ВЕЛИКИ ПОДУХВАТ КОД КНИНА Срби расути "Олујом" обновили кућу свог великог учитеља Доситеја Обрадовића

Срби које је у Далмацији учио писмености, нису заборавили његову изреку „ништавни су они људи који учитељев рад за ситно сматрају“.



Основна Школа у Плавну, на прелепом брдском простору где се сударају Динара и Велебит, двадесетак километара од Книна, од памтивека је носила име „Доситеј Обрадовић“, по првом учитељу у том месту.



А прва школа налазила се у каменој кућици поред цркве Светог Великомученика Георгија из 1618, Светог Ђурђа, како кажу Плавањци. На ту важну чињеницу је, после рата у Хрватској, подсећала неким чудом сачувана мермерна табла на спољњем зиду.



Типична далматинска камена кућица била је пред рушењем, више је личила на шталу, него на место где је настало једно од најважнијих дела српске књижевности 18. века. Сада је музеј, пре свих, захваљујући Милораду Кураици, становнику овом места, са новом адресом у Суботици.



„Нисам задовољан како се ми Срби односимо према нашој културној баштини, према нашем наслеђу. Морамо бити много доследнији, држати се максиме, твоје је свето, а и моје свето, своје чувај, а у моје не дирај. Морао сам нешто урадити“, прича Кураица за Спутњик.



Он није одмах дошао на идеју да се обнови кућа Доситеја Обрадовића. Прво је, када је било два и по века од доласка просветитеља у Далмацију, 2019. године, пожелео да врати сећање на Доситеја.



„С обзиром да се већ педесетак година бавим његовим делом, а признајем да и даље мало знам о том горостасу људског рода, рекао сам, а имао сам и нешто документације, велики део је остао 1995. у родној кући у селу, хајде да нешто направим. Припремио сам изложбу која је ишла по Србији, корона је спречила да иде даље, питао сам се, шта кад изложба стане. Схватио сам да би било добро да се братска кућа санира, уреди, да буде у функцији“.

 

Обнова куће уз помоћ Хрватске и Србије

Кућица у којој је Доситеј боравио и писао у власништву је Српске православне цркве, епархије далматинске. Обратио се владики Никодиму Косовићу и добио благослов за акцију.

Објекат је проглашена заштићеним спомеником културе Републике Хрватске 2014. године, па је за радове било потребно прикупити документацију и добити дозволу за пројекат обнове. Ни то није био проблем, Кураица је имао велику помоћ стручњака Конзерваторског одељења Министарства културе у Шибенику, др Марка Синобада.

Обнова је трајала готово четири године, није било једноставно, јер су се ствари одвијале на релацији Плавно – Суботица, где Кураица живи, где делује и Завичајно удружење Далмација, које је било носилац пројекта обнове.

Саговорник Спутњика је прочитао сваки спис који је реформатор својом руком написао, сваки осврт на његов рад, а посебно га је занимала његова мисија просвећивања Срба у Далмацији.

Преко Новог Хопова, Славоније, Загреба, Баније и Лике, Доситеј Обрадовић у њу је стигао је 14. априла 1761. године, у манастир Крупу, један од најстаријих духовних центара Срба западно од Дрине, основан почетком 14. века. У Далмацији је Обрадовић, са краћим прекидима, провео наредних десет година.

„Највише је времена боравио у Книнској крајини, у Книнском пољу, на Синобадовој главици код цркве Светог Ђурђа, у селима Голубић, Орлић и у мом Плавну, где је био две године. Мојим, нашим прецима, давао је основе писмености, а из Плавна је посећивао и све манастире, пре свих Крку и Драговић“, прича Кураица.

Важно дело написано у Плавну

По властитом сведочењу, прве огледе својих буквица Доситеј је почео писати 1765, у кући попа Аврама Симића, у Орлићу на книнском Косову. Беседе Јована Златоустог преводи и модификује за свештеникову ћерку Јелену. Од Јелене су многи „с великом молбом“ те списе „просили и преписивали“, те су се они распрострли „по свој Далмацији под именом Доситеове Буквице“, објашњава читаоцима Обрадовић.

„У Плавну је 16. марта 1770. датирана друга Буквица, познатија као Ижица. Наши преци од памтивека се сећају тог великана српског рода, а у делу „Живот и прикљученија“, и он се радо се сећа Далмације и Книнске крајине. Без дилеме, Далмација је колевка књижевног рада Доситеја Обрадовића, што многи нерадо истичу. Ја стално наглашавам, јер носим презиме Кураица. У писму јеромонаху Теодосију, он каже, „ако не будем ту, јавите се Симеону Кураици, он ће знати где сам“. Дакле, тај монах је био велики пријатељ Доситеју, а он је својим златним ногама, корачао и по мојим родним Кураицама“.

Саговорник "Спутњика" додаје да је за Ижицу интересантно да је чекала да изађе из штампе пуних 60 година. Написана је 1770. а штампао је Севастијан Илић 1830. у Карлштату, данашњем Карловцу у Републици Хрватској.

Музеј поклон епархији далматинској

Обнову су финансирали мештани Плавна које су рат и избеглиштво расули широм света, а помогле су и институције, Српско народно веће из Загреба и Фонд за културу АП Војводине. Сређена кућа остављена је на употребу и чување лика и дела Доситеја Обрадовића, епархији далматинској.

„Након родне куће Доситеја Обрадовића у Чакову, код Темишвара, Музеја града Београда, Музеја Вука и Доситеја, данас и Братску кућу у овом селу поред Книна краси статуа Доситеја Обрадовића, рад Рудолфа Валдеца. Исти споменик налази се на Студентском тргу у Београду“, каже са поносом саговорник Спутњика.

Објавио је десет књига, али Доситеј је за њега непресушна тема. Урадио је и получасовну видео презентацију коју могу да виде посетиоци кућице у његовом селу, у којој је просветитељ писао, која му је била база за обилазак Далматинске Загоре.

„Људи већ долазе, али писао сам Туристичком савезу Книна, да уђе у програм разгледања града и околине, нажалост, још нисам добио одговор. Замолио сам комшију који живи у Плавну да оде тамо, да пробамо да то решимо, али је на потезу и Епархија далматинска, држим да је и њима у интересу да се кућа посећује, да се велики Доситеј Обрадовић не заборави, да буде светло на крају тунела, пример мени, вама и многим будућим генерацијама“.

Кураица, који је професор индустријске педагогије и магистар техничких наука, је приредио и изложбу фотографија „Знаменити Срби Далмације“. Реч је о 112 великана који су утицали на српску културу, науку и духовност. Постављена је 16 пута широм Србије и Републике Српске, два пута у Чикагу. Ускоро би требало да се нађе и пред посетиоцима Руског дома у Београду.

(Сенка Милош; Спутњик)