Старије жене у већем ризику дискриминације него мушкарци

У саопштењу поводом Међународног дана борбе против насиља над старијима, 15. јуна, он је истакао да је поштовање припадника трећег доба, као и брига о њима, део традиције коју не смемо заборавити.

„Некада заборавимо да је старост неминовна судбина свих нас и да једино бригом и пожртвовањем према њима показујемо да смо друштво које заслужује да се назива хуманим”, рекао је Зоран Пашалић.

Председница Управног одбора УГ „Амити – снага пријатељства” мр Надежда Сатарић указује на алармантне податке о насиљу над старијим женама из руралних средина.

„У првих пет и по месеци 2022. године, медији су известили о четири жене старости 78, 79, 71 и 67 година, од којих су три живеле у сеоским срединама. Једну је усмртио син, другу партнер, трећу пљачкаш, а четврту муж. То је само врх леденог брега”, напомиње Надежда Сатарић, додајући како је насиље над старијим женама широко распростраено и углавном скривено, те да су оне у већем ризику у поређеу са старијим мушкарцима.

Позивајући се на истраживаа, Сатарићева каже како је 16 одсто жена претрпело неки облик насиља након што су напуниле 65 година. У јавном простору најчешће су мета отмичара ташни, новчаника или накита. Према анкети коју је спровело удружење грађанки „Фем Платз” 2022. године, чак и међу 12 одсто оних које су то пријавиле полицији, свака друга наводи да ништа није предузето.

Прошлогодишњи извештај Повереника о дискриминацији старијих показао је да се жале и на сиромаштво, недовољну доступност здравствених и социјалних служби, усамљеност и искљученост, истакла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић у Инђији, где је , у сарадњи са Црвеним крстом, одржан дијалог са грађанима ради бољег међусобног разумевања проблема из различитих генерацијских перспектива.

„Често су на мети различитих маркетиншких превара, а више од половине не осећа се равноправно”, рекла је повереница и навела да Србија спада у демографски старе земље, по чему дели судбину Европе, поручивши да је савременом друштву неопходна промена става да је старост скупа, неважна, те да представља терет и обавезу.

У институцијама система, старије жене доживљавају насиље првенствено у секторима здравствене и социјалне заштите, али га углавном не пријављују због страха, срамоте, незнања коме и како треба да се обрате или из уверења да им нико неће поверовати нити их заштитити, а недовољну помоћ од стране служби за подршку потврђују и интервјуисани стручаци, учесници Анкете о насиљу над женама, коју је спровео ОЕБС 2018. године, додаје Сатарићева. С друге стране, напомиње, готово 30 одсто жена свих доба слаже се да је насиље у породици приватна ствар и да се оно треба решавати у оквиру исте, док чак 85 одсто њих сматра да је, генерално, насиље над женама од стране партнера, познаника или странаца веома уобичајено.

Том приликом замолила је надлежне институције да доследно примењују важећу законску регулативу и реагују, мултидисциплинарно и међусекторски, на сваку пријаву насиља над старијим женама, те да адекватно санкционишу виновнике насиља, али и да подзаконском регулативом донесу протоколе, попут оних за превенирање насиља према деци, и пропишу конкретне мере за скрининг насиља над старијима, првенствено у секторима здравствене и социјалне заштите.

С. М-ћ