S METEOROLOGOM MARKOM ČUBRILOM O LETU, OLUJAMA I JESENI Specifična kombinacija toplote i nestabilnosti

Kako najavljuje, nakon septembra koji će biti za 3 stepena topliji od proseka, očekuje se oktobar sa stepenom do stepenom i po toplijim nego inače, ali u blažem tonu ka odlikama jeseni. Padavine narednog meseca bi trebalo da se kreću, lokalno, malo iznad proseka, ali kako kaže, te velike, snažne oluje su iza nas. 

–Postoje vrlo strogi parametri koji moraju da se ispune da bi došlo do superćelijske oluje i čim jedan od njih nije ispunjen, ona se neće stvoriti. Prošle nedelje u utorak imali smo jedan frontalni poremećaj koji je samo prešao iznad nas, bilo je malo pljuskova po Vojvodini, ali ne i velika oluja jer nema te količine energije u atmosferi koja je bila u julu i avgustu- objašnjava Čubrilo. Ranih ekstremnih hladnoća makar u oktobru ne bi trebalo da bude. Što se tiče zime, naš sagovornik objašnjava da za sada ne postoji dovoljno podataka koji bi mogli da ukažu ni na jako toplu, ni na jako hladnu zimu i da je pitanje da li će 15 dana snega, koliko bude u proseku svake zime, biti u kontinuitetu ili rascepkani tokom zimskih meseci.

Osvrčući se na početak leta, Marko Čubrilo objašnjava da je nagli prelaz sa maja na jun usledio, zapravo, zbog smene struja nad Evropom, te da je maj bio svežiji zbog uticaja struje sa Atlantika, dok se vazduh iznad severne Afrike sve vreme zagrevao i samo je bilo pitanje kad će preko Mediterana stići do nas. Međutim, ovo godišnje doba je bilo za naše prostore netipično, jer je u prošlosti bilo ili toplo i sušno ili sveže i nestabilno.

–Ovo leto je bila jako čudna kombinacija toplote i nestabilnosti, što su idealni uslovi za stvaranje jakih oluja koje su se dešavale ne samo kod nas, nego i u Evropi- kazuje on, te nastavlja – Za nas su bile specifične, jer smo bili na rubu tople i sveže vazdušne mase, koje su dovodile do naglih promena i udara vetra, oluja i grada i svega onoga što nas je pratilo ovog leta.

Uticaj čoveka ili prirodni ciklusi?

Kada govorimo na globalnom nivou, u poslednjih desetak godina imali smo priliku da svedočimo ekstremnim vremenskim prilikama. Po rečima meteorologa Čubrila, uzroci za ovakvo vreme su zaista višestruki i ne mogu se svesti puko na uticaj čoveka, jer je naša klima vrlo složena.

–Uticaj čoveka postoji, to uopšte nije sporno, ali je pitanje koliko je on dominantan u svemu tome, a koliko su to neki ciklusi koje ćemo mi preživljavati-objašnjava i dodaje da je u istoriji naše planete bilo i mnogo ekstremnijih ciklusa i da je moguće da je ovo samo jedan topliji period...

Ipak, objašnjava da superćelijske oluje nisu nešto nenormalno za ove prostore i da ih je bilo i pre. Naime, postoje tri tipa oluja: jednoćelijske, multićelijske i superćelijske. Na našim prostorima su najčešće jednoćelijske, odnosno letnji pljuskovi koji se brzo završe i nakon kojih se odmah razvedri. Multićelijske traju duže i uglavnom pada kiša u intervalima, zbog izolovanih celula u kojima se vazduh podiže, hladi i kondenzuje. Superćelijske su najintenzivnije i najduže traju od ovih tipova oluja, kada procesom smicanja, kako ga meteorolozi nazivaju, nastaje vrtlog nestabilnog vazduha koji dugo živi. –Nažalost, ova oluja koja se pokrenula išla je preko nizijske Hrvatske i Mađarske i u Vojvodini nije imalo šta da joj poremeti strukturu, ali čim je stigla do Karpata, raspala se- govori Čubrilo. One su veliki sistemi i dostižu 12 do 15 kilometara u visini, dok u prečniku obuhvataju najviše 10 kilometara i Novi Sad je imao tu nesreću da bude u centru jedne. S obzirom na to da se ne mogu sprečiti, sagovornik apeluje da se poštuju mere predostrožnosti: što solidnija gradnja, dobro uzemljenje, što više zelenila koje nije krto, jer ono smanjuje bočne udare vetra i naravno, sačekati kod kuće da oluja prođe. 

Nađa Šolaja