Тиха пандемија у Србији: Хепатитис Ц има 80.000 људи

У Србији је приближно 80 хиљада људи инфицирано хепатитис Ц вирусом, а хиљаде људи и не знају да су заражени, те оправдано може да се говори о тихој пандемији хепатитиса Ц, чуло се на стручном скупу “Искуства и изазови у ефикасном лечењу вирусних и гљивичних инфекција у Србији, с посебним освртом на хепатитис Ц и ХИВ”, који је одржан у Новом Саду.

Први пут је у Новом Саду организован овакав скуп регионалног карактера, који је на једном месту окупио истакнуте инфектологије, епидемиологије, микробиологије и стручњаке фармакоекономије, као и представнике водећих здравствених и образовних институција, као што су Клиника за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, Клиника за инфективне болести Клиничког центра Војводине, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Медицински факултет Универзитета у Новом Саду.

Тешко је проценити број оболелих од хроничног вирусног хепатитиса Б и Ц у Србији, а у овом тренутку постоје само процене у оквиру појединих ризичних група.

На плану лечења хепатитиса Ц иновативни лекови показују знатно ефикасније резултате, доводе до елиминације вируса код већине болесника са минорним пратећим ефектима и отварају могућност потпуног излечења, а такође доприносе превенцији преношења инфекције на неинфициране особе.

Терапија пегилованим интерфероном, која се тренутно примењује у Србији, за 48 недеља излечи 50 одсто оболелих, док се преосталих 50 одсто суочава с прогнозом цирозе јетре и пратећим компликацијама које могу да доведу до карцинома јетре, казала је проф. др Милотка Фабри из Клинике за инфективне болести Клиничког центра Војводине.

Мали број болесника добија шансу за нови живот трансплантацијом јетре, а и у таквим случајевима поновна инфекција хепатитисом Ц након трансплантације је неминовна, уколико се не примени антивирусна терапија. Савремена терапија хепатитиса Ц траје 12 недеља и доводи до излечења у више од 95 одсто случајева. Данас у Србији на ову терапију чека више од 1.500 болесника који су безуспешно лечени пегилованим интерфероном. Лечење савременим лековима доприноси повећању квалитета живота оболелих, који су махом део радно способне популације, као и смањењу трошкова хоспитализације због компликација цирозе. На дуже стазе, ова терапија доноси смањење броја случајева карцинома јетре и најзад трошкова трансплантације, као крајњег решења за најтеже облике болести, навела је др Фабри.

Иако је у нашој земљи регистровано смањење броја новооткривених оболелих са ХЦВ инфекцијом, истовремено се мења структура болесника те је број хоспитализованих пацијената са тешким облицима обољења све већи.

Инфектолог и хепатолог и заменик директора Клинике за инфективне болести Клиничког центра Србије доцент др Ивана Милошевић скренула је пажњу да је међу њима и висок удео тешких болесника код којих постојећа терапија не даје жељене резултате.

У prеthodnih годину дана остварен је значајан помак у оквиру здравственог система и набавке савремених лекова нове генерације, па се надамо да ће лечење иновативном терапијом ускоро бити омогућено и оболелима од хепатитиса Ц, додала је др Милошевић.

Декан Медицинског факултета у Новом Саду, професор др Снежана Бркић, указала је на чињеницу да очување јавног здравља представља озбиљан изазов за друштво у целини и намеће потребу заједничког деловања на ширем плану, почевши од подизања свести о ризицима и превенцији међу најширом, посебно младом популацијом, до избора и обезбеђивања адекватне терапије према препорукама стручњака, уз сарадњу свих институција у оквиру система.

Другог дана скупа говорило се о најновијим смерницама у лечењу ХИВ инфекције у Србији, чије ће поруке добити додатни значај током Европске недеље тестирања на ХИВ и хепатитис, која се обележава од 17. до 24. новембра.

Љ. Петровић