KADA HRANA NOSI PORUKU Uskrs kroz ukus tradicije

Jedna od centralnih namirnica koja se tradicionalno nalazi na prazničnom stolu jeste jagnjetina. Ova životinja, prema hrišćanskom verovanju, simbolizuje Isusa Hrista, koje je žrtvovano za spasenje čovečanstva.

Jagnje je, takođe, prva životinja koja se kolje nakon zimskog posta i s početkom proleća, što dodatno pojačava njegov značaj. Ukoliko bi Uskrs pao pre Đurđevdana, jagnjetina se tada ne bi konzumirala, u skladu sa narodnim običajima.

Zanimljivo je da su dimljene šunke, spremljene tokom poslednjih svinjokolja pred fašange, dozrele baš za završetak posta. Tako šunka postaje prvo dimljeno meso koje se služi nakon perioda odricanja, dok jagnjetina otvara sezonu svežeg mesa.

Pored mesa, trpeza se ukrašava i simboličnim pecivima. U istočnoj Srbiji i pojedinim krajevima Vojvodine, za Vaskrs se pripremaju posebne lepinje poznate kao kovržnjaci. Ovi hlebovi sadrže celo jaje umešeno u testo i često se daruju prijateljima kao znak pažnje i zajedništva.

Ren se takođe često nalazi na prazničnoj trpezi, ali ne samo zbog svog ukusa. Njegov jak miris i ljutina od davnina se tumače kao simbol Hristovih patnji i gorčine. Verovalo se da ren ima moć da otera zle duhove, pa je postao važan deo uskršnjeg obroka.

Pečenje kolača za Vaskrs ima duboko simbolično poreklo. Tokom strogog posta bila je zabranjena upotreba mleka i jaja. Kada bi post završio, ljudi bi u čast praznika pripremali bogatiji hleb sa upravo tim sastojcima.