С МЕТЕОРОЛОГОМ МАРКОМ ЧУБРИЛОМ О ЛЕТУ, ОЛУЈАМА И ЈЕСЕНИ Специфична комбинација топлоте и нестабилности

Како најављује, након септембра који ће бити за 3 степена топлији од просека, очекује се октобар са степеном до степеном и по топлијим него иначе, али у блажем тону ка одликама јесени. Падавине наредног месеца би требало да се крећу, локално, мало изнад просека, али како каже, те велике, снажне олује су иза нас. 

–Постоје врло строги параметри који морају да се испуне да би дошло до суперћелијске олује и чим један од њих није испуњен, она се неће створити. Прошле недеље у уторак имали смо један фронтални поремећај који је само прешао изнад нас, било је мало пљускова по Војводини, али не и велика олуја јер нема те количине енергије у атмосфери која је била у јулу и августу- објашњава Чубрило. Раних екстремних хладноћа макар у октобру не би требало да буде. Што се тиче зиме, наш саговорник објашњава да за сада не постоји довољно података који би могли да укажу ни на јако топлу, ни на јако хладну зиму и да је питање да ли ће 15 дана снега, колико буде у просеку сваке зиме, бити у континуитету или расцепкани током зимских месеци.

Осврчући се на почетак лета, Марко Чубрило објашњава да је нагли прелаз са маја на јун уследио, заправо, због смене струја над Европом, те да је мај био свежији због утицаја струје са Атлантика, док се ваздух изнад северне Африке све време загревао и само је било питање кад ће преко Медитерана стићи до нас. Међутим, ово годишње доба је било за наше просторе нетипично, јер је у прошлости било или топло и сушно или свеже и нестабилно.

–Ово лето је била јако чудна комбинација топлоте и нестабилности, што су идеални услови за стварање јаких олуја које су се дешавале не само код нас, него и у Европи- казује он, те наставља – За нас су биле специфичне, јер смо били на рубу топле и свеже ваздушне масе, које су доводиле до наглих промена и удара ветра, олуја и града и свега онога што нас је пратило овог лета.

Утицај човека или природни циклуси?

Када говоримо на глобалном нивоу, у последњих десетак година имали смо прилику да сведочимо екстремним временским приликама. По речима метеоролога Чубрила, узроци за овакво време су заиста вишеструки и не могу се свести пуко на утицај човека, јер је наша клима врло сложена.

–Утицај човека постоји, то уопште није спорно, али је питање колико је он доминантан у свему томе, а колико су то неки циклуси које ћемо ми преживљавати-објашњава и додаје да је у историји наше планете било и много екстремнијих циклуса и да је могуће да је ово само један топлији период...

Ипак, објашњава да суперћелијске олује нису нешто ненормално за ове просторе и да их је било и пре. Наиме, постоје три типа олуја: једноћелијске, мултићелијске и суперћелијске. На нашим просторима су најчешће једноћелијске, односно летњи пљускови који се брзо заврше и након којих се одмах разведри. Мултићелијске трају дуже и углавном пада киша у интервалима, због изолованих целула у којима се ваздух подиже, хлади и кондензује. Суперћелијске су најинтензивније и најдуже трају од ових типова олуја, када процесом смицања, како га метеоролози називају, настаје вртлог нестабилног ваздуха који дуго живи. –Нажалост, ова олуја која се покренула ишла је преко низијске Хрватске и Мађарске и у Војводини није имало шта да јој поремети структуру, али чим је стигла до Карпата, распала се- говори Чубрило. Оне су велики системи и достижу 12 до 15 километара у висини, док у пречнику обухватају највише 10 километара и Нови Сад је имао ту несрећу да буде у центру једне. С обзиром на то да се не могу спречити, саговорник апелује да се поштују мере предострожности: што солиднија градња, добро уземљење, што више зеленила које није крто, јер оно смањује бочне ударе ветра и наравно, сачекати код куће да олуја прође. 

Нађа Шолаја