У прва три месеца дато 70.000 ММР вакцина
НОВИ САД: У прва три месеца ове године у домовима здравља дато је 70.000 доза MMR вакцина, што је дупло више него у истом периоду лане, рекла је директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” Верица Јовановић.
Она је истакла да „Батут” прати епидемиолошку ситуацију која се односи на епидемију морбила у Србији, али и све друге заразне болести.
Епидемија малих богиња која се појавила у нашој земљи резултат је неадекватног обухвата MMR вакцином циљне популације, која је довела до урушавања колективног имунитета, рекла је Јовановић и додала како су апели да се деца вакцинишу дали резултате и повећан је обухват имунизацијом.
У Србији је после 25 година у току највећа епидемија морбила, са првим смртним случајем после 20 година. Епидемија је почела у октобру прошле године и до 25. априла заражено је 4.858 људи, а било је 15 смртних исхода.
Вакцинација се спроводи у циљу спречавања и сузбијања заразних болести и најбржи је и најјефтинији начин контроле, којим се одстрањују и на крају искорењују многе заразне болести и зато представља приоритет у здравственој заштити.
Државни секретар Министарства здравља Мехо Махмутовић указао је на то да је у Србији уведен нови трогодишњи програм обавезне и препоручене имунизације. Програмом је предвиђено уводење обавезне вакцинације деце против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније, затим пасивна имунизација превремено рођене деце против обољења изазваних респираторним синцицијелним вирусом, као и обавезна имунизација здравствених радника против малих богиња, заушака и рубеле. Сваки динар уложен у превенцију штеди један евро у лечењу пацијената, нагласио је Махмутовић.
Према Календару обавезне имунизације, у Србији се спроводи вакцинација против туберкулозе, дифтерије, великог кашља, тетануса, дечје парализе, хепатитиса Б, морбила, заушака, рубеле, обољења изазваних вирусом инфлуенце тип Б и обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније.
Број оболелих од малих богиња у Аустрији прошле године се утростручио у односу на prеthodnu, саопштио је Центар за вирусологију Медицинског универзитета у Бечу и упозорио на то да се и у 2018. бележи повећан број обољења, са до сада регистрованих 38 случајева.
Аустријски епидемиолози и ранијих година упозоравали су на то да су извор заразе невакцинисани и непотпуно вакцинисани имигранти из земаља бивше Југославије, нарочито из Босне и Херцеговине.
Прошла година је широм Европе била обележена већом појавом малих богиња, што се манифестовало порастом броја обољења, али и смртних случајева. Нажалост ситуација ове године, за сада, није ни мало боља. То што и данас још има људи који умиру од болести која се може спречити вакцинацијом, апсолутно је непотребно, трагично и неприхватљиво, истакао је бечки епидемиолог Хајдемари Холцман.
Шефица Канцеларије СЗО за Србију Жофија Пустаи нагласила је да вакцине на годишњем нивоу спасу два до три милиона живота и оне су део развојних циљева без којих нема даљег развоја. Она је истакла да Србија није једина земља која има проблем с малим богињама и да тај проблем имају Украјина, Румунија, Француска, Италија, Грчка.
Циљ систематске обавезне имунизације је достизање и одржавање 95 одсто обухвата вакцином на нивоу целокупне популације деце. У 2017. години у Европском региону СЗО, у епидемији морбила пријављено је 21.315 оболелих, са 35 смртних исхода, што је четири пута више у односу на 2016. годину.
Љ. П.
