У част херојима: Гвоздени пук добија спомен-парк

Фото: Tanjug (Istorija Srba)

ПРОКУПЉЕ: Председница владе Ана Брнабић присуствоваће у Прокупљу обележавању стогодишњице ослобођења тог града у Првом светском рату и откривању споменика Гвозденом пуку.

У Прокупљу, које обележава 100 година од када су у тај град 1918. умарширале јединице Прве српске армије на челу с војводом Петром Бојовићем, биће откривен споменик Другом пешадијском пуку српске војске, познатији по свом називу „гвоздени“, који је учествовао у ратовима од 1912. до 1918. године, а у историју ушао због јунаштва којим је задивио и скоро све савезничке војске и њихове војсковође, владе и народе.

Чувен по храброст, чврстини и високом борбеном моралу, пук су у првом позиву попуњавали српски војници у најбољој животној снази, од 21 до 31 године старости, који се мобилисао управо у овом граду где се налазила окружна пуковска команда.

Међу члановима пука било је највише припадника Топличког округа, Јабланичана, Пусторечана, Топличана и Заплањаца, а уочи рата, 7. октобра 1912. године кад је пук пошао из Прокупља у рат против Турака, у његовом саставу било је 60 официра, 445 подофицира и каплара, 4.210 редова и 29 музичара.

О борбеном моралу српских војника који су чинили овај пук уверљив запис оставио је њихов противник и окупаторски војник, каплар 11. пука 9. аустро-угарске дивизије и учесник Церске и Колубарске битке, познати књижевник Егон Ервин Киш.

Тек у Србији 1914. године схватио сам да је љубав према слободи малих народа, јача сила од насиља великих и моћних. Тек овде сам схватио Шатобријана, да неумитна сила воље савлађује све, а да је слабост силе у томе што верује само у силу, забележио је Киш.

Чувени француски генерал Луј Франше д'Епере записао је: „То су сељаци, скоро сви; то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви; то су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива“.

Од 50 пукова, колико је бројала српска војска, само је Други пешадијски пук првог позива, носио почасни назив „Гвоздени пук“.

То име пук није добио ни од краља, ни српске Врховне команде већ, већ спонтано од српских војника других пукова због изузетне храбрости и великих ратничких подвига на бојном пољу Балкана.

Како бележе историјски извори, непријатељ би, када би сазнао да је испред њега „гвоздени“, задрхтао и хватала би га паника, а од њега су се, кажу, нарочито плашили Бугари.

Посебна карактеристика овог пука била је што су војници били у стању да и по цени најтежих губитака до задњег часа бране положаје и прелазе у јуриш и онда када би свака друга војска почела да одступа, а скоро сваку борбу завршавали су силовитим јуришем на бајонет.

Нажалост, велики број храбрих војника који су чинили „гвоздене“ никада се није вратило својим кућама.

Ратна застава Другог пешадијског пука Моравске дивизије првог позива „Књаз Михаило“, била је најодликованија застава у српској војсци.

Пуковској застави припала су одликовања: Карађорђева звезда с мачевима II реда, Карађорђева звезда с мачевима III реда, Карађорђева звезда са мачевима ИВ реда, Орден Белог орла III реда, Златна медаља за храброст и Француски ратни крст са палмом.

Посебно место овог пука у српској војсци потврђује и чињеница да је ковчег с посмртним остацима краља Петра Првог Карађорђевића био прекривен управо заставом Другог гвозденог пука.

Занимљиво је и да су се у борбама овог пука прославиле и једине две жене носиоци Краљевског ордена Карађорђеве звезде са мачевима - Милунка Савић и Флора Сендс.

Пук је све до 5. маја 1920. године задржан у Београду као гардијска јединица, обезбеђујући Двор, Народну скупштину и министарства, а тек када је формирана гарда, пук је демобилисан.

Споменик овом пуку подигли су 2016. године мештани планинског села Игриште, недалеко од Куршумлије, добровољним прилозима, а данас ће бити откривен још један споменик у Прокупљу.