U prva tri meseca dato 70.000 MMR vakcina
NOVI SAD: U prva tri meseca ove godine u domovima zdravlja dato je 70.000 doza MMR vakcina, što je duplo više nego u istom periodu lane, rekla je direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” Verica Jovanović.
Ona je istakla da „Batut” prati epidemiološku situaciju koja se odnosi na epidemiju morbila u Srbiji, ali i sve druge zarazne bolesti.
Epidemija malih boginja koja se pojavila u našoj zemlji rezultat je neadekvatnog obuhvata MMR vakcinom ciljne populacije, koja je dovela do urušavanja kolektivnog imuniteta, rekla je Jovanović i dodala kako su apeli da se deca vakcinišu dali rezultate i povećan je obuhvat imunizacijom.
U Srbiji je posle 25 godina u toku najveća epidemija morbila, sa prvim smrtnim slučajem posle 20 godina. Epidemija je počela u oktobru prošle godine i do 25. aprila zaraženo je 4.858 ljudi, a bilo je 15 smrtnih ishoda.
Vakcinacija se sprovodi u cilju sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti i najbrži je i najjeftiniji način kontrole, kojim se odstranjuju i na kraju iskorenjuju mnoge zarazne bolesti i zato predstavlja prioritet u zdravstvenoj zaštiti.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Meho Mahmutović ukazao je na to da je u Srbiji uveden novi trogodišnji program obavezne i preporučene imunizacije. Programom je predviđeno uvodenje obavezne vakcinacije dece protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije, zatim pasivna imunizacija prevremeno rođene dece protiv oboljenja izazvanih respiratornim sincicijelnim virusom, kao i obavezna imunizacija zdravstvenih radnika protiv malih boginja, zaušaka i rubele. Svaki dinar uložen u prevenciju štedi jedan evro u lečenju pacijenata, naglasio je Mahmutović.
Prema Kalendaru obavezne imunizacije, u Srbiji se sprovodi vakcinacija protiv tuberkuloze, difterije, velikog kašlja, tetanusa, dečje paralize, hepatitisa B, morbila, zaušaka, rubele, oboljenja izazvanih virusom influence tip B i oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije.
Broj obolelih od malih boginja u Austriji prošle godine se utrostručio u odnosu na prethodnu, saopštio je Centar za virusologiju Medicinskog univerziteta u Beču i upozorio na to da se i u 2018. beleži povećan broj oboljenja, sa do sada registrovanih 38 slučajeva.
Austrijski epidemiolozi i ranijih godina upozoravali su na to da su izvor zaraze nevakcinisani i nepotpuno vakcinisani imigranti iz zemalja bivše Jugoslavije, naročito iz Bosne i Hercegovine.
Prošla godina je širom Evrope bila obeležena većom pojavom malih boginja, što se manifestovalo porastom broja oboljenja, ali i smrtnih slučajeva. Nažalost situacija ove godine, za sada, nije ni malo bolja. To što i danas još ima ljudi koji umiru od bolesti koja se može sprečiti vakcinacijom, apsolutno je nepotrebno, tragično i neprihvatljivo, istakao je bečki epidemiolog Hajdemari Holcman.
Šefica Kancelarije SZO za Srbiju Žofija Pustai naglasila je da vakcine na godišnjem nivou spasu dva do tri miliona života i one su deo razvojnih ciljeva bez kojih nema daljeg razvoja. Ona je istakla da Srbija nije jedina zemlja koja ima problem s malim boginjama i da taj problem imaju Ukrajina, Rumunija, Francuska, Italija, Grčka.
Cilj sistematske obavezne imunizacije je dostizanje i održavanje 95 odsto obuhvata vakcinom na nivou celokupne populacije dece. U 2017. godini u Evropskom regionu SZO, u epidemiji morbila prijavljeno je 21.315 obolelih, sa 35 smrtnih ishoda, što je četiri puta više u odnosu na 2016. godinu.
LJ. P.
