Starije žene u većem riziku diskriminacije nego muškarci

U saopštenju povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijima, 15. juna, on je istakao da je poštovanje pripadnika trećeg doba, kao i briga o njima, deo tradicije koju ne smemo zaboraviti.

„Nekada zaboravimo da je starost neminovna sudbina svih nas i da jedino brigom i požrtvovanjem prema njima pokazujemo da smo društvo koje zaslužuje da se naziva humanim”, rekao je Zoran Pašalić.

Predsednica Upravnog odbora UG „Amiti – snaga prijateljstva” mr Nadežda Satarić ukazuje na alarmantne podatke o nasilju nad starijim ženama iz ruralnih sredina.

„U prvih pet i po meseci 2022. godine, mediji su izvestili o četiri žene starosti 78, 79, 71 i 67 godina, od kojih su tri živele u seoskim sredinama. Jednu je usmrtio sin, drugu partner, treću pljačkaš, a četvrtu muž. To je samo vrh ledenog brega”, napominje Nadežda Satarić, dodajući kako je nasilje nad starijim ženama široko rasprostraeno i uglavnom skriveno, te da su one u većem riziku u poređeu sa starijim muškarcima.

Pozivajući se na istraživaa, Satarićeva kaže kako je 16 odsto žena pretrpelo neki oblik nasilja nakon što su napunile 65 godina. U javnom prostoru najčešće su meta otmičara tašni, novčanika ili nakita. Prema anketi koju je sprovelo udruženje građanki „Fem Platz” 2022. godine, čak i među 12 odsto onih koje su to prijavile policiji, svaka druga navodi da ništa nije preduzeto.

Prošlogodišnji izveštaj Poverenika o diskriminaciji starijih pokazao je da se žale i na siromaštvo, nedovoljnu dostupnost zdravstvenih i socijalnih službi, usamljenost i isključenost, istakla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković u Inđiji, gde je , u saradnji sa Crvenim krstom, održan dijalog sa građanima radi boljeg međusobnog razumevanja problema iz različitih generacijskih perspektiva.

„Često su na meti različitih marketinških prevara, a više od polovine ne oseća se ravnopravno”, rekla je poverenica i navela da Srbija spada u demografski stare zemlje, po čemu deli sudbinu Evrope, poručivši da je savremenom društvu neophodna promena stava da je starost skupa, nevažna, te da predstavlja teret i obavezu.

U institucijama sistema, starije žene doživljavaju nasilje prvenstveno u sektorima zdravstvene i socijalne zaštite, ali ga uglavnom ne prijavljuju zbog straha, sramote, neznanja kome i kako treba da se obrate ili iz uverenja da im niko neće poverovati niti ih zaštititi, a nedovoljnu pomoć od strane službi za podršku potvrđuju i intervjuisani stručaci, učesnici Ankete o nasilju nad ženama, koju je sproveo OEBS 2018. godine, dodaje Satarićeva. S druge strane, napominje, gotovo 30 odsto žena svih doba slaže se da je nasilje u porodici privatna stvar i da se ono treba rešavati u okviru iste, dok čak 85 odsto njih smatra da je, generalno, nasilje nad ženama od strane partnera, poznanika ili stranaca veoma uobičajeno.

Tom prilikom zamolila je nadležne institucije da dosledno primenjuju važeću zakonsku regulativu i reaguju, multidisciplinarno i međusektorski, na svaku prijavu nasilja nad starijim ženama, te da adekvatno sankcionišu vinovnike nasilja, ali i da podzakonskom regulativom donesu protokole, poput onih za preveniranje nasilja prema deci, i propišu konkretne mere za skrining nasilja nad starijima, prvenstveno u sektorima zdravstvene i socijalne zaštite.

S. M-ć