Жене у Србији данас децу рађају у тридесетим годинама

Управник Клинике за гинекологију Клиничког центра Војводине и члан експертског тима Савета за популациону политику Владе Србије професор др Тихомир Вејновић каже да се године кад жене рађају померају ка старијем добу, те да је то тренд који се примећује у последњих неколико деценија.

- У 2016. години у Србији је на основу пријава рођења регистровано 63.855 порођаја са укупно 64.984 рођене деце, а према старости мајке, највећи број порођаја је у добној групи од 30 до 39 година. Следе порођаји у добној групи од 20 до 29 година, а затим у добној групи од 40 до 44 године - наводи се у Здравствено-статитистичком годишњаку Републике Србије за 2016. годину Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.

Према подацима из овог годишњака, лане је рођено и 15 беба чије маке су имале 50 или више година и то њих 11 у Централној Србији и четири у Војводини.

Професор Вејновић каже да су три велика процеса обележила породиљство и рађање у последњих 50-ак година. Први је да су се раније жене у 95 одсто случајева порађале у кући, а сада се њих 99,9 одсто порађа у болници. Други је да су некада цео процес прођаја контролисале бабице, а само у сложенијим случајевима су се укључивали лекари, док су у данашње време за порођај одговорни доктори са целим тимом. Најновија транзиција која се догодила у 21. веку је да су се изједначила права мајке и новорођенчета. Некад је живот и здравље мајке био на првом месту, а новорођенчета на другом, а пре 20-ак година фетус је добио права као пацијент. Тиме је удвостручна одговорност лекара, који сада одговарају за два, а у неким случајевима и три или четири пацијента.

- У тих 50 година дошло је и до померања година рађања. Некада су жене рађале непосредно после прве менструације, те су постајале мајке и са 13, 14, па до 17 година. До 20-е године већина жена је у то време већ остварила репродуктивну функцију. Изједначавање права жена и мушкараца и родна равноправност промерили су и усложили улогу жене у друштву и повећан је број идентитета жене. Пре пола века просек деце по породици био је четири и по, а сада је то од 1,2 до 1,4, што резултира негативним природним прираштајем - каже др Вејновић.

Овај процес је започео у Шведској, а сада је присутан у свим развијеним земљама. Вејновић објашњава да су то земље у којима се жене школују и запошљавају, што је променило традиционални тип и структуру породице, те је и померило године рађања.

- Током 90-их година прворотке су имале од 25 до 30 година, око 2000. године просек је био 30, а данас је то 31 година. То је процес који се у Војводини десио за 15 година. Уласком вантелесне оплодње та граница се још више померила, али она учествује са мање од један одсто у порођајима - казао је др Вејновић и додао како је још Аристотел рекао да се увређена природа свети.

Због тога имамо негативан природан прираштај, јер тек са троје деце је позитиван прираштај, а жена која почне да рађа после 30 године, тешко да може да роди троје деце. Вејновић каже како је управо то и разлог због којег је Влада Србије формирала Експертски тим, како би се новом Стратегијом за подстицај рађања подигао природни прираштај.

- Треба да направимо процену, анализирамо узроке и дамо предлоге како да се реши проблем и спречи негативан природни прираштај. Видели смо шта се десило у последњих 50 година, а питање је какав ће биланс бити у наредних 50 година. Зато је потребан озбиљан план и борба за бољи наталитет је стратешко питање - казао је др Вејновић.

Заблуда је да трудноћа у каснијим годинама представља здравствени ризик за мајку. Вејновић наводи да је у Европи урађена студија у којој су анализиране трудноће и исход порођаја код жена од 40 година и утврђено је да не постоје велике компликације. Међутим, у тим годинама мајке јавља се већи број хромозомских аномалија фетуса.

“Батутов” извештај показао је и да је у прошлој години у централној Србији 18 девојчица млађих од 15 година родило децу, а у Војводини их је било осам. Др Вејновић каже да се у новосадском породилишту лане породило 70 малолетница.

- Није добро ни да тако рано имати децу, јер те жене нису ни прегледане ни спремне за трудноћу. Трудноћа није планирана, а поред тога оне су и психички незреле за улогу мајке. Код малолетница имамо трудноће са повећаним ризиком, као и ризичан порођај - каже др Вејновић.

- Такође, велики број особа улази у трудноћу са неким обољењем, као што је дијабетес којег има 10 одсто популације, а то може да угрози здравље труднице. Због тога свака трудноћа треба да буде планирана и да трудница обави комплетан гинеколошки преглед, уради папа тест и брис, обави преглед код зубара и уради лабораторијске претраге. Такође, потребно је увођење суплементације и три до шест месеци пре трудноће треба узимати фолну киселину, што смањује компликције у трудноћи, па и на порођају - поручио је др Вејновић.

Студија у Канади урађена на више десетина хиљада порођаја, утврдила је да је проценат компликација и лошег исхода по плод и мајку , преполовљен, па и до три пута смањен код жена које су се редовно контролисале, укључујући ултразвучне прегледе и лабораторијске налазе.

- Обоје супружника треба заједно дапланирају потомство и обоједа буд спремни за трудноћу. Зато су важне редовне контроле, јер оне омогућавају и превентивно деловање у ситуацијама када је то потребно. Некада је била заблуда да су бебе лошије код мајке која има 40, у односу на ону која има 30 година. Ако је дете хромозомски здраво, све је у реду - казао је др Вејновић.

Љ. Петровић