U Srbiji ima oko 770.000 obolelih od dijabetesa, apotekari savetuju o kontroli šećerne bolesti

Procenjuje se da u Srbiji ima oko 770.000 obolelih ili 12 odsto odraslog stanovništva, a najveći broj njih, oko 90 odsto, ima dijabetes tip 2, koji se, između ostalog, javlja i kao posledica savremenog načina života. 

Bolest se često otkriva slučajno, kada je uznapredovala i kada su nastupilekomplikacije. Prema podacima Institutaza javno zdravljeSrbije „Dr Milan Jovanović Batut”, gotovo trećina pacijenata već ima jednu ili više kasnih komplikacija u trenutku postavljanja dijagnoze dijabetesa.

Upravo je to razlog zašto farmaceuti Farmaceutske komore Srbije, sada već četvrtu godinu, sprovode standardizovanu usluga u apotekama širom naše zemlje, kako bi pacijentima ukazali na važnost dobre kontrole dijabetesa, ali i da bi osobama koje su u riziku za razvoj ove bolesti skrenuli pažnja da do nje ne bi došlo. 

„Prevencija igra ključnu ulogu kako u smanjenju broja obolelih od dijabetesa, tako i u smanjenju smrtnosti od posledica nelečenog dijabetesa. Edukacija o samoj bolesti, načinu terapije, uvođenju zdravih nefarmakoloških mera samo su neki od načina kako možemo pomoći obolelima od dijabetesa i prevenirati neželjenje događaje i ishode koja ova tiha bolest nosi sa sobom”, objašnjava specijalista farmaceutske zdravstvene zaštite Farmaceutske komore Srbije Bojana Letić.

Pravilna primena insulina je jedan od najvažnijih koraka na putu ka dobroj regulaciji dijabetesa. Na koje mesto će se ubrizgati insulin, redovna promena mesta ubrizgavanja, kao i tehnika ubrizgavanja, su neki od saveta  koji predstavljaju značajne korake za postizanje najboljih rezultata u lečenju dijabetesa. 

Pacijenati koji koriste samo nemedikamentnu terapiji treba da kontrolišu dnevni profil glikemije jednom u dva meseca, dok oni koji su na medikamentnoj terapiji oralnim lekovima preporuka je da kontrolišu dnevni profil glikemije jednom mesečno. Jednom nedeljno kontrolu treba da urade oni koji koriste insulin ili kombinovanu terapiji, dok pacijenti na intenziviranoj insulinskoj terapiji treba da kontrolišu dnevni profil jednom do dva puta nedeljno.

„Savladavanjem ovih praktičnih koraka, primena insulinske terapije postaje rutina koja ne ometa svakodnevnicu i stiče se samopouzdanje potrebno za dobru kontrolu i kvalitetan život. Najčešći način primene insulina je subkutana primena, odnosno potkožno ubrizgavanje. Za ubrizgavanje insulinadanas se koriste insulinski penovi ili penkale, specijalno dizajnirane brizgalice, veličine i oblika olovke sa rezervoarom koji sadrži insulin i sa veoma tankim iglama. Mesta ubrizgavanja insulina mogu da budu prednji trbušni zid, nadlaktice, butine ili sedalni predeo (zadnjica). Međutim, savet je da mesto uboda treba stalno menjati i izbegavati da se više uboda nađe na istom mestu. Pacijenti nikada ne treba sami sebi da daju insulin u nadlakticu. Mesto davanja insulina određuje i brzinu nastupanja dejstva insulina, pa tako ukoliko je pacijent jako gladan i potrebno mu je brzo nastupanje dejstva, insulin treba ubrizgati u stomak, odakle se najbrže resorbuje”, savetuje Letić. Čuvanje insulina, često je pacijentima nedoumica. Preporuka je, kako objašnjava farmaceutkinja, da se pen koji se trenutno koristi čuva na sobnoj temperaturi, dok se ostatak koji se ne koristi čuva u frižideru na temperaturi od dva do osam stepeni Celzijusa.

„Da li se pravilno upotrebljavaju igle za insulinske penove, jedno je od obaveznih pitanja kada se insulin izdaje u apoteci. Postavljanje nove igle pre svake upotrebe insulina, kao i njeno uklanjanje nakon primenjene doze je veoma važno, kako bi se osiguralo da će neophodna količina insulina zaista biti i ubrizgana. Istupljivanje igle usled ponovljenog korišćenja značajno utiče na komfor prilikom primene i može prouzrokovati neprijatan osećaj”, kaže Letić.

LJ. Petrović