Vojvođansko zdravlje: Hipertenzivni sindrom u trudnoći nosi velike i višestruke rizike

U Srbiji 47 procenata odrasle populacije ima hipertenziju, odnosno visok krvni pritisak. Zamenik rukovodioca Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici docent dr Aleksandra Ilić kaže da je visok krvni pritisak tihi ubica, jer pacijenti obično nemaju simptome, a leči se da bi se smanjio kardiovaskularni rizik, odnosno mogućnost nastanka infarkta srca, moždanog udara, srčane i bubrežne slabosti.

Hipertenzija kod trudnica predstavlja poseban problem iz više razloga.

- Zbog pomeranja životne dobi za rađanje prvog deteta, imamo sve više trudnica koje danas boluju od kardiovaskularnih bolesti, koje su do pre par decenija bile nezamislive ili izuzetno retke, kao što su akutni infarkt miokarda, prisustvo srčanih mana, urođenih, ali i stečenih, trudnice koje imaju veštačke zaliske – ispričala je docentkinja Ilić i dodala kako su kardiovaskularne bolesti najčešći uzrok smrtnosti majki u Evropi, a hipertenzivni sindrom najčešći uzrok hospitalizacije trudnica. Hipertenzija u trudnoći predstavlja rizik i za mamu i za bebu, kako u toku trudnoće, tako i u toku porođaja, ali i postpartalnog perioda, oko šest nedelja nakon porođaja. Što se tiče majke povišen  krvni pritisak može da dovede do niza komplikacija: preeklampsije, eklampsije, popuštanja srčanog mišića, slabljenja njegove funkcije, do oštećenja bubrega, jetre, centralnog nervnog sistema, pa i do smrti majke. A što se tiče ploda, uzrok je prevremenog rađanje deteta, male porođajne  težine, zastoja u rastu, smrti fetusa. Višestruki je rizik – upozorava dr Ilić.

Dr Aleksandra Ilić je istakla da su njene koleginice, koje učestvuju u realizaciji ovog programa i ona ponosne što su bile avangardne u odnosu na Vodič za lečenje kardiovaskularnih bolesti u trudnoći, koji je izašao 2018. godine od strane Evropskog kardiološkog udruženja.

- U Vodiču je naglašeno da svaka žena koja je imala neki kardiovaskularni problem u životu, kao i hipertenziju i preeklampsiju u prethodnoj trudnoći, pre planirane trudnoće mora da dođe na kardiološki pregled i konsultaciju. Nakon toga, u toku trudnoće, ako je imala kardiološki problem ili ako se on pojavi u toku trudnoće, a tu svakako spada i hipertenzija, ona mora da bude timski praćena. Dakle, nju moraju da kontrolišu i leče i kardiolog i ginekolog. Mi to radimo od 2013, a nove preporuke su izašle 2018. godine i zato zaista možemo da kažemo da smo bile avangardne – naglasila je dr Ilić.

S duge strane, hipertenzivni sindrom je faktor rizika za nastanak budućih kardiovaskularnih bolesti kod tih mladih žena, koje su još uvek u generativnom periodu. Ukoliko je žena imala neki od oblika hipertenzivnog sindroma, ona je pod četvorostruko većim rizikom da kasnije ima hipertenziju, čak i ako su se vrednosti posle porođaja regulisale, kao i pod dvostruko većim rizikom da ima ishemijsku bolest srca, koja vodi do akutnog infarkta miokarda, nego žena koja je imala referentne, normalne vrednosti krvnog pritiska u trudnoći.

- Što znači da su one naši budući potencijalni pacijenti i briga o njima se ne završava porođajem. Dobro je da ih registrujemo i znamo da su imale takav problem u trudnoći, ali i da im damo savet o korekcijama životnih navika i kontrolama u budućem životu – kazala je dr Ilić.

Hipertenzija se javlja kod oko 10 procenata svih trudnica, a Srbija spada u grupu zemalja visokog kardiovaskularnog rizika upravo zbog velikog broja hipertoničara. U Vojvodini je situacija još ozbiljnija, kako u opštoj populaciji, tako i među trudnicama.

Upravo iz tog razloga, ekipa doktorki, kardiologa sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine započela je u septembru 2013. godine u okviru Posebnog programa unapređenja zdravlja na teritoriji Vojvodine, program „Rano otkrivanje promena funkcije i remodelinga leve komore i cirkadijalnog ritma krvnog pritiska kod hipertenzivnih trudnica“. Program finansira Pokrajinska vlada, a pacijentkinje im šalju iz Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine, ali i svih domova zdravlja i regionalnih bolnica.

