Zašto sve više mladih doživi ŠLOG; KORONA OKIDAČ ZA MOŽDANI UDAR, NE SKAČITE NA GLAVU U VODU

Kako navodi, dr Pejović, iako pandemija kovida nije ključna za ovakvo stanje među pacijentima, postoje studije koje kažu da je upravo kod zaraženih ovom infekcijom moguća pojava moždanih udara.

- Trend porasta moždanih udara u svetu prisutan je već duži vremenski period. On je u rastu konstantno već 30-40 godina. Gledajući tako, kovid pandemija nije jedan od glavnih okidača, međutim, postoje studije koje kažu da kovid infekcija ima prokoagulantni efekat, koji može kod pojedinaca u određenim uslovima da dovede do pojave moždanog udara - kaže dr Pejović.

Trombovi mogu da se formiraju u plućima, nogama, bubrezima i mozgu, što je jedan od mehanizama kako se objašnjava pojava moždanog udara kod kovida, kaže dr Aleksa Pejić.

- Moždani udar može da se desi bilo kada. Od rođenja do smrti, ali je najčešći kod ljudi između 60-65 godina. Proporcija tih ljudi u opštoj populaciji se značajno povećava i to jedan od razloga što mi svakodnevno viđamo moždane udare. Ali, sa druge strane zaista postoji i trend da je za 30 odsto porasla učestalost moždanih udara kod mladih. U tom slučaju uzroci moždanog udara su drugačiji. Jedan od najčešćih uzroka moždanog udara kod mladih ljudi, a to može biti relevantno za ovo vreme, jeste disekcija krvnog suda - kaže dr Pejić.

Cepanje krvnih sudova i otkidanje tromba dovodi do moždanog udara

Kako objašnjava, disekcija krvnog suda predstavlja cepanje krvnog suda. Na tom mestu cepanja dolazi do tromboze, tj. zgrušavanja krvnog suda. Otkidanjem tog tromba, zapušavanjem nekih daljih krvnih sudova, nastaje moždani udar, objašnjava dr Pejić.

- To je posebno karakteristično za ovo vreme kada su ljudi dosta fizički aktivni, kada je saobraćajni traumatizam, ljudi uživaju u bazenima... Jedan od najčešćih mehanizama kako ljudi mogu da dobiju moždani udar jeste neoprezan skok na glavu, gde može da dođe do povrede vrata i krvnih sudova - kaže dr Pejić.

Napominje sa druge strane da je moždani udar kod starijih izazvan potpuno drugačijim mehanizmom.

- Tu su okidači visok šećer, visok pritisak, masti u krvi, fizička neaktivnost, gojaznost i razni drugi faktori - kaže dr Pejić.

Zašto je toliko povećan broj mladih sa moždanim udarom

Kada su u pitanju osobe mlađe od 30 godina ili u 30-im, koje imaju moždane udare dr Pejić ističe da je problem najverovatnije u kombinaciji spoljašnjih faktora i genetike. Kao i stila života.

-Mi smo zemlja u kojoj je 30% pušača. Ljudi počinju da puše u srednjoj školi, a samo pušenje povećava rizik od moždanog udara. Svaki deseti čovek ovde ima šećernu bolest, a faktori rizika za dijabetes jesu i način ishrane, ali i mirujući stil života - kaže dr Pejić.

Kako kaže, ljudi danas većinu vremena provode sedeći, a poseban je problem i prekomerna telesna težina.

- To su sve faktori koji dovode do povećanja ne samo cerebrovaskularnih, nego i kardiovaskularnih bolesti. Interesantno je da čak 80 odsto moždanih udara možemo da sprečimo, ukoliko modifikujemo faktore rizika - kaže dr Pejić i izdvaja:

- Na prvom mestu hipertenzija, tj. povišen krvni pritisak. Četiri od pet moždanih udara možemo da sprečimo tako što ćemo se baviti redovnom fizičkom aktivnošću, tako što nećemo biti prekomerno ugojeni, pazićemo šta jedemo, regulisaćemo masti, pićemo lekove za pritisak, ako je to potrebno, lečićemo šećer - kaže dr Pejić.

Neće jedan skok krvnog pritiska napraviti moždani udar, ali dugogodišnja hipertenzija i dugogodišnje oštećenje i kumulativna dejstva svih faktora dovešće do toga, objašnjava Pejić i dodaje da je važno tokom leta hidriranje.

- Dehidratacija jeste faktor rizika za zgrušavanje krvi. Stanje dehidratacije je stanje povećanog rizika od za različite vaskularne događaje, pa i moždani udar. Savet je da se unosi dovoljna količina tečnosti. Izbegavajte situacije u kojima može doći do pregorevanja, izbegavajte izlazak napolje.

Kako napominje, sada jeste povećan broj moždanih udara, međutim, zima je problematičnija.

Dnevnik, Blic