Tiha pandemija u Srbiji: Hepatitis C ima 80.000 ljudi
NOVI SAD: Podaci Svetske zdravstvene organizacije kažu da između 130 i 150 miliona ljudi boluje od hroničnog hepatitisa C, a oko 500.000 ljudi svake godine umre od posledica nelečene HCV infekcije.
U Srbiji je približno 80 hiljada ljudi inficirano hepatitis C virusom, a hiljade ljudi i ne znaju da su zaraženi, te opravdano može da se govori o tihoj pandemiji hepatitisa C, čulo se na stručnom skupu “Iskustva i izazovi u efikasnom lečenju virusnih i gljivičnih infekcija u Srbiji, s posebnim osvrtom na hepatitis C i HIV”, koji je održan u Novom Sadu.
Prvi put je u Novom Sadu organizovan ovakav skup regionalnog karaktera, koji je na jednom mestu okupio istaknute infektologije, epidemiologije, mikrobiologije i stručnjake farmakoekonomije, kao i predstavnike vodećih zdravstvenih i obrazovnih institucija, kao što su Klinika za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Medicinski fakultet Univerziteta u Novom Sadu.
Teško je proceniti broj obolelih od hroničnog virusnog hepatitisa B i C u Srbiji, a u ovom trenutku postoje samo procene u okviru pojedinih rizičnih grupa.
Na planu lečenja hepatitisa C inovativni lekovi pokazuju znatno efikasnije rezultate, dovode do eliminacije virusa kod većine bolesnika sa minornim pratećim efektima i otvaraju mogućnost potpunog izlečenja, a takođe doprinose prevenciji prenošenja infekcije na neinficirane osobe.
Terapija pegilovanim interferonom, koja se trenutno primenjuje u Srbiji, za 48 nedelja izleči 50 odsto obolelih, dok se preostalih 50 odsto suočava s prognozom ciroze jetre i pratećim komplikacijama koje mogu da dovedu do karcinoma jetre, kazala je prof. dr Milotka Fabri iz Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine.
Mali broj bolesnika dobija šansu za novi život transplantacijom jetre, a i u takvim slučajevima ponovna infekcija hepatitisom C nakon transplantacije je neminovna, ukoliko se ne primeni antivirusna terapija. Savremena terapija hepatitisa C traje 12 nedelja i dovodi do izlečenja u više od 95 odsto slučajeva. Danas u Srbiji na ovu terapiju čeka više od 1.500 bolesnika koji su bezuspešno lečeni pegilovanim interferonom. Lečenje savremenim lekovima doprinosi povećanju kvaliteta života obolelih, koji su mahom deo radno sposobne populacije, kao i smanjenju troškova hospitalizacije zbog komplikacija ciroze. Na duže staze, ova terapija donosi smanjenje broja slučajeva karcinoma jetre i najzad troškova transplantacije, kao krajnjeg rešenja za najteže oblike bolesti, navela je dr Fabri.
Iako je u našoj zemlji registrovano smanjenje broja novootkrivenih obolelih sa HCV infekcijom, istovremeno se menja struktura bolesnika te je broj hospitalizovanih pacijenata sa teškim oblicima oboljenja sve veći.
Infektolog i hepatolog i zamenik direktora Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije docent dr Ivana Milošević skrenula je pažnju da je među njima i visok udeo teških bolesnika kod kojih postojeća terapija ne daje željene rezultate.
U prethodnih godinu dana ostvaren je značajan pomak u okviru zdravstvenog sistema i nabavke savremenih lekova nove generacije, pa se nadamo da će lečenje inovativnom terapijom uskoro biti omogućeno i obolelima od hepatitisa C, dodala je dr Milošević.
Dekan Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, profesor dr Snežana Brkić, ukazala je na činjenicu da očuvanje javnog zdravlja predstavlja ozbiljan izazov za društvo u celini i nameće potrebu zajedničkog delovanja na širem planu, počevši od podizanja svesti o rizicima i prevenciji među najširom, posebno mladom populacijom, do izbora i obezbeđivanja adekvatne terapije prema preporukama stručnjaka, uz saradnju svih institucija u okviru sistema.
Drugog dana skupa govorilo se o najnovijim smernicama u lečenju HIV infekcije u Srbiji, čije će poruke dobiti dodatni značaj tokom Evropske nedelje testiranja na HIV i hepatitis, koja se obeležava od 17. do 24. novembra.
LJ. Petrović
