VOJVOĐANSKO ZDRAVLJE Gojaznost i dijabetes vode u metabolički sindrom

Ljudi sa metaboličkim sindromom imaju određene metaboličke poremećaje, kao što su povišeni trigliceridi, smanjen zaštitni holesterol ili arterijska hipertenzija, a u oblast metaboličkog sindroma spada i poremećaj metabolizma šećera. Poremećaj metabolizma šećera obuhvata ili šećernu bolest ili nivoe vrednosti šećera u krvi između zdravih i bolesnih, takozvani preddijabetes. Ljudi prvo mogu da uđu u insulinsku rezistenciju i da imaju normalan metabolizam šećera, sledeći stepen oštećenja je predijabetes, kada imaju insulinsku rezistenciju i nenormalne vrednosti šećera, ali koje još uvek nisu one koje odlikuju šećernu bolest. Do 5,6 je normalna vrednost šećera u krvi. Da bi nekome rekli da ima dijabetes mora da ima vrednost 7 i više, a ta vrednost od 5,6 do 7 spada u predijabetes. Danas znamo da takvi ljudi najčešće imaju komplikacije koje imaju i one osobe sa dijagnostikovanim tipom 2 šećerne bolesti – kaže upravnica Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Vojvodine profesorka dr Dragana Tomić Naglić.

Metabolički sindrom je delom uzrokovan genetskim razlozima, ako neko u porodici ima metabolički sindrom, moguća je sklonost ka obolevanju. Važniji je stil života, odnosno fizička aktivnost i način ishrane. Dr Tomić Naglić napominje kako nažalost u odnosu na naše pretke mi jedemo mnogo veće kalorijske obroke, a mnogo manje se krećemo.

- Priroda to nije tako predvidela za čoveka. I kao posledica velikog kalorijskog unosa, koji uglavnom potiče iz brze i nekvalitetne hrane, prvo se javlja insulinska rezistencija, a posle nastaje preddijabetes, pa dijabetes. U poslednje vreme se ovaj sindrom zove kardiometabolički sindrom, jer se metabolički i kardiološki bolesnici preklapaju i uglavnom oboleli od metaboličkog sindroma imaju i skrivenu ishemijsku bolest srca, skrivenu uznapredovalu aterosklerozu s jedne strane i vrlo su skloni razvoju velikih kardiovaskularnih incidenata, kao što su šlog i infarkt – naglašava dr Tomić Naglić.

Prema njenim rečima, najteže je što nema upozoravajućih simptoma. Ljudi misle da su šećeri malo na granici, masnoće malo na granici, pritisak je malo na granici. Sve to kad je pojedinačno nije problem. Problem je kad je udruženo, jer uvećava rizik za razvoj šloga ili infarkta. Ljudi često ne proveravaju zdravlje, nema kulture odlaska kod lekara jednom godišnje, nema više sistematskih pregleda i provere osnovnih telesnih i laboratorijskih parametara, a i kada se ode  kod lekara često ljudi ne uzimaju ozbiljno nalaze i dijagnoze koje im se predoče.

- Kad se razvije metabolički sindrom, već imate zdravstvene probleme koje morate da rešavate. Najidealnije bi bilo podizati svest već kod dece i mladih roditelja, da do metaboličkog sindroma ni ne dođe. Ako se deca dovoljno bave fizičkom aktivnošću, ako ne jedu konditorske proizvode, ako jedu zdravu hranu i ako i njihovi roditelji jedu zdravu hranu, najverovatnije do tog metaboličkog sindroma neće ni doći. To je najbolja prevencija i najbolje lečenje. Kad se već pojavi metabolički sindrom, prvi korak je odlazak kod lekara opšte prakse i prvi način lečenja je promena životnog stila. Ljudi obično očekuju čarobne štapiće i lekove koji će im lečiti insulinsku rezistenciju, ali ona nastaje na terenu loših navika ishrane i nedovoljne fizičke aktivnosti, pa je logično onda da će se lečiti prvo uzrok, a ne posledica – ističe dr Tomić Naglić i dodaje kako je najgore što kardiometabolički sindrom ima radno aktivna populacija, najčešće između 20 i 70 godina.

