SLAVKO SPASIĆ, DIREKTOR PIRODNJAČKOG MUZEJA U BEOGRADU Nova zgrada kao stub nacionalnog kulturnog i naučnog identiteta

Izložba obuhvata širok spektar artefakata, od najstarijih puževa i školjki iz eocenskih naslaga pre 38 miliona godina, do impozantnih kljova i vilica mamuta iz doba ledenih epoha. Takođe, posetioci imaju priliku da vide replike svetski poznatih fosila kao što su „Lusi“, sabljastog tigra i južnoameričkog kopitara sa surlom. 

Prirodnjački muzej osnovan je davne 1895. godine i predstavlja prvu specijalizovanu ustanovu u Srbiji za naučno proučavanje, zaštitu i prezentaciju nacionalne prirodne baštine. Međutim, trenutni prostori na Kalemegdanu i centru Beograda, iako izuzetno šarmantni, nisu dovoljni da se adekvatno i u punom kapacitetu prikaže bogata kolekcija muzeja. Upravo iz tog razloga, kako ističe direktor Slavko Spasić, Prirodnjački muzej će uskoro moći da se pohvali novom zgradom u kojoj će nastaviti da čuva i neguje dragoceno naučno znanje koje nam pomaže da razumemo promene, odgovorimo na važna pitanja i doprinesemo harmoniji prirode i civilizacije u budućnosti.

Do tada, aktivnosti Prirodnjačkog muzeja, poput izložbe „Fosili kao odrazi prošlosti“ takođe predstavljaju korak ka intenziviranju razmene znanja i iskustava sa drugim muzejima kako u zemlji tako i u regionu. Ovakve kulturne i naučne razmene, ne samo da obogaćuju lokalnu zajednicu, razvijaju publiku, već i jačaju međumuzejsku saradnju, što je ključno za budući razvoj muzejske prakse i kulturne scene u Srbiji.

 Koliki je značaj ovakve saradnje muzeja i koje prednosti donosi ovakav vid povezivanja?

– Ovakve saradnje omogućavaju bolju promociju kulturne baštine, jačanju muzejske prakse, širenje obrazovnih resursa van granica jednog muzeja i primer su efikasne kulturne razmene i zajedničkog pristupa u prikazivanju značajnih artefakata. Takođe, povezivanje omogućava široj publici pristup fascinantim fondovima Prirodnjačkog muzeja čime se podstiče interesovanje za prirodne nauke i svet oko nas. Dodatno, ovakvu uvezivanje bogati kulturnu ponudu oba grada i doprinosi jačanju međumuzejske mreže i saradnje, što može rezultirati novim idejama, projektima i budućim izložbama koje će obogatiti kulturni identitet i obrazovne mogućnosti zajednice, kao i našu budućnost. Konačno, u kontekstu pomenute izložbe, fosili nas podsećaju na važnost očuvanja prirode i njenih resursa, jer nas upozoravaju na krhkost života na Zemlji i našu odgovornost prema budućim generacijama. 

U narednom periodu, aktivnosti Prirodnjačkog muzeja možemo posmatrati kao pripremu za izgradnju nove zgrade nakon 130 godina, što će značajno obogatiti kulturnu i edukativnu ponudu Beograda i Srbije. Šta je to najvažnije što nova zgrada Prirodnjačkog muzeja donosi za kulturnu i naučnu zajednicu Srbije?

– Ovo je trenutak radosti i ponosa za sve nas. To predstavlja ne samo ostvarenje dugogodišnjih snova i napornog rada, već i početak novog poglavlja u našoj misiji da istražujemo, čuvamo i prezentujemo bogatstvo prirodnog nasleđa, i naš grad obogatimo jedinstvenim prostorom posvećen prirodnim naukama. Sama vest o izgradnji novog muzeja, po mom mišljenju kao dugogodišnjeg muzealca, izuzetno je inspirativna. U našoj zemlji, ova vest ima poseban značaj, baš zato što je reč o Prirodnjačkom muzeju, jednom od najstarijih u Srbiji, čija zbirka obuhvata preko dva miliona predmeta. Sledeće godine ćemo obeležiti 130 godina postojanja i sa ponosom kažem da imamo ključnu ulogu u razvoju publike. Statistički podaci pokazuju da se među 10 najposećenijih muzeja sveta nalaze tri prirodnjačka muzeja: u Londonu, Vašingtonu i Njujorku. Dakle, ova institucija je od vitalnog značaja za produbljivanje svesti o zaštiti prirode i treba da postane novi centar razvoja nauke, edukacije, kulture i zabave na pristupačan način.  Izgradnja Prirodnjačkog muzeja kao stuba nacionalnog kulturnog i naučnog identiteta zahteva pažljivo planiranje i integraciju različitih elemenata kako bi se postigla puna kulturna i obrazovna vrednost za zajednicu i društvo u celini.

