VELIKI PODUHVAT KOD KNINA Srbi rasuti "Olujom" obnovili kuću svog velikog učitelja Dositeja Obradovića

Srbi koje je u Dalmaciji učio pismenosti, nisu zaboravili njegovu izreku „ništavni su oni ljudi koji učiteljev rad za sitno smatraju“.



Osnovna Škola u Plavnu, na prelepom brdskom prostoru gde se sudaraju Dinara i Velebit, dvadesetak kilometara od Knina, od pamtiveka je nosila ime „Dositej Obradović“, po prvom učitelju u tom mestu.



A prva škola nalazila se u kamenoj kućici pored crkve Svetog Velikomučenika Georgija iz 1618, Svetog Đurđa, kako kažu Plavanjci. Na tu važnu činjenicu je, posle rata u Hrvatskoj, podsećala nekim čudom sačuvana mermerna tabla na spoljnjem zidu.



Tipična dalmatinska kamena kućica bila je pred rušenjem, više je ličila na štalu, nego na mesto gde je nastalo jedno od najvažnijih dela srpske književnosti 18. veka. Sada je muzej, pre svih, zahvaljujući Miloradu Kuraici, stanovniku ovom mesta, sa novom adresom u Subotici.



„Nisam zadovoljan kako se mi Srbi odnosimo prema našoj kulturnoj baštini, prema našem nasleđu. Moramo biti mnogo dosledniji, držati se maksime, tvoje je sveto, a i moje sveto, svoje čuvaj, a u moje ne diraj. Morao sam nešto uraditi“, priča Kuraica za Sputnjik.



On nije odmah došao na ideju da se obnovi kuća Dositeja Obradovića. Prvo je, kada je bilo dva i po veka od dolaska prosvetitelja u Dalmaciju, 2019. godine, poželeo da vrati sećanje na Dositeja.



„S obzirom da se već pedesetak godina bavim njegovim delom, a priznajem da i dalje malo znam o tom gorostasu ljudskog roda, rekao sam, a imao sam i nešto dokumentacije, veliki deo je ostao 1995. u rodnoj kući u selu, hajde da nešto napravim. Pripremio sam izložbu koja je išla po Srbiji, korona je sprečila da ide dalje, pitao sam se, šta kad izložba stane. Shvatio sam da bi bilo dobro da se bratska kuća sanira, uredi, da bude u funkciji“.

 

Obnova kuće uz pomoć Hrvatske i Srbije

Kućica u kojoj je Dositej boravio i pisao u vlasništvu je Srpske pravoslavne crkve, eparhije dalmatinske. Obratio se vladiki Nikodimu Kosoviću i dobio blagoslov za akciju.

Objekat je proglašena zaštićenim spomenikom kulture Republike Hrvatske 2014. godine, pa je za radove bilo potrebno prikupiti dokumentaciju i dobiti dozvolu za projekat obnove. Ni to nije bio problem, Kuraica je imao veliku pomoć stručnjaka Konzervatorskog odeljenja Ministarstva kulture u Šibeniku, dr Marka Sinobada.

Obnova je trajala gotovo četiri godine, nije bilo jednostavno, jer su se stvari odvijale na relaciji Plavno – Subotica, gde Kuraica živi, gde deluje i Zavičajno udruženje Dalmacija, koje je bilo nosilac projekta obnove.

Sagovornik Sputnjika je pročitao svaki spis koji je reformator svojom rukom napisao, svaki osvrt na njegov rad, a posebno ga je zanimala njegova misija prosvećivanja Srba u Dalmaciji.

Preko Novog Hopova, Slavonije, Zagreba, Banije i Like, Dositej Obradović u nju je stigao je 14. aprila 1761. godine, u manastir Krupu, jedan od najstarijih duhovnih centara Srba zapadno od Drine, osnovan početkom 14. veka. U Dalmaciji je Obradović, sa kraćim prekidima, proveo narednih deset godina.

