TVOJA REČ Milica Gardašević: Ispunjava me kad postignem dobre rezultate

Taj rezultat joj je omogućio da, kao najmlađa takmičarka, učestvuje na seniorskom Evropskom prvenstvu u Berlinu. Iako se tada nije plasirala u finale, Milica kaže da je za nju to bilo nezaboravno iskustvo koje ju je nadogradilo kao ličnost. Inače, lani je u Italiji osvojila titulu evropske juniorske šampionke i to joj je, svakako, jedno od najdražih takmičenja na kojima je bila.

Međutim, Milica obožava da čita i to do te mere da je, čak, htela da studira književnost. Ali, kako državni fakultet sa svojim obavezama i treniranje u AK „Vojvodina” s takmičenjima po svetu (ili, kako kaže „van grada”) ne mogu baš najbolje da se iskombinuju, Milica počinje studije digitalne produkcije na Univerzitetu „Edukons”.

- Dosta putujem jer imam i pripreme i takmičenja - priča naša sagovornica. - Poslednjih nekoliko godina pripreme traju po tri-četiri nedelje i kad se vratim kući ne bude mi ni do čega. U principu, moglo bi se reći da pola godine nisam u Novom Sadu. I kad imam takmičenja, gledam da odem jedan dan ranije, tako da u putu izgubim bar dva dana. Kad je takmičarska sezona, imam takmičenja svakog vikenda, tako da, od srede do ponedeljka ne budem ovde. Teže mi je da iskombinujem obaveze koje su mi van sporta.

Koliko često moraš da treniraš?

- Treniram svaki dan, a nekad moram i dva puta, ali generalno skok u dalj nije toliko opterećujuć da moram da ustajem svako jutro i trčim neku dužinu. U principu, imam dvaput dnevno treninge, i to ustanem ujutru čisto da se razmrdam kako bih mogla popodne da budem spremnija, jer teško ustajem, baš sam spavalica. Tako da, trener me podigne ujutru čisto da zna da sam se razgibala i doručkovala, pa da mogu popodne da odradim trening. U suštini, ne mogu da kažem da mi je nešto naporno, ali mi je to obaveza koja stoji nad glavom svaki dan.

Koliko često imaš priliku da na treninzima skačeš u dalj?

- Uglavnom jednom nedeljno, zato što mi je teško, jer je velika razlika između takmičenja i treninga, i dešava mi se da ne mogu da skočim dobro kao na takmičenju, pa me boli i noga. Trener gleda da mi smanji to skakanje, pa radim neke druge vežbe. Ne skačem često kao drugi skakači, ali imam raznovrsne treninge i to mi prija jer nije monotono.

Je l’ to tajna dobrog skoka?

- Mislim da je to tajna svega što radiš u životu - da nije monotono i to mi je najbitnije.

Šta je, onda, ono što ti posebno daje vetar u leđa?

- Nisam nikad razmišljala o tome... Ne znam... Generalno sam motivisana i imam takmičarski duh, što na nekim poljima u životu to i nije dobro. Recimo, ja sam od onih koji se naljute u „Ne ljuti se, čoveče”. Ali je za sport sjajno... Preorijentisala sam tu energiju za sport, a u drugim segmentima života sam opuštena. Sve bubice rešavam na stazi, sama sa sobom. I kad sam nervozna i srećna, sve emocije usmerim ka tome i tako postižem dobre rezultate.

Šta još „opuštena Milica” radi u slobodno vreme?

- U slobodno vreme mnogo čitam. Inače, mama me je navikla na čitanje kad sam bila mala i volim da čitam pred spavanje. Budući da nisam često tu, trudim se da se vidim i posvetim svima i svemu, tako da ne mogu da kažem šta konkretno radim kad sam slobodna. Radim sve.

Kakvi su ti planovi za dalje?

- Pa, evo, planiram sad da odem na kafu... Šalim se. Ne znam. U principu, mislim da svaki sportista ima ambiciju da ode na Olimpijske igre. Ali, želim da izvučem maksimum od sebe. Nekim danima se osećam lenjo, a ne volim kad ne radim ništa. Baš gledam da što više radim na sebi i kada je reč o sportu i generalno. Ispunjava me kad vidim da sam postigla dobre rezultate. Mislim da sam se ove godine dosta izgradila kao ličnost, naročito što sam imala probleme s povredicama koje se gomilaju. Ta istrajnost i iskustva mi mnogo znače.

Sport te nadograđuje kao ličnost, ali i tvoja ličnost utiče na tebe kao sportistu.

- Baš tako, to je uzajamna povezanost i to je najbitnije. Mislim da me to čini potpunom.

L. Radlovački