ŠTA SE MENJA U ŠKOLSKIM ZAKONIMA Kazne za maltretiranje I NOVČANE EVO KOLIKO ĆE DA UDARE PO DŽEPU

Izmene koje su unete odnose se pre svega na održavanje discipline i sprečavanje nasilja.

Primera radi, nova pravila predviđaju mogućnost da direktor donese odluku o udaljavanju učenika sa nastave, ukoliko učini težu povredu discipline. U ovakve prekršaje spada unošenje droge, alkohola ili oružja u školu, maltretiranje drugih učenika. Suspenzija sa nastave može trajati minimalno pet dana, a maksimalno do okončanja disciplinskog postupka.

Međutim, udaljavanje s nastave ne znači da učenik gubi pravo na obrazovanje u danima odsustva. Epidemija koronavirusa donela naglo nas je ubacila u digitalizaciju, rekla je za Dnevnik nedavno Marina Oros, psiholog. Pored mnogih koristi, jedna od njih je i u tome što učenik, iako je fizički udaljen s nastave, može da je prati – onlajn.

Udaljenje nije kazna

"Direktor škole nakon procene Tima za zaštitu u školi, donosi rešenje o udaljenju učenika. Udaljenje učenika nije kazna, to je mera koja je u interesu smirivanja situacije u školi kao i smanjenja napetosti u školi. Ova mera predviđena je kao preventiva koja treba da se pozitivno odrazi na ponašanje učenika i na sam rad škole", kaže za Euronews Srbija Robert Džunić, član Upravnog odbora Društva direktora Srbije i Radne grupe za sprečavanje nasilja u školama.

Za vreme trajanja mere udaljenja sa nastave, roditelj učenika i učenik dužni su da se informišu o toku nastave, a škola je u obavezi da učeniku dostavi materijal za rad kako bi se obezbedio kontinuitet u procesu nastave.

"Samim tim uvažena su prava učenika na nastavni proces, te se udaljenje učenika, odnosno njegovo odsustvo ne smatra neopravdanim izostancima. Njegovo odsustvo tretira se kao učenje na daljinu, odnosno, onlajn nastava. Ova mera je preventivnog karaktera koja u teškim situacijama daje vreme školi za pravedno i zakonsko postupanje, a samom učeniku da ukaže na važnost poštovanja pravila u školi i ispunjavanja obaveza učenika", objašnjava Džunić.

Dodaje da ova mera obavezuje roditelje na aktivno učešće u svim oblicima pojačanog vaspitnog rada sa učenikom kao i član zakona koji definiše odgovornost roditelja.

Među novinama je i brojčana ocena iz vladanja od drugog razreda osnovne škole i ona ulazi u prosek i utiče na opšti uspeh učenika, kao i nemogućnost ispisivanja učenika iz škole do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka, koji sada mora biti završen u kraćem roku. 

Nema više zloupotreba

Ova mera trebalo bi da spreči dosadašnje zloupotrebe. Naime, u najvećem broju slučajeva su deca koja naprave težu povredu prolazila bez posledica jer, ako se odmah po pokretanju disciplinskog postupka ispišu iz škole u kojoj su napravili prestup, postupak se automatski prekida. Istovremeno, učenik se može upisati u novu školu koja, onda, nema osnova da pokrene postupak. Tako deca, ma koliki prestup bio, prolaze potpuno nekažnjeno. Ovom merom postupak će se dovršiti, deca će biti kažnjena, a rupa u zakonu i praksi popunjena.

Međutim, kako nema kazne do novčane, novina o kojoj se najviše govorilo je povećanje minimalne novčane kazne za roditelje dece koja naprave povredu obaveze, sa 5.000 na 10.000 dinara i sa 30.000 na 40.000 dinara. U toku disciplinskog postupka škole imaju obavezu da intenziviraju saradnju sa MUP-om, Centrom za socijalni rad, lokalnom zajednicom. S obzirom na to da do sada nijedna takva kazna nikad nije izrečena, upitna je i svrha povećanja iznosa.

Psiholozi i pedagozi slažu se u tome da su novčane kazne sjajan način da roditelji preuzmu odgovornost za ponašanje svojih potomaka. Videlo se to i u jednoj od brojnih antivakserskih epidemija koja u talasima zasipa naše društvo. U jednom trenutku, imali smo toliko nizak obuhvat dece vakcinacijom, da smo počeli da brojimo smrtne slučajeve među mališanima. Procenat vakcinisane dece obaveznim vakcinama naglo je porastao pošto je nekoliko porodica koje su odbijale vakcinaciju – kažnjeno ozbiljnim novčanim kaznama.

Kako se ovih dana suočavamo s maltretiranjem profesora i đaka lažnim dojavama o bombama postavljenim u školama širom Srbije, trebalo bi ozbiljno razmisliti i o ovoj, pokazalo se, veoma efikasnoj opciji.

Dnevnik/I. R./Euronjuz