„Najviše je vremena boravio u Kninskoj krajini, u Kninskom polju, na Sinobadovoj glavici kod crkve Svetog Đurđa, u selima Golubić, Orlić i u mom Plavnu, gde je bio dve godine. Mojim, našim precima, davao je osnove pismenosti, a iz Plavna je posećivao i sve manastire, pre svih Krku i Dragović“, priča Kuraica.

Važno delo napisano u Plavnu

Po vlastitom svedočenju, prve oglede svojih bukvica Dositej je počeo pisati 1765, u kući popa Avrama Simića, u Orliću na kninskom Kosovu. Besede Jovana Zlatoustog prevodi i modifikuje za sveštenikovu ćerku Jelenu. Od Jelene su mnogi „s velikom molbom“ te spise „prosili i prepisivali“, te su se oni rasprostrli „po svoj Dalmaciji pod imenom Dositeove Bukvice“, objašnjava čitaocima Obradović.

„U Plavnu je 16. marta 1770. datirana druga Bukvica, poznatija kao Ižica. Naši preci od pamtiveka se sećaju tog velikana srpskog roda, a u delu „Život i priključenija“, i on se rado se seća Dalmacije i Kninske krajine. Bez dileme, Dalmacija je kolevka književnog rada Dositeja Obradovića, što mnogi nerado ističu. Ja stalno naglašavam, jer nosim prezime Kuraica. U pismu jeromonahu Teodosiju, on kaže, „ako ne budem tu, javite se Simeonu Kuraici, on će znati gde sam“. Dakle, taj monah je bio veliki prijatelj Dositeju, a on je svojim zlatnim nogama, koračao i po mojim rodnim Kuraicama“.

Sagovornik "Sputnjika" dodaje da je za Ižicu interesantno da je čekala da izađe iz štampe punih 60 godina. Napisana je 1770. a štampao je Sevastijan Ilić 1830. u Karlštatu, današnjem Karlovcu u Republici Hrvatskoj.

Muzej poklon eparhiji dalmatinskoj

Obnovu su finansirali meštani Plavna koje su rat i izbeglištvo rasuli širom sveta, a pomogle su i institucije, Srpsko narodno veće iz Zagreba i Fond za kulturu AP Vojvodine. Sređena kuća ostavljena je na upotrebu i čuvanje lika i dela Dositeja Obradovića, eparhiji dalmatinskoj.

„Nakon rodne kuće Dositeja Obradovića u Čakovu, kod Temišvara, Muzeja grada Beograda, Muzeja Vuka i Dositeja, danas i Bratsku kuću u ovom selu pored Knina krasi statua Dositeja Obradovića, rad Rudolfa Valdeca. Isti spomenik nalazi se na Studentskom trgu u Beogradu“, kaže sa ponosom sagovornik Sputnjika.

Objavio je deset knjiga, ali Dositej je za njega nepresušna tema. Uradio je i polučasovnu video prezentaciju koju mogu da vide posetioci kućice u njegovom selu, u kojoj je prosvetitelj pisao, koja mu je bila baza za obilazak Dalmatinske Zagore.

„Ljudi već dolaze, ali pisao sam Turističkom savezu Knina, da uđe u program razgledanja grada i okoline, nažalost, još nisam dobio odgovor. Zamolio sam komšiju koji živi u Plavnu da ode tamo, da probamo da to rešimo, ali je na potezu i Eparhija dalmatinska, držim da je i njima u interesu da se kuća posećuje, da se veliki Dositej Obradović ne zaboravi, da bude svetlo na kraju tunela, primer meni, vama i mnogim budućim generacijama“.

Kuraica, koji je profesor industrijske pedagogije i magistar tehničkih nauka, je priredio i izložbu fotografija „Znameniti Srbi Dalmacije“. Reč je o 112 velikana koji su uticali na srpsku kulturu, nauku i duhovnost. Postavljena je 16 puta širom Srbije i Republike Srpske, dva puta u Čikagu. Uskoro bi trebalo da se nađe i pred posetiocima Ruskog doma u Beogradu.

(Senka Miloš; Sputnjik)