Metabolički sindrom je vezan za poremećaj funkcije masnog tkiva, a svaka osoba ima određenu količinu masnog tkiva. Masno tkivo je integralni deo svačijeg tela. Ono može da počne da radi na pogrešan način i da luči hormone koji izazivaju upalne procese u organizmu, nakon čega sledi metabolički sindrom, šećerna bolest udružena sa komplikacijama kao što su šlog, infarkt, amputacije donjih ekstremiteta, a, neretko i poremećaj fertiliteta, odnosno teže zatrudnjivanje kod mladih pacijentkinja. Žene sa metaboličkim sindromom kada zatrudne sklone su da razviju gestacijski dijabetes, odnosno šećernu bolest u trudnoći, što samo po sebi komplikuje vođenje trudnoće.

- Na Balkanu je potrebno da se menjaju mentalitetne navike. Vojvodina ima između 50 i 80 odsto osoba sa metaboličkim sindromom, što nije začuđujuće, ako se uzme u obzir činjenica da imamo 30 odsto jasno gojaznih osoba i još 30 odsto onih koji su u nekoj sivoj zoni gojaznosti, znači da je normalno uhranjen tek svaki treći Vojvođanin. Najvažnije je ne biti gojazan, sprovoditi fizičku aktivnost, hodati barem pola sata na dan, jesti zdravu hranu, voće i povrće svakodnevno, bez slatkiša, bez dodatnog soljenja hrane i pronaći na dnevnom ili nedeljnom nivou prostor za relaksaciju i odmor. Stres je takođe jedan od faktora koji dovodi do metaboličkog sindroma, mada je njega jako teško izbeći. U borbi protiv stresa se može potražiti literatura ili se obratiti stručnjacima, sa pitanjem kako ne reagovati na stresne situacije, ili kako prilagoditi svoj doživljaj stresnoj situaciji. Kao što je potrebno promeniti način ishrane i odnos prema fizičkoj aktivnosti, tako je potrebno psihološki i emotivni status prilagodi situaciji, a sve u cilju zaštite sopstvenog zdravlja – ističe dr Tomić Naglić.

Da metabolički sindrom u početku boli, sve bi bilo lako i svi bi se javljali lekaru. Ali nažalost ne postoji jasna simptomatologija, a i ne može pacijent sam za sebe da kaže da ima metabolički sindrom. I šećerna bolest i metabolički sindrom i gojaznost su tihe ubice, bolesti koje ne daju ozbiljnu simptomatologiju, ali dugoročno ozbiljno skraćuju život i dovode do invaliditeta.

- Ono što je optimistično je činjenica da u momentu kada dijagnostikujemo osobu sa metaboličkim sindromom mi imamo jedno reverzibilno stanje, koje može da se poboljša, ukoliko se pacijentima na adekvatan način objasni i ukoliko je pacijent motivisan da sarađuje. Često im kažem kako ne moraju da smršaju na normalnu težinu. Ako izgube tri do pet odsto aktuelne težine i sami će uočiti poboljšanja u metaboličkom statusu – ističe dr Tomić Naglić.

Intervencije koje traži ovaj sindrom, kada se uhvate na početku, nisu skupe, to svako od nas može da priušti, samo ako ima dovoljno volje. Svako može da izađe i šeta pola sata, da se odrekne kolača i konditorskih proizvoda. To ne znači da ne sme da ih jede nikada, ali kolače i konditorske proizvode ne treba jesti svakodnevno.

- Svaka od karakteristika metaboličkog sindroma nosi rizik za ozbiljnu komplikaciju. Povišen pritisak, ako se ne drži pod kontrolom, može da dovede do oštećenja bubrega, pa u krajnjem slučaju i do dijalize. Može da dovede do oštećenja srca, krvnih sudova. Masnoće mogu da izazovu hronične posledice, kao što su arteroskleroza, ali i neke akutne posledice, kao što je recimo akutna upala gušterače, odnosno pankreasa, koja je životno ugrožavajuće i izuzetno opasno stanje, koje se leči u jedinicama intenzivne nege, a može biti posledica povišenih vrednosti triglicerida, što je jedan od karakteristika metaboličkog sindroma – istakla je dr Tomić Naglić.

