ШТА СЕ МЕЊА У ШКОЛСКИМ ЗАКОНИМА Казне за малтретирање И НОВЧАНЕ ЕВО КОЛИКО ЋЕ ДА УДАРЕ ПО ЏЕПУ
Измене сета закона који се баве основама и реализацијом образовања и васпитања у основним и средњим школама, доносе неке новине.
Измене које су унете односе се пре свега на одржавање дисциплине и спречавање насиља.
Примера ради, нова правила предвиђају могућност да директор донесе одлуку о удаљавању ученика са наставе, уколико учини тежу повреду дисциплине. У овакве прекршаје спада уношење дроге, алкохола или оружја у школу, малтретирање других ученика. Суспензија са наставе може трајати минимално пет дана, а максимално до окончања дисциплинског поступка.
Међутим, удаљавање с наставе не значи да ученик губи право на образовање у данима одсуства. Епидемија коронавируса донела нагло нас је убацила у дигитализацију, рекла је за Дневник недавно Марина Орос, психолог. Поред многих користи, једна од њих је и у томе што ученик, иако је физички удаљен с наставе, може да је прати – онлајн.
Удаљење није казна
"Директор школе након процене Тима за заштиту у школи, доноси решење о удаљењу ученика. Удаљење ученика није казна, то је мера која је у интересу смиривања ситуације у школи као и смањења напетости у школи. Ова мера предвиђена је као превентива која треба да се позитивно одрази на понашање ученика и на сам рад школе", каже за Euronews Srbija Роберт Џунић, члан Управног одбора Друштва директора Србије и Радне групе за спречавање насиља у школама.
За време трајања мере удаљења са наставе, родитељ ученика и ученик дужни су да се информишу о току наставе, а школа је у обавези да ученику достави материјал за рад како би се обезбедио континуитет у процесу наставе.
"Самим тим уважена су права ученика на наставни процес, те се удаљење ученика, односно његово одсуство не сматра неоправданим изостанцима. Његово одсуство третира се као учење на даљину, односно, онлајн настава. Ова мера је превентивног карактера која у тешким ситуацијама даје време школи за праведно и законско поступање, а самом ученику да укаже на важност поштовања правила у школи и испуњавања обавеза ученика", објашњава Џунић.
Додаје да ова мера обавезује родитеље на активно учешће у свим облицима појачаног васпитног рада са учеником као и члан закона који дефинише одговорност родитеља.
Међу новинама је и бројчана оцена из владања од другог разреда основне школе и она улази у просек и утиче на општи успех ученика, као и немогућност исписивања ученика из школе до окончања васпитно-дисциплинског поступка, који сада мора бити завршен у краћем року.
Нема више злоупотреба
Ова мера требало би да спречи досадашње злоупотребе. Наиме, у највећем броју случајева су деца која направе тежу повреду пролазила без последица јер, ако се одмах по покретању дисциплинског поступка испишу из школе у којој су направили преступ, поступак се аутоматски прекида. Истовремено, ученик се може уписати у нову школу која, онда, нема основа да покрене поступак. Тако деца, ма колики преступ био, пролазе потпуно некажњено. Овом мером поступак ће се довршити, деца ће бити кажњена, а рупа у закону и пракси попуњена.
Међутим, како нема казне до новчане, новина о којој се највише говорило је повећање минималне новчане казне за родитеље деце која направе повреду обавезе, са 5.000 на 10.000 динара и са 30.000 на 40.000 динара. У току дисциплинског поступка школе имају обавезу да интензивирају сарадњу са МУП-ом, Центром за социјални рад, локалном заједницом. С обзиром на то да до сада ниједна таква казна никад није изречена, упитна је и сврха повећања износа.
Психолози и педагози слажу се у томе да су новчане казне сјајан начин да родитељи преузму одговорност за понашање својих потомака. Видело се то и у једној од бројних антиваксерских епидемија која у таласима засипа наше друштво. У једном тренутку, имали смо толико низак обухват деце вакцинацијом, да смо почели да бројимо смртне случајеве међу малишанима. Проценат вакцинисане деце обавезним вакцинама нагло је порастао пошто је неколико породица које су одбијале вакцинацију – кажњено озбиљним новчаним казнама.
Како се ових дана суочавамо с малтретирањем професора и ђака лажним дојавама о бомбама постављеним у школама широм Србије, требало би озбиљно размислити и о овој, показало се, веома ефикасној опцији.
Дневник/И. Р./Еуроњуз
