U KCV punktiraju i tumore koji su duboko u mozgu
NOVI SAD: Sedmoro hirurga Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Vojvodine godišnje uradi 800 operacija zbog povrda ili patoloških promena centralnog nervnog sistema i perifernih nerava.
Jedini su u Srbiji koji rade stereotaksičnu biopsiju tumora mozga, gde se dugačkom iglom punktira promena koja je duboko u mozgu, a prvi su počeli da rade endoskopske operacije tumora hipofize, prilikom koje se ne otvara lobanja, već se tumor odstranjuje kroz nos. Upravnik Klinike docent dr Đula Đilvesi kaže kako su u prethodnih godinu dana hospitalizovali 1.200 pacijenta, koji su imali 9.149 bolničkih dana, što znači da su proseku pacijenti na Klinici boravili sedam dana.
Ukupno su urađene 793 operacije, i to 255 operacija iz domena spinalne patologije, 191 intrakranijalnih tumora, 172 operacije traumatskih povreda mozga, 42 zbog cerebrovaskularnih bolesti, 39 iz domena patologije perifernih nerava, 55 zbog hidrocefalusa i 39 operacije zbog drugih, različitih razloga, navodi docent Đilvesi i dodaje kako je svaki neurohirurg uradio više od 100 operacija tokom godine.
Izuzetno je teško stanje pacijenata kojima se operiše mozak, intervencije koje se rade zbog cerebrovaskularnih bolesti, kao i operacije kod teških povreda. Ovi bolesnici često su komatozni i nekomunikativni.
Imali smo 170 operacija teških trumatskih povreda, i to su najteži bolesnici. Ti pacijenti ne bi preživeli ni nekoliko sati kada ne bi bili odmah operisani. Kada su u pitanju urgentna stanja, tada se odmah ide u salu i samo se uradi snimanje na skeneru, glava se brije i hitno otvara. Pacijenti s teškim povredama mozga dugo se leče, dobijaju terapiju i ostaju više meseci u specijalnim bolnicama za rehabilitaciju nakon otpuštanja s Klinike, objašnjava dr Đilvesi.
Sklonjena kost lobanje nekada ne može da se vrati, jer se dešava i da telo “odbija” da je prihvati i u tim slučajevima se pravi deo lobanje od cementa. Klinika za neurohirugiju dobila je Everopsku stipendiju i kupuju tri-d štampač, pomoću kojeg će praviti kalup za modeliranje dela lobanje koji nedostaje, koji se vraća umesto kosti.
Ukoliko treba da se otvara glava, prvo se pravi rupa u lobanji, a potom se testerom pravi veći otvor i sklanja se kost, odnosno deo kosti lobanje.
Ti otvori na lobanji mogu da budu različitih lokalizacija i veličina. U slučaju nekih tumora ili aneurizmi može da se napravi manji otvor, kroz obrvu. Iako je to mali prostor, bude dovoljno mesta za manipulaciju. U slučaju da je aneurizma, odnosno proširenje krvnog suda u mozgu, pukla, uz posledično krvarenje u mozgu ili ukoliko je u pitanju trauma, pravi se veći otvor. Nekada, kod teških trauma, mozak otekne i u tim slučajevima kost se ne vraća na mesto sve dok se pacijent ne oporavi. To može da traje od tri do šest meseci, navodi dr Đilvesi.
U Kliniku za neurohirurgiju dolaze pacijenti iz cele Srbije kojima je potrebna stereotaksična biopsija tumora mozga, jer su novosadski neurohirurzi jedini u Srbiji koji rade ovu intervenciju. Dr Đilvesi kaže da se u kosti lobanje pacijenta izbuši rupa, promera jednog centimetra, najčešće u čeonoj regiji, kroz koju se dugačkom iglom punktira promena.
Tokom prethodnih godinu dana obavljeno i 6.208 ambulantnih preglada u specijalističkoj polikliničkoj službi, a pacijenti na pregled kod neurohirurga u proseku čekaju pet dana.
Pacijent je uspavan i uradi mu se CT glave, kojim se dobiju koordinate koj su izuzetno precizne, do u deseti deo milimetra. U sali mu se postavlja ram na glavu, nameste se sve tri koordinate i tumor se punktira dugačkom iglom. Igla ulazi u tumor, aspirira se deo tumora i uzima nekoliko uzoraka. Radi se patohistološka analiza uzoraka, koja određuje vrstu tumora, što je od presudnog značaja za dalje lečenje. Bez patohistološke analize ne može da se odredi adekvatna zračna terapija i hemiotrapija, ističe dr Đilvesi i napominje da su ovi tumori duboko u mozgu, te da nikako ne mogu da se operišu.
Neurohirurzi Kliničkog centra Vojvodine prvi su u Srbiji uradili i endoskopske operacije tumora hipofize, koje se izvode kroz nos. Endoskop je instrument s kamerom kojim se prođe kroz nozdrvu, a potom se drugim instrumentim prilazi tumoru, kojeg uklanjaju kroz istu nozdrvu. Cela procedura prati se na monitoru, jer je na vrhu endoskopa kamera. Već nakon četiri do pet dana pacijent se pušta kući, a posle mesec dana vraća se redovnim aktivnostima.
LJ. Petrović