- Program podrazumeva kardiološki pregled, ehokardiografski pregled, 24-časovni monitoring krvnog pritiska, obavezno bar jedan u toku trudnoća, merenje saturacije krvi kiseonikom. Po potrebi tih pregleda bude i više, sve zavisi koliko se rano trudnica javi i kada se pojavi kardiološki problem, da li je to na početku ili u drugoj polovini trudnoće. Za ovih sedam godina kroz program je prošlo više od 2.300 trudnica. Brojke su impozantne, mi ne uradimo samo jedan pregled trudnici. Često moramo da napravimo i kontrolni pregled, a obavezno, radimo pregled i šest nedelja posle porođaja, da se proveri jesu li su se vrednosti krvnog pritiska normalizovale ili pacijentkinja treba i dalje da uzima terapiju i koju, jer se lekovi koji se daju u toku trudnoće razlikuju se od onih koji se ordiniraju ako žena doji ili ne, kao i da li je došlo do neke komplikacije nakon porođaja. Do sada smo uradili više od 4.000 kardioloških pregleda pregleda, otprilike toliko i ehokardiografskih i pregleda 24-časovim monitorisanjem krvnog pritiska i EKG-a– navodi dr Ilić.

- Radeći na ovom programu, osim kliničke, praktične, stručne vrednosti, postigle smo i naučnu vrednost.  Uočile smo određene parametare koji predstavljaju poseban rizik za dalji tok trudnoće i sam porođaj, a to je odsustvo dnevno-noćnog ritma krvnog pritiska. Godine 2017. objavili smo rad u prestižnom stranom časopisu koji je visokokotiran. Iste godine na, najznačajnijem, Evropskom kardiološkom kongresu, rad iz ove oblasti je nagrađen kao najbolji. Nakon toga smo, na poziv, objavile poglavlje u stranoj knjizi „Krvni pritisak“ koja se odnosi na krvni pritisak i dnevno-noćni ritam u toku trudnoće. Sledilo je publikovanje radova iz ove oblasti i na drugim svestkim, domaćim, evropskim skupovima, ali i u još jednom priznatom časopisu. Prošle godine je od strane Udruženja kardiologa Srbije izašla knjiga „Kardiologija – klinički vodič“, gde smo takođe autori poglavlja „Kardiovaskularne bolesti u trudnoći“ – ispričala je dr Ilić.

Program su počeli sa hipertenzivnim trudnicama, ali pregledaju sve trudnice koje imaju bilo kakav kardiološki problem, Tako da dolaze i one koje imaju i neke beznačajne probleme, kao što su lupanje srca, kratak dah, što je karakteristično za normalnu trudnoću. Međutim, dr Ilić ističe kako ti simptomi mogu da budu i znak ozbiljnog srčanog oboljenja, tako da sve one prolaze kroz ovaj program. Merenje saturacije krvi kiseonikom kod hipertenzivnih trudnica je veoma važno. Ako je ona manja od 90 procenata, to predstavlja indikaciju za završetak trudnoće. Saturacija kiseonikom  je veoma važan parametar i u drugim kardiološkim bolestima.

Dr Ilić ističe značaj aparata za 24-časovni monitoring krvnog pritiska i EKG-a, kojima je opremljena Klinika za kardiologiju. Oni su drugačiji od klasičnih „holtera“, jer se jednim aparatom monitoriše i krvni pritisak i EKG u toku 24 časa. Upravo zahvaljujući ovom programu nabavljeni su ovi aparati, te trudnice, kao i ostali pacijenti koji ga koriste, ne moraju da se nose dva različita „holtera“, ali i najsavremeniji ehokardiografski aparati za praćenje morfologije i funkcije srca.

- Ovakav program ne postoji na teritoriji Srbije i mi smo jedini koji ga radimo. Namenjen je osetljivim grupama stanovništva, među kojima svakako spadaju trudnice, a znamo da je u Vojvodini stopa nataliteta na žalost niska i mi praktično možemo da kažemo da se zalažući za zdravu mamu, mi se zalažemo i za zdravu bebu, a samim tim i za poboljšanje nataliteta, tako da je i to jedan od aspekata ovog programa, pored svih onih kardioloških aspekata koji su značajni. Pored toga veoma je važno što ranije niste znali ko te trudnice treba da leči, da li kardiolog ili ginekolog i ko ordinira terapiju i prati njene efekte, a briga o ovim trudnicama mora da bude timski rad – ističe dr Ilić.

