Tvoja reč, Ana Mudrinić: Oduvek sam maštala da ću se baviti novinarstvom

Rodom je iz Nakova, kod Kikinde, gde je od malih nogu zamišljala sebe u novinarskim cipelama, a onda i imala priliku da se okuša u osnovnoškolskim novinama, da odrasta uz „Kikindske novine” i, kasnije, završi turistički smer u srednjoj Ekonomskoj školi. Već pola godine radi u informativnoj redakciji RNS, gde sebe vidi i u budućnosti. Trenutno je apsolventkinja na odseku srpkog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu, što joj pruža priliku da objedini razna interesovanja i ljubavi.

„Nekako, mala je bila nijansa kad sam upisivala fakultet pre pet godina“, priseća se nasmejana Ana.

„Mediji su me uvek zanimali. Još sam se u detinjstvu igrala TV prezentera, čitala vesti, a onda su došli i mikrofoni, pa mi se sve to učinilo blisko i prirodno. Kad sam se upisivala na fakultet, razmišljala sam da li da upišem srpski jezik. Mala je nijansa bila između te dve ljubavi.“

Šta je presudilo?

„Ipak sam prelomila da upišem srpski jezik i književnost jer me je nastavnica u osnovnoj školi motivisala za to, ali sam uvek imala nadu da ću se jednog dana ipak baviti novinarstvom.“

Kako je došlo do toga da ti se ostvari ta prvobitna želja?

„Prvo sam 2016. godine, tokom studija, volontirala na lokalnoj televiziji u Novom Sadu, i tad sam prepoznala lepotu i dinamiku novinarstva i novinarskog posla. Otkrila sam i sebe, jer sam i sama takav tip da volim budem u kontaktu sa ljudima. I eto, pre pola godine se ukazala prilika da dođem u Radio Novi Sad, gde sam veoma lepo prihvaćena i gde još uvek ima one stare škole, gde se mogu izvući kvalitetne note od novinara, od kojih i dalje učim.“

Šta ti je primamljivije - televizija ili radio?

„Pa, radio mi je zanimljiv, što nisam ni znala dok nisam počela toliko njime da se bavim. Radio je najintimniji medij i sve finese se tu čuju i primete. Televizija je zanimljiva na neki drugi način jer je dostupna i slika, pa imamo bolji prikaz nečega. Na radiju je potrebnija mašta, koncentracija i da damo sebe u trenutku kako bi slušalac uspeo da stvori sliku o onome o čemu se govori.“

Koliko je novinarstvo onakvo kakvo si ga ti zamišljala kao mala?

„U suštini, kad sam bila mala, mislila sam da je to posao na koji odeš, našminkaš se, moraš da budeš spreman. Tek sada, nakon iskustva koje sam stekla, jeste opravdalo moja očekivanja koja su se kroz odrastanje i menjala.“

Kao mlada novinarka, šta misliš - kolika je moć u tvojim rukama, odnosno u tvom glasu?

„Smatram da na određene teme treba reagovati i otkrila sam da mi prija da radim životne priče koje se inače pominju tek kada su neki svetski ili međunarodni dani. Mislim da na neke stvari treba apelovati tokom cele godine, da ljude treba podsećati na određene životne situacije, mogućnosti i slično mnogo češće.“

Ima li novinara koji su ti na neki način uzori?

„Od malena mi je to bila Mira Adanja Polak, njen nastup, opuštenost i profesionalnost. Ima još mnogo kvalitetnih ljudi koji ostavljaju utisak.“

Budući da si mlada a radiš na radiju koji mnogi smatraju da nije prijemčiv novijim generacijama, kakav utisak si ti stekla o tome?

„Generalno jeste da taj stav vlada među svima. Često čujem: „Jao, ko još sluša radio?” Radio Novi Sad je javna medijska ustanova i na njemu preovladava informativa, ali ima i programe koji su posvećeni deci i mladima, školstvu, IT sektorima,... Sve kolege se trude da današnji način života radijski približe mladima. Iznenađena sam brojem ljudi koje zapravo slušaju radio.“

Kakvi su ti planovi kada pričamo o novinarstvu?

„Volela bih da još ispečem zanat jer sam vrlo malda uplovila u sve to, ali sa voljom i željom. Smatram da, bez obzira na to što studiram književnost, potrebna je ambicija da se ovde napreduje i uči. Planiram da i dalje budem tu i upijam.“

Kakva je to Ana koju nemamo priliku da čujemo na radiju?

„Mnogi mi kažu da mi je na radiju glas ozbiljan, ali sam dosta opuštena i nasmejana. Volim da provodim vreme sa prijateljima u prirodi, povremeno odlazim kući jer mi je porodica kao oaza mira. Takođe, volim da šetam, pišem prozu, a volim i da pevam.“