У КЦВ телемедицином спасавају животе Војвођанима

Од последица можданог удара трећина болесника умире, трећини остају трајне последице, а само трећина се враћа ранијим активностима. Захваљујући телемедицини и умрежености војвођанских здравствених установа, лекари Клинике за неурологију Клиничког центра Војводине помажу колегама у општим болницама у Покрајини, а резултат тога је недавно успешно изведено лечење пацијента у болници у Врбасу.

Новосадски неуролози покушавају да унапреде збрињавање пацијената са акутним исхемијским можданим ударом на територији целе Војводине, јер је у лечењу можданог удара најзначајнији фактор време, односно започињање терапије што је пре могуће. Управник Клинике за неурологију Клиничког центра Војводине др Жељко Живановић каже да каснија примена терапије смањује шансе за потпуни опоравак, а како би се повећала доступност терапије у акутној фази, у свету је развијен систем “телемедицине”, односно “Телестроке програм”, који се примењује и у Војводини..

Развојем нових технологија и различитих видова комуникације и размене информација, медицинских налаза и снимака, омогућено је да лекари са мање искуства у сваком тренутку могу да консултују експерте из неуролошке области.

- Захваљујући разумевању Покрајинске владе пројекат “Телестрок” је омогућен у Војводини, а резултат овакве телеконсултације је прва примена тромболитичке терапије у болници у Врбасу. Клинички центар Војводине наставиће да на овај начин помаже болницама где се ова терапија примењује, као што су Суботица, Сомбор, Зрењанин и да помаже увођење и примену ове терапије у Врбасу, Сремској Митровици, Кикинди и другим местима - напомиње др Живановић.

Статистика каже да ће једна од било којих шест особа, доживети мождани удар. Годишње, око 17 милиона људи у свету доживи мождани удар, а више од шест милиона умре због ове болести. Мождани удар подразумева поремећај појединих можданих функција који настаје нагло, услед оштећења дела мозга, као последица поремећаја мождане циркулације. Настаје услед зачепљења или пуцања можданог крвног суда, тако да постоје исхемијски и хеморагијски мождани удар. У Клиничком центру Војводине постигнуто је много у лечењу пацијената са акутним исхемијским можданим ударом, који је знатно чешћи.

- Интравенска тромболиза примењује се више од десет година као прва терапијска линија у лечењу акутног исхемијског можданог удара. Увођењем механичке тромбектомије пре две године као стандардне методе у лечењу најтежих пацијената са исхемијским можданим ударом, Клинички центар је достигао светски ниво у збрињавању ових пацијената. Механичка тромбектомија подразумева вађење тромба из запушеног крвног суда, након што му се директно приступи помоћу микроинстумената - објашњаа др Живановић и додаје како ову интервенцију изводе неуролози, интервентни радиолози и анестезиолози.

Поводом Светског дана борбе против можданог удара, Клинички центар Војводине организује стручни симпозијум “Превенција исхемијског можданог удара у свакодневној клиничкој пракси” данас од 12 до 17 часова у Привредној комори Војводине, у Мастер центру Новосадског сајма .

- Симпозијум је намењен пре свега лекарима опште праксе. Идеја је да специјалисти различитих специјалности истакну да је најбољи начин лечења можданог удара заправо његова превенција, а да та знања лекари понесу и пренесу својим пацијентима - истакао је др Живановић.

Захваљујући телемедицини и “Телестрок програму” пацијенти пођеднако ефикасно и безбедно могу да добију тромболитичку терапију у најближој болници, чиме лечење започне раније и шансе за повољан исход је већа.

- Такође, на овај начин могу боље да се селектују они пацијенти код којих је потребно извођење механичке тромбектомије и који морају да се упуте у већи болнички центар, где их у том случају чека већ спреман тим - напомиње др Живановић.

Међутим и поред огромног напретка у лечењу акутног исхемијског можданог удара, учесталост ове болести се не смањује. До можданог удара најчешће доводи вишегодишње присуство различитих фактора ризика. Неки фактори, као што су године живота не могу да се промене, али на неке факторе ризика може да се делује, како би се њихов неповољан утицај смањио, док неки могу и потпуно да се елиминишу. Др Живановић истиче да у 90 одсто случајева мождани удар настаје услед присуства неких од 10 фактора ризика који могу да се промене или да се у потпуности отклоне. Међу њима је физичка неактивност, висок притисак који се не лечи и не контролише, повишен ниво холестерола, исхрана која није богата воћем и поврћем, гојазност, нарочито абдоминални тип гојазности, шећерна болест, неправилан срчани ритам и друге болести срца, пушење, конзумирање више од једног алкохолног пића на дан за жене и два за мушкарце, као и сиромаштво и низак степен образовања.

- Управо из ових разлога неопходно је ангажовање целе медицинске струке на свим нивоима од амбуланти, домова здравља, болница и клиничких центара како би се смањила учесталост можданог удара. Такође је неопходна едукација становништва и то не само одраслих, него и деце у вртићима и школама о последицама које носи мождани удар, могућностима његове превенције и лечења - закључује др Живановић.

Љ. Петровић