Štetnost savremenog načina života

Epidemija metaboličkog sindroma ide ruku pod ruku sa pandemijom gojaznosti. Dr Tomić Naglić naglašava kako imamo u poslednjih nekoliko decenija pandemiju gojaznosti, pandemiju tipa 2 šećerne bolesti, a tome svemu prethodi jedna pandemija metaboličkog sindroma. Najviše je kriv savremeni način života. Mnogo više metaboličkog sindroma ima kod ljudi koji žive u urbanim sredinama u odnosu na one koji žive u ruralnim sredinama, jer je u seoskim sredinama donekle zadržan još uvek prirodni način života. Ljudi koji žive po stanovima su najugroženiji, jer je tu najmanji radijus kretanja. Naročito kada je loše vreme, kada su kišni dani, pada sneg, ljudi su skloni da se zatvore u stanove i ne izlaze, što narušava zdravlje.

Metabolički sindrom  može lako da se predupredi, ako se otkrije i leči u ranim fazama i time da se spreče posledice koje se javljaju. Lečenje traje  doživotno, ali poštovanjem preporuka dobijenih od lekara, broj medikamenata može da se smanji i nekada i da se u potpunosti isključi terapija. Mršavljenjem se gubi često potreba za nekim ili svim lekovima. Takođe i promena životnih navika mora da bude doživotna.

- Borba sa gojaznošću je doživotna. Većina ljudi voli da jede, hedonisti su, hrana je svima dostupna u izobilju i zato je važno da se u glavi naprave prioriteti šta je važnije, da li se prepustiti potpuno hedonizmu i onda dobiti neko oboljenje ili hedonizam, koji je naravno potreban u borbi protiv stresa, umereno praktikovati, a s druge strane sprečiti nastanak oboljenja. Umerenost u svemu je ključ i preduslov za dug i zdrav život – poručuje dr Tomić Naglić.

Dr Aleksandra Vulin iz Odeljenja za hipertenzivne bolesti srca Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine kaže kako je metabolički sindrom patološko stanje organizma u kome kod jedne osobe dolazi do istovremene pojave više oboljenja, koja su glavni faktori rizika za srčani udar, moždani udar i šećernu bolest i smrtnost , ne samo odraslih, već i dece i adolescenata. Ovi faktori rizika su međusobno uzročno povezani i postaju sve otporniji na lečenje, kako stanje napreduje.

- Metabolički sindrom postoji ukoliko je kod osobe istovremeno prisutno tri od pet sledećih faktora rizika, a to su abdominalna gojaznost, kada je obim struka veći od 102 cm kod muškaraca ili 88 kod žena, povećani trigliceridi, nizak zaštitni HDL holesterol, povišeni krvni pritisak veći od 130/85 mm Hg, insulinska rezistencija sa glukozom natašte većom od 5,6 mmol/L i lečenje hiperglikemije lekovima – navodi dr Vulin i dodaje kako svaki od faktora rizika nosi povećani rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Izbegavanje odlaska kod lekara

- Za neodlazak kod doktora ima brojnih opravdanja. Mnogi ne mogu da uzmu slobodan dan od redovnog posla. Komplikovano je organizovati se da jedan dan odvojite za lekara, drugi za laboratoriju, treći dan da podignete nalaze, četvrti dan da odete kod specijaliste. Metabolički sindrom bi trebalo dijagnostikovati i misliti o njemu na nivou primarne zdravstvene zaštite i kod lekara opšte prakse. Ne mora pacijent da zna šta su metabolički sindrom i insulinska rezistencija, ali bi lekar čim vidi širi obim struka i laku hipertenziju trebalo da posumnja na ovaj poremećaj i uputi čoveka na dalje ispitivanje i lečenje. Sve ovo važi i za pedijatrijsku populaciju, jer je u poslednjoj deceniji povećana učestalost dijabetesa tipa 2 kod mladih do 18 godina, što je pre 20 i 30 godina bila izuzetna retkost – upozorava dr Tomić Naglić.

