U KCV telemedicinom spasavaju živote Vojvođanima

Od posledica moždanog udara trećina bolesnika umire, trećini ostaju trajne posledice, a samo trećina se vraća ranijim aktivnostima. Zahvaljujući telemedicini i umreženosti vojvođanskih zdravstvenih ustanova, lekari Klinike za neurologiju Kliničkog centra Vojvodine pomažu kolegama u opštim bolnicama u Pokrajini, a rezultat toga je nedavno uspešno izvedeno lečenje pacijenta u bolnici u Vrbasu.

Novosadski neurolozi pokušavaju da unaprede zbrinjavanje pacijenata sa akutnim ishemijskim moždanim udarom na teritoriji cele Vojvodine, jer je u lečenju moždanog udara najznačajniji faktor vreme, odnosno započinjanje terapije što je pre moguće. Upravnik Klinike za neurologiju Kliničkog centra Vojvodine dr Željko Živanović kaže da kasnija primena terapije smanjuje šanse za potpuni oporavak, a kako bi se povećala dostupnost terapije u akutnoj fazi, u svetu je razvijen sistem “telemedicine”, odnosno “Telestroke program”, koji se primenjuje i u Vojvodini..

Razvojem novih tehnologija i različitih vidova komunikacije i razmene informacija, medicinskih nalaza i snimaka, omogućeno je da lekari sa manje iskustva u svakom trenutku mogu da konsultuju eksperte iz neurološke oblasti.

- Zahvaljujući razumevanju Pokrajinske vlade projekat “Telestrok” je omogućen u Vojvodini, a rezultat ovakve telekonsultacije je prva primena trombolitičke terapije u bolnici u Vrbasu. Klinički centar Vojvodine nastaviće da na ovaj način pomaže bolnicama gde se ova terapija primenjuje, kao što su Subotica, Sombor, Zrenjanin i da pomaže uvođenje i primenu ove terapije u Vrbasu, Sremskoj Mitrovici, Kikindi i drugim mestima - napominje dr Živanović.

Statistika kaže da će jedna od bilo kojih šest osoba, doživeti moždani udar. Godišnje, oko 17 miliona ljudi u svetu doživi moždani udar, a više od šest miliona umre zbog ove bolesti. Moždani udar podrazumeva poremećaj pojedinih moždanih funkcija koji nastaje naglo, usled oštećenja dela mozga, kao posledica poremećaja moždane cirkulacije. Nastaje usled začepljenja ili pucanja moždanog krvnog suda, tako da postoje ishemijski i hemoragijski moždani udar. U Kliničkom centru Vojvodine postignuto je mnogo u lečenju pacijenata sa akutnim ishemijskim moždanim udarom, koji je znatno češći.

- Intravenska tromboliza primenjuje se više od deset godina kao prva terapijska linija u lečenju akutnog ishemijskog moždanog udara. Uvođenjem mehaničke trombektomije pre dve godine kao standardne metode u lečenju najtežih pacijenata sa ishemijskim moždanim udarom, Klinički centar je dostigao svetski nivo u zbrinjavanju ovih pacijenata. Mehanička trombektomija podrazumeva vađenje tromba iz zapušenog krvnog suda, nakon što mu se direktno pristupi pomoću mikroinstumenata - objašnjaa dr Živanović i dodaje kako ovu intervenciju izvode neurolozi, interventni radiolozi i anesteziolozi.

Povodom Svetskog dana borbe protiv moždanog udara, Klinički centar Vojvodine organizuje stručni simpozijum “Prevencija ishemijskog moždanog udara u svakodnevnoj kliničkoj praksi” danas od 12 do 17 časova u Privrednoj komori Vojvodine, u Master centru Novosadskog sajma .

- Simpozijum je namenjen pre svega lekarima opšte prakse. Ideja je da specijalisti različitih specijalnosti istaknu da je najbolji način lečenja moždanog udara zapravo njegova prevencija, a da ta znanja lekari ponesu i prenesu svojim pacijentima - istakao je dr Živanović.

Zahvaljujući telemedicini i “Telestrok programu” pacijenti pođednako efikasno i bezbedno mogu da dobiju trombolitičku terapiju u najbližoj bolnici, čime lečenje započne ranije i šanse za povoljan ishod je veća.

- Takođe, na ovaj način mogu bolje da se selektuju oni pacijenti kod kojih je potrebno izvođenje mehaničke trombektomije i koji moraju da se upute u veći bolnički centar, gde ih u tom slučaju čeka već spreman tim - napominje dr Živanović.

Međutim i pored ogromnog napretka u lečenju akutnog ishemijskog moždanog udara, učestalost ove bolesti se ne smanjuje. Do moždanog udara najčešće dovodi višegodišnje prisustvo različitih faktora rizika. Neki faktori, kao što su godine života ne mogu da se promene, ali na neke faktore rizika može da se deluje, kako bi se njihov nepovoljan uticaj smanjio, dok neki mogu i potpuno da se eliminišu. Dr Živanović ističe da u 90 odsto slučajeva moždani udar nastaje usled prisustva nekih od 10 faktora rizika koji mogu da se promene ili da se u potpunosti otklone. Među njima je fizička neaktivnost, visok pritisak koji se ne leči i ne kontroliše, povišen nivo holesterola, ishrana koja nije bogata voćem i povrćem, gojaznost, naročito abdominalni tip gojaznosti, šećerna bolest, nepravilan srčani ritam i druge bolesti srca, pušenje, konzumiranje više od jednog alkoholnog pića na dan za žene i dva za muškarce, kao i siromaštvo i nizak stepen obrazovanja.

- Upravo iz ovih razloga neophodno je angažovanje cele medicinske struke na svim nivoima od ambulanti, domova zdravlja, bolnica i kliničkih centara kako bi se smanjila učestalost moždanog udara. Takođe je neophodna edukacija stanovništva i to ne samo odraslih, nego i dece u vrtićima i školama o posledicama koje nosi moždani udar, mogućnostima njegove prevencije i lečenja - zaključuje dr Živanović.

LJ. Petrović