Postoji nekoliko oblika hipertenzivnog sindroma. Hroničnu hipertenziju imaju trudnice koje su imale povišen pritisak pre trudnoće ili se javio u prvoj polovini trudnoće. Zatim gestacijska hipertenzija koja je karakteristična isključivo za trudnoću, javlja se u drugoj polovini trudnoće. To su zdrave žene koje pre trudnoće nisu imale problem sa pritiskom i koji po pravilu treba da se reguliše unutar šest nedelja od porođaja, tj. da se vrati u granice referentnih vrednosti. Preeklampsija je poseban oblik, javlja se u drugoj polovini trudnoće, ali mora da postoji proteinurija, dakle prisustvo proteina, odnosno belančevina u urinu, što govori da postoji oštećenje bubrega.

- Gestacijska hipertenzija i preeklampsija su sistemske bolesti, koje pogađaju i mamu i bebu. To govori o velikom značaju ovih stanja, jer u osnovi i jedne i druge bolesti je oštećena endotelna funkcija krvnih sudova, koja kod majke dovodi do otoka, edema lica, šaka, nogu, ali i edema i oštećenja jetre, pa zato trudnice koje imaju preeklampsiju imaju bol u gornjem delu stomaka, dolazi do oštećenja mozga - pa zato često imaju glavobolje i smetnje vida, do hipertenzije i oštećenja srca, do oštećenja bubrega uz posledičnu proteinuriju. A kod bebe dovodi do zastoja u rastu. Dolazi do smanjenog protoka krvotoka između materice i posteljice bebe i to je glavni mehanizam nastajanja fetalnih komplikacija, ali i održavanje tzv. začaranog kruga hipertenzije u trudnoći, koji se prekida porođajem. U većini slučajeva, i krvni pritisak i sve navedene promene regulišu se nakon porođaja. Međutim, ne smemo zaboraviti da su te žene kasnije podložne kardiovaskularnim bolestima, ali i češćim komplikacijama u sledećim trudnoćama - naglasila je dr Ilić.

Po preporukama Internacionalnog udruženja za hipertenziju u trudnoći (IŠHP), radi se na tome da se uvede poseban termin „neproteinurička preeklampsija“, koji podrazumeva  prisustvo svih simptoma i znakova preeklampsije - smetnje sa vidom, bol u stomaku, porast jetrenih enzima, hipertenziju, ali bez proteinurije. Smatra se da je proteinurija precenjena za postavljanje dijagnoze preeklampsije.

- Preeklampsiju karakterišu i edemi, te su trudnice veoma često otečene. Međutim, potpuno je pogrešno dati im diuretik. Krvni sudovi, odnosno  intravaskularno korito, tih žena su „volumno prazni“. Davanje diuretika će još više pogoršati ovu situaciju, dovesti do pada perfuzije kroz posteljicu i narušiti zdravlje bebe, a otoci, koji se nalaze u tzv. „trećem prostoru“ se neće smanjiti. Kod oko 60 do 80 procenata zdravih trudnica otiču noge. Međutim, oticanje lica i šaka je znak da treba češće kontrolisati krvni pritisak i proteinuriju. Svim trudnicama savetujemo higijensko-dijetetski režim, spavanje na levom boku, laganu fizičku aktivnost, šetnju, redukciju soli u ishrani. Sve ove mere imaju za cilj poboljšanje protoka kroz posteljicu i opšteg stanja majke. Jedino teški oblici hipertezije zahtevaju mirovanje – upozorava dr Ilić.

- U toku rada na ovom programu, primetili smo da su žene koje nemaju očuvan dnevno-noćni ritam pod povišenim rizikom i za prevremeno rađanje deteta i za zastoj u rastu ploda, kao i da češće imaju simptome i znake preeklamspije, iako nemaju proteinuriju. Za ovo imamo i naučnu potvrdu, obzirom da smo dva naučna rada na ovu temu objavili u svetski priznatim časopisima – istakla je dr Ilić.