Odrasla populacija sa metaboličkim sindromom ima dvostruko veću verovatnoću da umre i tri puta veću verovatnoću da doživi srčani ili moždani udar u poređenju sa osobama bez ovog sindroma. Metabolički sindrom je faktor rizika za srčani udar i kod žena i kod muškaraca porediv sa rizikom od srčanog udara osoba koje imaju dijabetes. Što je više komponenata metaboličkog sindroma evidentno, to je veća stopa kardiovaskularnog mortaliteta. Pored toga, osobe sa metaboličkim sindromom imaju pet puta veći rizik da obole od dijabetesa tipa 2, jedne od najčešćih hroničnih bolesti u svetu i četvrtog ili petog uzročnika smrti u razvijenom svetu. Oko 60 do 85 odsto ljudi koji imaju dijabetes tipa 2 takođe imaju i metabolički sindrom. Ove osobe imaju preko tri puta veći rizik od srčanih bolesti, u odnosu na osobe koje imaju dijabetes tipa 2 bez metaboličkog sindroma.

- Kod osoba sa metaboličkim sindromom često se sreću i nealkoholna masna jetra, masni bubrezi i hronična bubrežna slabost, sindrom policističnih jajnika kod žena u reproduktivnom periodu i opstruktivna apneja tokom spavanja, a ove bolesti dodatno povećavaju kardiovaskularni rizik. Metabolički sindrom je prisutan kod pet odsto osoba sa normalnom težinom, 22 odsto osoba sa prekomernom težinom i kod oko 65 odsto gojaznih osoba. U zavisnosti od rase, 75 do 90 odsto pacijenata ima prekomernu težinu ili gojaznost, koja je hronična, progresivna bolest i u vezi je sa pojavom čak 195 komplikacija, a vodeći uzrok smrti gojaznih ljudi su kardiovaskularne bolesti – istakla je dr Vulin.

Centralna komponentna metaboličkog sindroma je abdominalna gojaznost, koja ima ključnu ulogu u nastanku metaboličkog sindroma, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, ubrzanog starenja, Alchajmerove bolesti i malignih bolesti.

- Masno tkivo nije samo pasivno skladište viška energije. Masno tkivo je veoma raznorodno i aktivno tkivo koje izlučuje veliki broj supstanci, koje mogu da utiču na funkciju udaljenih organa, kao što su mozak, srce i krvni sudovi, jetra, pankreas i mišići. U uslovima zdravlja i normalne telesne mase, trbušno masno tkivo i masno tkivo koje okružuje unutrašnje organe, srce i krvne sudove ima zaštitnu funkciju. Međutim, u uslovima prekomernog unosa energije, pre svega ugljenih hidrata i sedenternog načina života dolazi do povećanja količine i poremećaja funkcije trbušnog masnog tkiva i masnog tkiva koje okružuje organe. Ovo masno tkivo gubi svoju zaštitnu ulogu i postaje izvor hroničnog zapaljenja, što dovodi do poremećaja funkcije jetre, pankreasa, mišića, bubrega, srca i krvnih sudova. Osobe sa metaboličkim sindromom mogu da obole od čitavog niza kardiovaskularnih bolesti, kao što su arterijska hipertenzija, bolesti srčanih arterija, srčana slabost i aritmije. Disfunkcionalno masno tkivo oko krvnih sudova dovodi do poremećaja funkcije ćelija koje se nalaze u krvnim sudovima, povećane krutosti arterija, aktivacije simpatičkog i renin-angiotenzin sistema, te nastanka ateroskleroze i arterijske hipertenzije – objašnjava dr Vulin.

Fizička aktivnost

- Fizička aktivnost koja je jedan od načina lečenja metaboličkog sindroma dokazano poboljšava raspoloženje kod ljudi. Praktična preporuka je da pacijenti ne očekuju od sebe da izađu napolje i pretrče ili prehodaju kilometre.  Uvek je najbolje krenuti bebi koracima. U početku zadati sebi manje ciljeve, pa kad steknu kondiciju da šetaju 10 minuta brzim hodom, da produže šetnju na 15 minuta, pa na 20, na 30, postepeno. Potrebno je najmanje pola sata dnevno šetati ili biti fizički aktivan, ili ukupno tri i po sata nedeljno. Broji se i odlazak peške na posao i sa posla, odlazak na pijacu, po dete u vrtić. Sve je to fizička aktivnost koja se ubraja u tih pola sata dnevno – savetuje dr Tomić Naglić.