 Kako će izgledati zgrada? U jednom intervjuu rekli ste da je to jedno hrabro rešenje koje svakako da se uklapa u ambijent Parka prijateljstva. 

– Sredinom aprila je završen urbanističko-arhitektonski konkurs za idejno rešenje nove zgrade Prirodnjačkog muzeja i prostora Ušća. Konkurs je bio uspešan, sa pristiglih 18 radova, što je značajan broj imajući u vidu kompleksnost samog konkursa. Izabrano je hrabro rešenje koje se harmonično integriše u ambijent Parka prijateljstva na Novom Beogradu, i to iz više razloga. Osim što pruža dovoljno prostora za potrebnih 15 hiljada kvadratnih metara zbog obima zbirki i kapaciteta muzeja, ova lokacija omogućava lak pristup publici. Novi objekat Muzeja koji će se nalaziti u nivou Palate Srbija, rešen je kao topografija, odnosno osmišljen kao blago zatalasan objekat prekriven zelenilom, dok je otvoreni deo orjentisan ka šetalištu desne obale Dunava. Takođe, prirodno parkovsko okruženje idealno je za Prirodnjački muzej, posebno zbog blizine Velikog ratnog ostrva, zaštićenog prirodnog dobra sa značajnim vizitorskim potencijalom za publiku koja želi da se upozna sa prirodnjačkim sadržajima.

 U kojoj meri će nova zgrada poboljšati mogućnost zaštite i čuvanja muzejskih zbirki kao i kako će uticati na budući razvoj? 

– Ovaj projekat donosi značajne prednosti za kulturnu i naučnu zajednicu Srbije. Nova zgrada će omogućiti modernizaciju i proširenje muzejskih kapaciteta, unapređujući način čuvanja i prezentovanja bogatog prirodnog nasleđa zemlje. Takođe, pružiće prostor za savremeni izložbeni prostor i laboratorije, što će podstaći istraživački rad i edukaciju posetilaca. Muzej će doprineti jačanju ugleda kao centra izuzetnosti u oblasti paleontologije, biologije i geologije, privlačeći domaće i međunarodne stručnjake i posetioce, te tako obogatiti kulturnu i naučnu scenu Srbije novim znanjima i iskustvima. Do sada smo imali jedan ograničavajući faktor, a to je prostor. Sa novom zgradom ćemo moći da iskažemo sve naše ideje i kreativne aktivnosti. Nebo je granica, i na radost šire kao i stručne javnosti, na ponos naše zemlje, konačno ćemo imati Prirodnjački muzej kakav zaslužujemo. 

 Očekujete li da ovaj poduhvat pomogne u popularizaciji prirodnih nauka među mladima? 

– Divno je što će naša deca imati priliku da otpočnu svoje obrazovanje na ovakvom mestu, jer će na drugačiji i zabavan način učiti o prirodi kroz direktan kontakt sa eksponatima. Nova zgrada će i značajno doprineti popularizaciji prirodnih nauka među mladima. Omogućiće unapređenje edukativnih programa i interaktivnih izložbi koje će inspirisati mlade da istraže i razumeju svet oko sebe. Pored toga, modernizacija muzejskih kapaciteta će omogućiti bolje uslove za istraživački rad i edukaciju posetilaca, što će dodatno podstaći interesovanje za nauku. I slažem se sa ocenama da će ovaj projekat pozicionirati Prirodnjački muzej na svetskoj muzejskoj sceni kao važan centar za proučavanje i prezentaciju prirodnih nauka, a kao takav, privući će pažnju domaće i globalne publike i doprineti razmenu znanja i iskustava na internacionalnom nivou. 

  Gala Gajin