u Vojvodini ih je bilo osam. Dr Vejnović kaže da se u novosadskom porodilištu lane porodilo 70 maloletnica.

- Nije dobro ni da tako rano imati decu, jer te žene nisu ni pregledane ni spremne za trudnoću. Trudnoća nije planirana, a pored toga one su i psihički nezrele za ulogu majke. Kod maloletnica imamo trudnoće sa povećanim rizikom, kao i rizičan porođaj - kaže dr Vejnović.

- Takođe, veliki broj osoba ulazi u trudnoću sa nekim oboljenjem, kao što je dijabetes kojeg ima 10 odsto populacije, a to može da ugrozi zdravlje trudnice. Zbog toga svaka trudnoća treba da bude planirana i da trudnica obavi kompletan ginekološki pregled, uradi papa test i bris, obavi pregled kod zubara i uradi laboratorijske pretrage. Takođe, potrebno je uvođenje suplementacije i tri do šest meseci pre trudnoće treba uzimati folnu kiselinu, što smanjuje komplikcije u trudnoći, pa i na porođaju - poručio je dr Vejnović.

Studija u Kanadi urađena na više desetina hiljada porođaja, utvrdila je da je procenat komplikacija i lošeg ishoda po plod i majku , prepolovljen, pa i do tri puta smanjen kod žena koje su se redovno kontrolisale, uključujući ultrazvučne preglede i laboratorijske nalaze.

- Oboje supružnika treba zajedno daplaniraju potomstvo i obojeda bud spremni za trudnoću. Zato su važne redovne kontrole, jer one omogućavaju i preventivno delovanje u situacijama kada je to potrebno. Nekada je bila zabluda da su bebe lošije kod majke koja ima 40, u odnosu na onu koja ima 30 godina. Ako je dete hromozomski zdravo, sve je u redu - kazao je dr Vejnović.

LJ. Petrović