СЛАВКО СПАСИЋ, ДИРЕКТОР ПИРОДЊАЧКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ Нова зграда као стуб националног културног и научног идентитета

Изложба обухвата широк спектар артефаката, од најстаријих пужева и шкољки из еоценских наслага пре 38 милиона година, до импозантних кљова и вилица мамута из доба ледених епоха. Такође, посетиоци имају прилику да виде реплике светски познатих фосила као што су „Луси“, сабљастог тигра и јужноамеричког копитара са сурлом. 

Природњачки музеј основан је давне 1895. године и представља прву специјализовану установу у Србији за научно проучавање, заштиту и презентацију националне природне баштине. Међутим, тренутни простори на Калемегдану и центру Београда, иако изузетно шармантни, нису довољни да се адекватно и у пуном капацитету прикаже богата колекција музеја. Управо из тог разлога, како истиче директор Славко Спасић, Природњачки музеј ће ускоро моћи да се похвали новом зградом у којој ће наставити да чува и негује драгоцено научно знање које нам помаже да разумемо промене, одговоримо на важна питања и допринесемо хармонији природе и цивилизације у будућности.

До тада, активности Природњачког музеја, попут изложбе „Фосили као одрази прошлости“ такође представљају корак ка интензивирању размене знања и искустава са другим музејима како у земљи тако и у региону. Овакве културне и научне размене, не само да обогаћују локалну заједницу, развијају публику, већ и јачају међумузејску сарадњу, што је кључно за будући развој музејске праксе и културне сцене у Србији.

 Колики је значај овакве сарадње музеја и које предности доноси овакав вид повезивања?

– Овакве сарадње омогућавају бољу промоцију културне баштине, јачању музејске праксе, ширење образовних ресурса ван граница једног музеја и пример су ефикасне културне размене и заједничког приступа у приказивању значајних артефаката. Такође, повезивање омогућава широј публици приступ фасцинантим фондовима Природњачког музеја чиме се подстиче интересовање за природне науке и свет око нас. Додатно, овакву увезивање богати културну понуду оба града и доприноси јачању међумузејске мреже и сарадње, што може резултирати новим идејама, пројектима и будућим изложбама које ће обогатити културни идентитет и образовне могућности заједнице, као и нашу будућност. Коначно, у контексту поменуте изложбе, фосили нас подсећају на важност очувања природе и њених ресурса, јер нас упозоравају на крхкост живота на Земљи и нашу одговорност према будућим генерацијама. 

У наредном периоду, активности Природњачког музеја можемо посматрати као припрему за изградњу нове зграде након 130 година, што ће значајно обогатити културну и едукативну понуду Београда и Србије. Шта је то најважније што нова зграда Природњачког музеја доноси за културну и научну заједницу Србије?

– Ово је тренутак радости и поноса за све нас. То представља не само остварење дугогодишњих снова и напорног рада, већ и почетак новог поглавља у нашој мисији да истражујемо, чувамо и презентујемо богатство природног наслеђа, и наш град обогатимо јединственим простором посвећен природним наукама. Сама вест о изградњи новог музеја, по мом мишљењу као дугогодишњег музеалца, изузетно је инспиративна. У нашој земљи, ова вест има посебан значај, баш зато што је реч о Природњачком музеју, једном од најстаријих у Србији, чија збирка обухвата преко два милиона предмета. Следеће године ћемо обележити 130 година постојања и са поносом кажем да имамо кључну улогу у развоју публике. Статистички подаци показују да се међу 10 најпосећенијих музеја света налазе три природњачка музеја: у Лондону, Вашингтону и Њујорку. Дакле, ова институција је од виталног значаја за продубљивање свести о заштити природе и треба да постане нови центар развоја науке, едукације, културе и забаве на приступачан начин.  Изградња Природњачког музеја као стуба националног културног и научног идентитета захтева пажљиво планирање и интеграцију различитих елемената како би се постигла пуна културна и образовна вредност за заједницу и друштво у целини.

 Како ће изгледати зграда? У једном интервјуу рекли сте да је то једно храбро решење које свакако да се уклапа у амбијент Парка пријатељства. 

– Средином априла је завршен урбанистичко-архитектонски конкурс за идејно решење нове зграде Природњачког музеја и простора Ушћа. Конкурс је био успешан, са пристиглих 18 радова, што је значајан број имајући у виду комплексност самог конкурса. Изабрано је храбро решење које се хармонично интегрише у амбијент Парка пријатељства на Новом Београду, и то из више разлога. Осим што пружа довољно простора за потребних 15 хиљада квадратних метара због обима збирки и капацитета музеја, ова локација омогућава лак приступ публици. Нови објекат Музеја који ће се налазити у нивоу Палате Србија, решен је као топографија, односно осмишљен као благо заталасан објекат прекривен зеленилом, док је отворени део орјентисан ка шеталишту десне обале Дунава. Такође, природно парковско окружење идеално је за Природњачки музеј, посебно због близине Великог ратног острва, заштићеног природног добра са значајним визиторским потенцијалом за публику која жели да се упозна са природњачким садржајима.

 У којој мери ће нова зграда побољшати могућност заштите и чувања музејских збирки као и како ће утицати на будући развој? 

– Овај пројекат доноси значајне предности за културну и научну заједницу Србије. Нова зграда ће омогућити модернизацију и проширење музејских капацитета, унапређујући начин чувања и презентовања богатог природног наслеђа земље. Такође, пружиће простор за савремени изложбени простор и лабораторије, што ће подстаћи истраживачки рад и едукацију посетилаца. Музеј ће допринети јачању угледа као центра изузетности у области палеонтологије, биологије и геологије, привлачећи домаће и међународне стручњаке и посетиоце, те тако обогатити културну и научну сцену Србије новим знањима и искуствима. До сада смо имали један ограничавајући фактор, а то је простор. Са новом зградом ћемо моћи да искажемо све наше идеје и креативне активности. Небо је граница, и на радост шире као и стручне јавности, на понос наше земље, коначно ћемо имати Природњачки музеј какав заслужујемо. 

 Очекујете ли да овај подухват помогне у популаризацији природних наука међу младима? 

– Дивно је што ће наша деца имати прилику да отпочну своје образовање на оваквом месту, јер ће на другачији и забаван начин учити о природи кроз директан контакт са експонатима. Нова зграда ће и значајно допринети популаризацији природних наука међу младима. Омогућиће унапређење едукативних програма и интерактивних изложби које ће инспирисати младе да истраже и разумеју свет око себе. Поред тога, модернизација музејских капацитета ће омогућити боље услове за истраживачки рад и едукацију посетилаца, што ће додатно подстаћи интересовање за науку. И слажем се са оценама да ће овај пројекат позиционирати Природњачки музеј на светској музејској сцени као важан центар за проучавање и презентацију природних наука, а као такав, привући ће пажњу домаће и глобалне публике и допринети размену знања и искустава на интернационалном нивоу. 

  Гала Гајин