Зашто све више младих доживи ШЛОГ; КОРОНА ОКИДАЧ ЗА МОЖДАНИ УДАР, НЕ СКАЧИТЕ НА ГЛАВУ У ВОДУ

Како наводи, др Пејовић, иако пандемија ковида није кључна за овакво стање међу пацијентима, постоје студије које кажу да је управо код заражених овом инфекцијом могућа појава можданих удара.

- Тренд пораста можданих удара у свету присутан је већ дужи временски период. Он је у расту константно већ 30-40 година. Гледајући тако, ковид пандемија није један од главних окидача, међутим, постоје студије које кажу да ковид инфекција има прокоагулантни ефекат, који може код појединаца у одређеним условима да доведе до појаве можданог удара - каже др Пејовић.

Тромбови могу да се формирају у плућима, ногама, бубрезима и мозгу, што је један од механизама како се објашњава појава можданог удара код ковида, каже др Алекса Пејић.

- Мождани удар може да се деси било када. Од рођења до смрти, али је најчешћи код људи између 60-65 година. Пропорција тих људи у општој популацији се значајно повећава и то један од разлога што ми свакодневно виђамо мождане ударе. Али, са друге стране заиста постоји и тренд да је за 30 одсто порасла учесталост можданих удара код младих. У том случају узроци можданог удара су другачији. Један од најчешћих узрока можданог удара код младих људи, а то може бити релевантно за ово време, јесте дисекција крвног суда - каже др Пејић.

Цепање крвних судова и откидање тромба доводи до можданог удара

Како објашњава, дисекција крвног суда представља цепање крвног суда. На том месту цепања долази до тромбозе, тј. згрушавања крвног суда. Откидањем тог тромба, запушавањем неких даљих крвних судова, настаје мождани удар, објашњава др Пејић.

- То је посебно карактеристично за ово време када су људи доста физички активни, када је саобраћајни трауматизам, људи уживају у базенима... Један од најчешћих механизама како људи могу да добију мождани удар јесте неопрезан скок на главу, где може да дође до повреде врата и крвних судова - каже др Пејић.

Напомиње са друге стране да је мождани удар код старијих изазван потпуно другачијим механизмом.

- Ту су окидачи висок шећер, висок притисак, масти у крви, физичка неактивност, гојазност и разни други фактори - каже др Пејић.

Зашто је толико повећан број младих са можданим ударом

Када су у питању особе млађе од 30 година или у 30-им, које имају мождане ударе др Пејић истиче да је проблем највероватније у комбинацији спољашњих фактора и генетике. Као и стила живота.

-Ми смо земља у којој је 30% пушача. Људи почињу да пуше у средњој школи, а само пушење повећава ризик од можданог удара. Сваки десети човек овде има шећерну болест, а фактори ризика за дијабетес јесу и начин исхране, али и мирујући стил живота - каже др Пејић.

Како каже, људи данас већину времена проводе седећи, а посебан је проблем и прекомерна телесна тежина.

- То су све фактори који доводе до повећања не само цереброваскуларних, него и кардиоваскуларних болести. Интересантно је да чак 80 одсто можданих удара можемо да спречимо, уколико модификујемо факторе ризика - каже др Пејић и издваја:

- На првом месту хипертензија, тј. повишен крвни притисак. Четири од пет можданих удара можемо да спречимо тако што ћемо се бавити редовном физичком активношћу, тако што нећемо бити прекомерно угојени, пазићемо шта једемо, регулисаћемо масти, пићемо лекове за притисак, ако је то потребно, лечићемо шећер - каже др Пејић.

Неће један скок крвног притиска направити мождани удар, али дугогодишња хипертензија и дугогодишње оштећење и кумулативна дејства свих фактора довешће до тога, објашњава Пејић и додаје да је важно током лета хидрирање.

- Дехидратација јесте фактор ризика за згрушавање крви. Стање дехидратације је стање повећаног ризика од за различите васкуларне догађаје, па и мождани удар. Савет је да се уноси довољна количина течности. Избегавајте ситуације у којима може доћи до прегоревања, избегавајте излазак напоље.

Како напомиње, сада јесте повећан број можданих удара, међутим, зима је проблематичнија.

Дневник, Блиц