U čast herojima: Gvozdeni puk dobija spomen-park
PROKUPLJE: Predsednica vlade Ana Brnabić prisustvovaće u Prokuplju obeležavanju stogodišnjice oslobođenja tog grada u Prvom svetskom ratu i otkrivanju spomenika Gvozdenom puku.
U Prokuplju, koje obeležava 100 godina od kada su u taj grad 1918. umarširale jedinice Prve srpske armije na čelu s vojvodom Petrom Bojovićem, biće otkriven spomenik Drugom pešadijskom puku srpske vojske, poznatiji po svom nazivu „gvozdeni“, koji je učestvovao u ratovima od 1912. do 1918. godine, a u istoriju ušao zbog junaštva kojim je zadivio i skoro sve savezničke vojske i njihove vojskovođe, vlade i narode.
Čuven po hrabrost, čvrstini i visokom borbenom moralu, puk su u prvom pozivu popunjavali srpski vojnici u najboljoj životnoj snazi, od 21 do 31 godine starosti, koji se mobilisao upravo u ovom gradu gde se nalazila okružna pukovska komanda.
Među članovima puka bilo je najviše pripadnika Topličkog okruga, Jablaničana, Pustorečana, Topličana i Zaplanjaca, a uoči rata, 7. oktobra 1912. godine kad je puk pošao iz Prokuplja u rat protiv Turaka, u njegovom sastavu bilo je 60 oficira, 445 podoficira i kaplara, 4.210 redova i 29 muzičara.
O borbenom moralu srpskih vojnika koji su činili ovaj puk uverljiv zapis ostavio je njihov protivnik i okupatorski vojnik, kaplar 11. puka 9. austro-ugarske divizije i učesnik Cerske i Kolubarske bitke, poznati književnik Egon Ervin Kiš.
Tek u Srbiji 1914. godine shvatio sam da je ljubav prema slobodi malih naroda, jača sila od nasilja velikih i moćnih. Tek ovde sam shvatio Šatobrijana, da neumitna sila volje savlađuje sve, a da je slabost sile u tome što veruje samo u silu, zabeležio je Kiš.
Čuveni francuski general Luj Franše d'Epere zapisao je: „To su seljaci, skoro svi; to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi; to su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva“.
Od 50 pukova, koliko je brojala srpska vojska, samo je Drugi pešadijski puk prvog poziva, nosio počasni naziv „Gvozdeni puk“.
Kako beleže istorijski izvori, neprijatelj bi, kada bi saznao da je ispred njega „gvozdeni“, zadrhtao i hvatala bi ga panika, a od njega su se, kažu, naročito plašili Bugari.
Posebna karakteristika ovog puka bila je što su vojnici bili u stanju da i po ceni najtežih gubitaka do zadnjeg časa brane položaje i prelaze u juriš i onda kada bi svaka druga vojska počela da odstupa, a skoro svaku borbu završavali su silovitim jurišem na bajonet.
Nažalost, veliki broj hrabrih vojnika koji su činili „gvozdene“ nikada se nije vratilo svojim kućama.
Ratna zastava Drugog pešadijskog puka Moravske divizije prvog poziva „Knjaz Mihailo“, bila je najodlikovanija zastava u srpskoj vojsci.
Pukovskoj zastavi pripala su odlikovanja: Karađorđeva zvezda s mačevima II reda, Karađorđeva zvezda s mačevima III reda, Karađorđeva zvezda sa mačevima IV reda, Orden Belog orla III reda, Zlatna medalja za hrabrost i Francuski ratni krst sa palmom.
Posebno mesto ovog puka u srpskoj vojsci potvrđuje i činjenica da je kovčeg s posmrtnim ostacima kralja Petra Prvog Karađorđevića bio prekriven upravo zastavom Drugog gvozdenog puka.
Puk je sve do 5. maja 1920. godine zadržan u Beogradu kao gardijska jedinica, obezbeđujući Dvor, Narodnu skupštinu i ministarstva, a tek kada je formirana garda, puk je demobilisan.
Spomenik ovom puku podigli su 2016. godine meštani planinskog sela Igrište, nedaleko od Kuršumlije, dobrovoljnim prilozima, a danas će biti otkriven još jedan spomenik u Prokuplju.