Poseban oblik je takozvana „hipertenzija belog mantila“, gde je krvni pritisak povišen samo u toku pregleda kod lekara. U ovakvim situacijama, u najsavremenijim vodičima za lečenje hipertenzije i kardioloških bolesti u trudnoći, izuzetno se potencira 24-časovni monitoring krvnog pritiska i samomerenje pritiska u kućnim uslovima, kao ispravan način da se postavi dijagnoza „hipertenzije belog mantila“, jer se dijagnoza hipertenzije ne postavlja samo u lekarskoj ordinaciji, nego pre svega na osnovu ova dva načina monitoringa.

- Osim toga, 24-časovno merenje krvnog pritiska je jedini mogući način da se utvrde vrednosti  pritiska u toku spavanja, jer dok spavamo krvni pritisak mora da padne za deset procenata u odnosu na vrednosti u toku dana. Ukoliko se to ne desi i ukoliko nije očuvan dnevno-noćni, takozvani cirkadijalni, ritam krvnog pritiska, onda su pacijenti u opštoj populaciji, ali i trudnice, pod povišenim rizikom od nastanka komplikacija, nego ukoliko je dnevno-noćni ritam krvnog pritiska očuvan. To je važno zbog ordiniranja terapije, ali i frekvence praćenja ovih trudnica – objasnila je dr Ilić.

U početku trudnoće, zbog potrebe za novom vaskularnom mrežom, koja je neophodna za jedan nov život, dolazi do širenja krvnih sudova na periferiji i do fiziološkog pada krvnog pritiska. Trudnice su tada uobičajeno hipotenzivne, a kod onih koje imaju hroničnu hipertenziju može, iz tog razloga, biti potrebna redukcija ili privremeno obustavljanje terapije, te možemo reći da su one na neki način malo i zaštićene u prvom trimestru upravo ovim fiziološkim mehanizmom.

- Međutim, kasnije to izostaje, vrednosti krvnog pritiska počinju da se vraćaju na one od pre trudnoće, a srce trudnice se prilagođava novonastaloj situaciji - „drugom stanju“ i za to vreme pretrpi iste promene kao srce dobro utreniranog atletičara, posle godina treninga, a znamo da „sportsko srce“ nije dobro. S tim što je atletičar godinama trenirao, a ovo je proces koji se desi za nekoliko meseci. Dolazi do povećanja težine srca, promene oblika, do promena u sistolnoj i dijastolnoj funkciji srca. I to su normalne, fiziološke promene, a nakon porođaja se unutar šest nedelja sve te promene povuku i regulišu. Međutim,  kod trudnica koje imaju gestacijsku hipertenziju i preeklampsiju ove promene su izraženije i može doći do ozbiljnih komplikacija. Porast krvnog pritiska je naročito izražen u trećem trimestru trudnoće, kada su potrebne i češće kontrole – poručuje docentkinja Ilić.

U Institutu pregledaju i zdrave trudnice. Već se u prvoj polovini trudnoće mogu detektovati potencijalno ugrožene trudnice, ali isključivo monitoringom krvnog pritiska i ultrazvučnim  pregledom srca, jer određeni parametari ukazuju na povišen rizik od nastanka  hipertenzije i preeklampsije kasnije u trudnoći.

- Neke žene i više trudnoća isprate kod nas, ako su imale u prvoj trudnoći povišen pritisak, ponovo dolaze kod nas u drugoj trudnoći. One često postaju naši pacijenti i nakon porođaja, pa tako imamo i one koje više nisu trudne, ali su ostale naši pacijenti. Nijedna žena iz našeg programa nije umrla, bilo je onih koje su se prevremeno porodile, mali broj onih koje su imale spontani pobačaj, ali su gotovo sve nakon toga imale drugu trudnoću koja se srećno završila – kazala je dr Ilić.

Ovaj program omogućava bolji ishod trudnoće, kao i sigurnost trudnicama, ali i kardiolozima i ginekolozima, jer se trudnice kontrolišu i leče multidisciplinarno. Preporuka je, kad god je moguće, da se trudnoća završava vaginalnim porođajem. Postoji samo nekoliko kardioloških indikacija kada žena mora da se porodi carskim rezom. On se svakako radi u slučaju eklampsije, koja je jedna od najozbiljnijih komplikacija hipertenzivnog sindroma.

- Hipertenzije se u trudnoći  definiše kao i hipertenzija u opštoj populaciji, dakle vrednostima 140/90mmHg i više od toga. Razlikuje se jedino gradacija. U opštoj populaciji postoje tri stepena, a ovde postoje blaga i teška hipertenzija. Od 140-159/90-109mmHg je blaga hipertenzija, dok vrednosti pritiska 160/110mmHg i više podrazumevaju tešku hipertenziju – kazala je dr Ilić.

