I ishrana utiče na pojavu depresije

Inače, u poslednih deset godina, u SAD se učestalost depresije kod adolescenata povećala za 30 odsto.

Prema mišljenju stručnjaka, natrijum i kalijum u urinu mogu da se koriste kao biomarkeri rizika za depresiju kod adolescenata.

Namirnice poput voća, povrća i jogurta sadrže malo natrijuma i veliku količinu kalijuma, pa bi ih trebalo podsticati kao deo dnevne ishrane adolescenata, ističu stručnjaci. Smatra se da bi adolescenti trebalo da izbegavaju procesuirane namirnice.

Depresija je psihijatrijski poremećaj koji se svrstava u grupu poremećaja raspoloženja. To je onaj deo poremećaja u kojem je raspoloženje patološki sniženo, zbog čega kod bolesne osobe nastupa niz promena u izgledu, ponašanju, razmišljanju, doživljavanju okolnog sveta i same sebe.

Depresija je često neprepoznati poremećaj, visok je procenat nelečenih i neprimereno lečenih slučajeva.

Bolest se u početku javlja kao interakcija stresnih životnih događaja i konstitucije, ali posle dve do tri epizode, pacijenti više ne prepoznaju stres kao uzrok ponovnog "pada u depresiju", već im se čini da jednostavno bolest dolazi spontano sama od sebe.

Depresiju karakteriše sniženo raspoloženje, manjak energije, interesa ili zadovoljstva u svakodnevnim aktivnostima koje su prethodno predstavljale zadovoljstvo za tu osobu. Smanjeni su sposobnost osećanja zadovoljstva, interes i koncentracija, a često je izražen umor i nakon najmanjih napora. Spavanje je obično poremećeno i apetit je smanjen. Samopoštovanje i samopouzdanje gotovo su uvek smanjeni, a čak i u blažem obliku često su prisutne neke ideje krivice i bezvrednosti. Sniženo raspoloženje menja se pomalo iz dana u dan, okolnosti na njega ne utiču, a može da bude udruženo sa tzv. somatskim simptomima, što je posebno često kod starijih bolesnika i u slučajevima maskiranih depresija, kao što su gubitak interesa i osećaja zadovoljstva, buđenje ujutro nekoliko sati pre uobičajenog vremena, depresija je teža ujutro, izraženi su psihomotorna usporenost, agitacija, gubitak apetita, gubitak telesne težine i gubitak libida.

Depresija je vrlo često praćena anksioznošću, povećanom potrošnjom i zlouporabom alkohola. U većini slučajeva bolesnici su izrazito psihomotorno usporeni, iako ponekad mogu da budu i agitirani, što se često vidi kod starijih bolesnika. Klasična je slika depresivnog bolesnika koji sedi vrlo oskudnih pokreta, klonule glave i pogleda usmerenog u pod. Klonulost i nepokretnost takvog bolesnika u nekim slučajevima može da imitira stanje bolesnika sa katatonom šizofrenijom. Simptomi agitacije pokazuju se u nemirnom premeštanju na stolici, kršenju prstiju, a ponekad i čupanju kose. Kod depresivnih bolesnika ponekad mogu da se jave sumanutosti ili halucinacije, pa se tada to opisuje kao psihotična depresija.

Depresivni bolesnici doživljavaju sebe ili okolinu izrazito negativno. U njihovom misaonom sadržaju stalno se javljaju ideje gubitka, krivice, patnje, suicida i smrti. Većina njih smanjeno komunicira s okolinom, a na pitanja uglavnom odgovara jednosložnim rečima ili klimanjem glave, a ponekad uskraćuje odgovor. Njihovo mišljenje je usporeno. Izraziti poremećaji mišljenja mogu se javiti kod gotovo 10 odsto bolesnika. Među delom takvih bolesnika javlja se zaboravnost, nesposobnost da se prisete čak i uobičajenih svakodnevnih radnji. Kod depresivnog bolesnika velika opasnost preti od suicida.

Psihijatar dr Branka Bjelica nedavno je za “Dnevnik” rekla da je depresija stanje iz kojeg čovek može da izađe, jer se leči osoba koja je u tom stanju, a ne bolest.

Zavisno od broja i težine simptoma, depresivna epizoda može da se označi kao blaga, srednja ili teška. U blagim depresivnim epizodama radna je sposobnost još očuvana, ali izvršavanje radnih obaveza predstavlja značajan napor za depresivnu osobu, u srednje teškim depresivnim epizodama zakazivanje na poslu je evidentno, dok je u teškim depresivnim epizodama bolesnik radno nesposoban.

Radna nesposobnost povezana je sa smanjenjem životne energije, brzim zamaranjem, gubitkom motivacije, smetnjama koncentracije, slabljenjem voljnih dinamizama, gubitkom kritičnosti i sposobnosti odlučivanja.

Trebalo bi da posegne za mehanizmima koji će ga poput zaštitnog preokreta vratiti u društveno okruženje, koje će da ga animira, jer ne treba da dozvoli da se depresija produbi. Depresija ne nastaje sama od sebe. Čovek se odvojio od prirode i svoje suštine, nije spreman da istupi, a ima periode frustracije u životu. Priroda nas uči da se postrojimo različite životne cikluse, koji se smenjuju. Čovek bi trebalo da se zdravo hrani, da posti, bavi se jogom, da se pridržava nekih godišnjih ciklusa i da svoja očekivanja, kao i ponašanje, prilagodi tome, savetuje dr Bjelica.

Zimi se ljudi manje druže, ne angažuju se na uspostavljanju odnosa i ulasku u društvene grupe. Dr Bjelica kaže kako nisu usamljeni svi ljudi koji su sami, ali da isto tako mogu da budu usamljeni i oni koji imaju nekoga i nisu sami. Veliko je pitanje i da li neka osoba ima suviše velika očekivanja od sebe, života, okruženja.

Možda je u pitanju pogrešno percipiranje stvari. Zaboravljamo da ti ljudi treba da porade na povezivanju sa drugim ljudima, kako bi prekinuli usamljenost i upadanje u depresivno stanje. Možda previše očekujemo od drugih, a sami malo preduizimamo. Trebalo bi da se animiramo, pozovemo ljude, organizujemo druženje sa njima, napominje dr Bjelica.

Ukoliko depresivno stanje traje duže i okolina to ne primeti, a pružanje ruke se ne vidi, onda ljudi treba da potraže stručnu pomoć, psihologa ili psihijatra, odnosno psihoterapeuta. Dr Bjelica naglašava da ne treba da se beži od razgovora sa stručnjacima.

Ako želite da izađete iz tog teškog stanja, podelite svoje teške misli. Nekada je potrebno da se osvetle teške životne situacije i posle razgovora sve će izgledati manje teško i manje nerešivo. Postoje, naravno, i dramatične životne situacije, kao što je gubitak najbližih i postoji period žalovanja, koji traje od 40 dana do šest meseci, smatra dr Bjelica.

Čovek sebe potceni u nekom trenutku, a preceni sve oko sebe i čini mu se da su stvari nepromenljive, te da je u začaranom krugu. Terapeut to “presloži” i onda je čoveku lakše da sagleda situaciju. Njena proporuka svima je da se posvete radu i fokusiraju misli na taj posao ili neki hobi. Oni koji mogu, trebalo bi da uzmu kućnog ljubimca, jer vi njemu pružate pažnju, a on vama uzvraća ljubav.

U depresivnom stanju čovek konstatuje šta sve nema, ali se raspoloženje menja, kako se menja percepcija. Muzika, mirisi, dodir, svašta može čoveku da promeni raspoloženje, navodi dr Bjelica.

LJ. Petrović