Nedelja imunizacije do 29. aprila: Vakcinacija jedina zaštita
NOVI SAD: Nedelja imunizacije obeležava se do 29. aprila, a cilj je povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta ili osobe od bolesti koje mogu da se spreče vakcinacijom.
Poseban akcenat stavlja se na decu iz teško dostupnih oseljivih i marginalizovanih grupa. Nedelju imunizacije inicirala je SZO u oktobru 2005. godine, a Srbija se uključila od početka. Slogan ovogodišnje kampanje je „Vakcinacija je individualno pravo, a kolektivna odgovornost”. U Institutu za javno zdravlje Vojvodine kažu da je imunizacija rezultat kolektivne odgovornosti i pozivaju građane da učinite sve kako bi svi bili pravovremeno i potpuno vakcinisani.
Imunizacija je jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih inicijativa. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi kod raka grlića materice, difterije, hepatitisa B, morbila, zauški, velikog kašlja, zapaljenja pluća, dečje paralize, proliva izazvane rotavirusom, rubele i tetanusa.
Svake godine registruje se dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih lica, a najviše kod dece ispod pet godina života. Procenjuje se da svake godine ostane nevakcinisano 18,7 miliona dece u svetu, osnovnim vakcinama prema proširenom programu imunizacije. Imunizacija je doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečje paralize, kaže direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine profesor dr Vladimir Petrović.
Dr Vladimir Petrović smatra da imunizacija mora da bude prioritet zbog sedam ključnih razloga. Ona spasava živote; to je osnovno pravo, ali nije dostupno svima, epidemije predstavljaju ozbiljne pretnje; zarazne bolesti mogu da izazovu smrtni ishod; zarazne bolesti mogu da se kontrolišu i odstrane; imunizacija je isplativa javnozdravstvena mera i deci u zdravstvenim sistemima treba obezbediti efektivnu, dostupnu i efikasnu vakcinu.
Zahvaljujući globalnim naporima i strategijama u procesu iskorenjivanja dečije paralize, procenjuje se da je svake godine tokom poslednje decenije sprečeno po 200.000 novih slučajeva bolesti u svetu, kao i oko 1,5 miliona smrtnih ishoda dece uzrasta do pet godinaa.
Pre uvođenja vakcine protiv malih boginja, koja je u primeni skoro 50 godina, procenjuje se da je godišnje umiralo oko 2,6 miliona osoba svake godine. U 2016. godini, 85 odsto dece u svetu primilo je jednu dozu vakcine protiv malih boginja do svog drugog rođendana, u odnosu na 73 odsto dece 2000. godine, a procenjuje se da je i sprečeno 20,4 miliona smrtnih ishoda primenom vakcine.
U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO prijavljeno je 21.315 slučajeva morbila, sa 35 smrtnih ishoda, što je četiri puta više u odnosu na 2016. godinu. Epidemije sa 100 i više slučajeva su registrovane u 15 od 53 zemlje. Najveći broj je registrovan u Rumuniji (5.562), Italiji (5.006), Ukrajini (4.769), Grčkoj (967), Nemačkoj (927), Srbiji (702), Tayikistanu (649), Francuskoj (540), Ruskoj Federaciji (408), Belgiji (369), Velikoj Britaniji (292), Bugarskoj (168) itd. Do epidemija je došlo zbog pada obuhvata MMR vakcinom u opštoj, specijalnim populacionim grupama, prekidu u snabdevanju vakcinama, nedovoljno osetljivog sistema nadzora, navodi dr Petrović.
Iako se proces eliminacije morbila kontinuirano sprovodi u zemljama EU, u oblastima sa niskim obuhvatom registruju se epidemije u opštoj populaciji i među zdravstvenim radnicima.
Institut za javno zdravlje Vojvodine, ove godine, pored redovnog obeležavanja kampanje, uz podršku Gradske uprave za zdravstvo Grada Novog Sada sprovodi projekat „Vakcine – ovo je odgovor koji vam daju lekari“. Za potrebe stanovništva publikovan je plakat „Kolektivni imunitet“, agitka „Vakcine – ovo je odgovor koji vam daju lekari“, oformljena je posebna internet-stranica na kojoj stanovništvo može dodatno da se informiše i dobije odgovor na 37 najčešćih pitanja o imunizaciji.
U toku je najveća epidemija morbila u Srbiji, nakon 25 godina, sa prvim smrtnim ishodima posle 20 godina, koja je počela u oktobru 2017. godine i koja sredinom aprila 2018. beleži više od 4.600 obolelih, sa 13 smrtnih ishoda, kaže dr Petrović i napominje kako je neophodno da se dalje radi na eliminaciji morbila i dostizanju i održavanju obuhvata većeg od 95 odsto.
Značajan pad obolevanja od vakcinama preventabilnih bolesti dovodi u poziciju neke zarazne bolesti da se one smatraju delom prošlosti u Evropi.
Vakcine su vremenom postale žrtve svoga uspeha, jer se ne „vide” oboleli od tih bolesti, već samo oni koji nisu imali priliku da obole jer su vakcinisani. Dostizanje i održavanje kolektivnog imuniteta populacije protiv zaraznih bolesti vakcinacijom je suština zajedničkih napora u svim zemljama sveta, poručuje dr Petrović.
LJ. Petrović