- Ginekolog-akušer je taj koji donosi indikaciju za način porođaja, ali ako imamo na umu da svaka kontrakcija materice prilikom istiskivanja ploda, podiže sistolni, gornji, krvni pritisak za 15-25 mmHg (milimetara živinog stuba) i donji, dijastolni, za 10-15 mmHg, jasno je da vaginalni porođaj nije  najbolja opcija u slučaju izuzetno visokih, neregulisanih vrednosti krvnog pritiska. Takođe, prilikom porođaja carskim rezom u opštoj anesteziji, pri endotrahealnoj intubaciji, dolazi do naglog skoka pritisak, te bi u takvim slučajevima poželjan način završavanja trudnoće bio carski rez uz spinalnu anesteziju.  Ova vrsta anestezije predstavlja rizik za pad pritiska, te redukciju protoka kroz posteljicu, zbog čega može da se naruši stanje bebe. Ali ako uzmemo u obzir da carski rez traje par minuta, nema razloga od bojazni, niti će pritisak kod visoko-hipertenzivne žene tako naglo da padne. Međutim, da ne bude zabune, ginekolog-akušer je taj koji određuje način porođaja -napomenula je dr Ilić.

Izuzetno je važno da se odredi termin kada žena treba da se porađa. Ukoliko trudnica ima gestacijsku hipertenziju ili preeklampsiju, ne treba čekati 40. gestacijsku nedelju, nego  trudnoću treba završavati sa 37 gestacijskih nedelja, po svim preporukama i vodičima.

- Od kako vodimo program nismo imali česte potrebe za upućivanjem trudnica na hospitalizaciju u Kliniku za ginekologiju i akušerstvo, Betaniju. Bilo je nekoliko slučajeva teških oblika hipertenzije, refrakternih na terapiju, uz simptome i znake preeklampsije, koje smo uputili na hospitalizaciju u Betaniju. Neke od njih su se vrlo brzo i porodile nakon toga - - ispričala je dr Ilić.

U takvim slučajevima treba biti veoma oprezan, jer ukoliko se razvije eklampsija, jedna od najtežih komplikacija hipertenzivnog sindoma, ugroženi su životi i mame i bebe i trudnoća mora hitno da se završava. Eklampsija najčešće ide sa visokim vrednostima krvnog pritiska, ali ne obavezno. Sama reč znači „bljesak“ i poznata je od davnina, jer žene često imaju svetlucanje pred očima zbog edema mozga, zatim konvulzije, grčeve, koje mogu da dovedu do prestanka disanja.

Ako postoji drugi kardiološki problem koji mora da se rešava, one se hospitalizuju u Institutu za KVB Vojvodine.

- Imali smo i trudnice, koje su se porađale kod nas, u kardiohirurškoj sali, u slučaju da im nakon porođaja zatreba hitna kardiohirurška intervencija, a u pitanju su bile teške bolesti aorte. Porađaj je obavljan od strane ekipe lekara iz Betanije – ispričala je dr Ilić.

Ginekolog-akušer i subspecijalista perinatologije dr Relja Đorđević iz Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine kaže kako je hipertenzija u trudnoći stanje koje komplikuje od sedam do 10 odsto trudnoća sa najširim mogućim spektrom, od vrlo blage kliničke slike, do stanja koja mogu da budu vrlo ozbiljna i po život veoma opasna.

- Javlja se obično posle 20. nedelje trudnoće, ukoliko se javi ranije obično je vezana za hroničnu hipertenziju. Mehanizam nastanka preeklapsije je komplikovan i do danas nije do kraja razjašnjen, ali u osnovi ima uzrok u patološkoj placentaciji odnosno razvoju posteljice.  Po protokolu naše Klinike sve pacijentkinje koje bivaju hospitalizovane šaljimo na Institut za KVB, gde im se radi konzilijarni pregled kardiologa, koji uključuje i ultrazvučni pregled srca i holter monitoring, kao i druga potrebna ispitivanja. Cilj ovakve prakse je da bi sve pacijentkinje koje imaju hipertenzivni sindrom u trudnoći na adekvatan način pratili. Trudnoće komplikovane preeklampsijom i hipertenzivnim sindromom se po novijim preporukama završavaju nakon 37. nedelje trudnoće, te nam je i u tom smislu zajedničko praćenje veoma važno – kazao je dr Đorđević.

Prema njegovim rečima, pacijentkinje koje imaju preeklampsiiju i hipertenziju u trudnoći mogu da imaju standardne tegobe koje imaju sve osobe sa povišenim pritiskom, kao što je glavobolja, ali ono što je tipično za pacijentkinje sa preeklampsijom to je da se pored glavobolje javljaju i audio-vizuelne smetnje, dakle smetnje vida, zujanje u ušima, kao i vrlo tipičan i opasan znak, a to je bol ispod desnog rebarnog luka i u predelu želuca, koji ukazuje na probleme sa jetrom. Pored toga znak su i izraženi edemi potkolenica, ruku i lica, dok se u laboratorijskim nalazima tipično javljaju povišeni proteini u mokraći, kao i porast vrednosti jetrenih enzima, promene bubrežnih funkcija i pad vrednosti trombocita.

- Pacijentkinje vrlo često dođu uplašene i često skok pritiska posle 20. nedelje trudnoće objašnjavaju nekakvim emotivnim stresom, nekim neprijatnostima koje su doživele, ali to nije tačno. U slučaju da pacijentkinja dolazi zbog ambulantno izmerenog povišenog pritiska, na Klinici joj se ponovo meri pritisak u dva navrata i ako je i dalje povišen krvni pritisak, a postoje i subjektivni simptomi i tegobe koje ukazuju na preeklampsiju, nju obavezno hospitalizujemo. U nekim retkim slučajevima preeklampsija i eklampsija može da se javi bez prethodno povišenog krvnog pritiska – navodi dr Đorđević.

Takve pacijentkinje zahtevaju češći nadzor, kontrole i zajedničko praćenje od strane ginekologa i kardiologa. Kontrole su od slučaja do slučaja i težine kliničke slike, pacijentkinje sa lakšom kliničkom slikom mogu da budu praćene i u Domu zdravlja, ali one sa težom slikom kod kojih su izraženiji simptomi, moraju intenzivno da se prate na Klinici. U Vojvodini mnogo ljudi pati od kardiovaskularnih bolesti, pa je tako i kod trudnica, mada je tu u pitanju ipak mlada populacija. Pošto se pomera i starosna granica rađanja na kasnije godine, dr Đorđević smatra da ćemo u perspektivi imati i povećan broj trudnica sa ovim problemima. Oni  se dešavaju i kod mlađih žena, a to ima veze sa gojaznošću, načinom ishrane, fizičkom neaktivnošću, kao i sa genetskim faktorom.

- Porođaj ovih žena je rizičniji, ranije se završava, sa 37. nedelja. Način završavanja porođaja zavisi od akušerskih indikacija i porođaj carskim rezom i vaginalni porođaj dolaze u obzir, ali je kod ovih trudnica veći procenat carskog reza, kao i komplikacija, kao što je krvarenje, ablacija ili prevremeno odlubljivanje posteljice, eklamptički napad koji je praćen gubitkom svesti i konvulzijama, kao i HELLP sindrom koji predstavlja  poremećaj koagulacije. – rekao je dr Đorđević.

Tipično za trudnoće komplikovane hipertenzijom je da često dolazi do zastoja u rastu ploda, kao i do patnje ploda. Za bebu kod koje postoji hronična patnja vezana za hipertenzivni poremećaj, sam porođaj predstavlja veći stres nego za normalan plod. Češće se javlja zelena plodova voda, promene na CTG u toku porođaja, kao i izmenjeni ultrazvučni parametri na kolor dopleru pupčanika. To su znaci opasnosti po bebu koji ukazuju na eventualnu potrebu za hitnim završavanjem trudnoće i porođaja, odnosno za carskim rezom.

- Porođaj carskim rezom sa sobom nosi daleko više komplikacija nego prirodan porođaj, te u skladu sa tim i trudnoće sa hipertenzijom češće se komplikuju od normalne trudnoće, jer carski rez nosi veću mogućnost od infekcije i krvarenja i drugih komplikacija. Savet trudnicama je da redovno prate krvni pritisak u kućnim uslovima, bar jednom nedeljno, a ukoliko postoji potreba i svaki dan, te da se u slučaju pojave povišenog pritiska, glavobolje, smetnje vida ili bola u predelu želuca, obavezno odmah jave svom ginekologu – preporučuje dr Đorđević.

Pripremila: Ljubica Petrović

„Vojvođansko zdravlje” urađeno je pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo