ULTRA-PRERAĐENA HRANA DELUJE KAO DROGA: Grickalice nose skrivene opasnosti po zdravlje
Običan čovek zna da takozvana ultra-prerađena hrana nije dobra, ali joj često ne možemo odoleti.
Grickalice, čips, sosovi, kečapi, hrana su koja šteti na mnoge načine, ne samo na dodavanje kilograma. Naime, eksperti navode da ultra-prerađena hrana, ili UPF, izaziva zavisnost kao nikotin, kokain ili heroin.
Pre dvadeset godina niko nije čuo za termin ultra-obrađena (prerađena) hrana, ili UPF (ultra-processed foods), ali otprilike polovina stvari koje danas jedemo - napravljena je na taj način.
Od isečenog crnog hleba do gotovih jela i sladoleda, to je grupa namirnica napravljenih sa različitim - ali često značajnim - nivoima industrijske obrade. Korišćeni sastojci, kao što su konzervansi, veštački zaslađivači i emulgatori, obično se ne koriste u kuvanju kod kuće.
Stručnjaci upozoravaju na prisustvo emulgatora koji deluju kao lepak u ultra-prerađenoj hrani, tako da sve sastojke drži "na okupu". Emulgatori su Sveti gral za prehrambenu industriju – oni poboljšavaju izgled i teksturu hrane i pomažu da se produži rok trajanja.
Ono što je najopasnije, ima ih svuda: u majonezu, čokoladi, puteru od kikirikija, mesnim proizvodima.
A veštački zaslađivači?
Takođe, jedan od najkontroverznijih dodataka u UPF-u je aspartam, veštački zaslađivač koji se koristi kao zamena za šećer u hrani i piću. Dvesta puta je slađi od samog šećera, a promoviše se kao "odlična niskokalorična alternativa" i stavlja u proizvode koji se označavaju kao "zdravi", odnosno "bez šećera".
Nova analiza, izvedena na osnovu 281 studije u 36 različitih zemalja, pokazuje da je čak 14 odsto odraslih zavisno od ultra-prerađene hrane.
Navodno, ultra-prerađena hrana, koja uključuje kobasice, sladoled, keks, bezalkoholna pića i slatke žitarice, povezana je sa kognitivnim opadanjem, rakom, psihološkim problemima, pa čak i ranom smrću.
"Izgleda da kombinacija rafinisanih ugljenih hidrata i masti koje se često nalaze u UPF-u može povećati potencijal zavisnosti od ove hrane", napisali su autori studije u svojim nalazima objavljenim u The British Medical Journal.
Šta izaziva zavisnost
Naučnici, naime, sumnjaju da samo jedan sastojak može izazvati zavisnost.
"Konzumiranje ultra-obrađene hrane izaziva rast dopamina, koji vremenom opada, što dovodi do iznenadnog ciklusa žudnje, slično kao kod nekoga ko je zavisnik od alkohola ili droge. Iako je malo verovatno da sami po sebi izazivaju zavisnost, aditivi u hrani mogu da pojačavaju kalorijske efekte", kaže istraživački tim.
Ipak, treba reći da skoro 90 odsto ljudi može da proba alkohol i ne razvije problematičnu vezu. Neko će, recimo, pojesti šaku čipsa i biti zadovoljan, ali će neko da posegne za još...
Većina namirnica je, inače, bezbedna u umerenim količinama.
Dnevnik, Telegraf