Arterijska hipertenzija se smatra jednim od najvažnijih kardiovaskularnih faktora rizika i njena povezanost sa prekomernom težinom i gojaznošću je dokazana i krvni pritisak raste sa porastom indeksa telesne mase.

- Pokazano je da se sa porastom broja komponenata metaboličkog sindroma ubrzava starenje arterija, posebno ako kod osobe postoji i nealkoholna masna bolest jetre. Gojaznost je usko povezana sa aterosklerozom srčanih arterija. Pokazano je da je najmanje dve decenije gojaznosti verovatno nezavisni faktor rizika od bolesti srčanih arterija. Porast telesne težine za 10 kg povećava rizik od bolesti koronarnih arterija za 12 odsto, a istovremeno sistolni krvni pritisak raste za 3 mmHg, a dijastolni za 2,3 mmHg. U slučaju infarkta miokarda koji pogađa mlade ljude, abdominalna gojaznost se može smatrati najvažnijim faktorom rizika, pre pušenja. Disfunkcionalno masno tkivo raspoređeno oko srca je prediktor pojave kardiovaskularnih bolesti i smrti kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2, posebno kod muškaraca. Veća zapremina masnog tkiva oko srca je povezana sa masnijim plakovima u zidu srčanih arterija i češćom pojavom infarkta srca – napominje dr Vulin.

Povećanje indeksa telesne mase za jednu jedinicu uzrokuje porast rizika od ishemijskih moždanih udara za četiri odsto i porast rizika od hemoragičnih moždanih udara za šet odsto. Metabolički sindrom je jedan od veoma važnih faktora rizika od ishemijskog moždanog udara, kao i klinički nemih ishemijskih promena na mozgu koje se kasnije vide na skeneru ili magnetnoj rezonanci. Rizik od moždanog udara se povećava sa brojem prisutnih komponenata metaboličkog sindroma. U poređenju sa ispitanicima bez metaboličke komponente, ispitanici sa tri metaboličke komponente, imaju više nego dvostruki rizik od infarkta mozga, a ispitanici sa četiri ili više metaboličkih komponenti imaju više od trostrukog rizika za infarkt mozga.

- Sve je više dokaza koji govore u prilog da gojaznost dovodi do strukturnih i funkcionalnih promena na srcu i srčanim krvnim sudovima. Gojaznost se danas smatra jednim od glavnih faktora rizika za nastanak srčane slabosti, posebno srčane slabosti sa očuvanom istisnom frakcijom leve komore, za koju danas još uvek nemamo efikasnu terapiju.

Sve više gojaznih

- Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 39 odsto populacije ima prekomernu telesnu masu, a 13 odsto populacije je gojazno. Stope prevalencije gojaznosti kod adolescenata dramatično su porasle sa 15 na 37 odsto tokom poslednjih 30 godina. Postoji rizik od 50 do 77 odsto da gojazni adolescenti postanu gojazni odrasli. Ako su roditelji gojazni, ovaj rizik može porasti na 80 odsto za gojazne adolescente. Pored toga, gojazna deca i adolescenti imaju visok rizik od razvoja komplikacija povezanih sa gojaznošću i povećan rizik od morbiditeta i mortaliteta odraslih – istakla je dr Vulin.

Kod osoba sa arterijskom hipertenzijom, veća debljina masnog tkiva oko srca je povezana sa pojavom povećanja leve pretkomore i srčane slabosti sa očuvanom istisnom snagom leve komore, nezavisno od efekta samog povišenog krvnog pritiska. Porast indeksa telesne mase za 1 kg/m2 povećava rizik od srčane insuficijencije za pet odsto kod muškaraca i za sedam odsto kod žena. Studije pokazuju da je 32 do 49 odsto pacijenata sa srčanom insuficijencijom gojazno, a 31 do 40 odsto pacijenata imaju prekomernu telesnu masu. U slučaju gojaznih i pacijenata sa prekomernom težinom, srčana insuficijencija se razvija 10 godina ranije nego kod osoba sa normalnim indeksom telesne mase. Trajanje morbidne gojaznosti je usko povezano sa razvojem srčane insuficijencije. Nakon 20 godina gojaznosti, prevalencija srčane insuficijencije raste za 70, a nakon 30 godina prevalencija raste za 90 odsto - navodi dr Vulin.

Gojazni pacijenti imaju 1,5 puta veći rizik za razvoj atrijalne fibrilacije u poređenju sa populacijom sa normalnom težinom. Porast indeksa telesne mase za jednu jedinicu povećava učestalost novonastale atrijalne fibrilacije za četiri procenta. Pokazano je da, kod gojaznih osoba, disfunkcionalno masno tkivo oko srca dovodi do promena u strukturi pretkomora srca, te češće pojave atrijske fibrilacije, koja među srčanim aritmijama ima najveći klinički značaj. Naime, pacijenti sa atrijalnom fibrilacijom imaju povećani rizik od iznenadne srčane smrti, moždanog udara, tromboembolijskih komplikacija i srčane insuficijencije.

Iznenadna smrt

- Osobe sa metaboličkim sindromom imaju dva puta povećan rizik za nastanak srčane slabosti u poređenju sa opštom populacijom. Veći obim struka je povezan sa nastankom srčane slabosti sa smanjenom i očuvanom istisnom frakcijom leve komore kod muškaraca, ali kod žena samo sa nastankom srčane slabosti sa očuvanom istisnom funkcijom leve komore.

Brojne studije pokazale su vezu između gojaznosti i povećanog rizika od pretkomorskih i komorskih srčanih aritmija i iznenadne srčane smrti. Hipokrat je u 4. veku zaključio da je „iznenadna smrt češća kod onih koji su debeli, nego kod mršavih“ – napomenula je dr Vulin.

- Hipertrigliceridemija je snažan prediktor koronarne bolesti srca. Takođe postoji inverzna veza između nivoa HDL holesterola u serumu i triglicerida kod pacijenata sa dijabetesom, pri čemu niski nivoi zaštitnog HDL holesterola u serumu verovatno predstavljaju nezavisni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Sa stanovišta ranog sprečavanja nastanka kardiovaskularnih bolesti, veoma je važno da je danas upotrebom savremenih ultazvučnih aparata na brz, neinvazivan i jeftin način moguće otkriti ove masne depoe i komplikacije gojaznosti na srcu i krvnim sudovima – ističe dr Vulin.

Sve je više dokaza da je metabolički sindrom faktor rizika koji utiče na lošiju prognozu koronavirusne bolesti (kovid-19). Osobe sa metaboličkim sindromom i kovid-19 infekcijom imaju znatno povećan rizik od pogoršanja bolesti, respiratornog distresa, lečenja u intenzivnoj nezi, veštačke ventilacije i smrti. Što je više komponenti metaboličkog sindroma prisutno, posebno ako su prisutni gojaznost i dijabetes prognoza je značajno lošija.

- Gojaznost je sama po sebi, čak i kod mladih ljudi, bez prisustva dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti, faktor rizika za teške oblike koronavirusne bolesti koji zahtevaju bolničko lečenje, ali i lošije zaštitno dejstvo vakcine. Proinflamatorni milje koji postoji kod pacijenata sa metaboličkim sindromom može da pojača patološki odgovor imunološkog sistema domaćina do koga inače dovodi kovid-19, što za posledicu ima suboptimalni imunološki odgovor na virus, pojačanu zapaljensku reakciju, poremećaj funkcije ćelija koje oblažu krvne sudove, te tromboze krvnih sudova, koje mogu biti uzrok smrtnog ishoda – kazala je dr Vulin.

Pripremila: Ljubica Petrović

„Vojvođansko zdravlje” urađeno je pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo