Prvi put ugrađena proteza kolena obolelom od hemofilije
U Kliničkom centru Vojvodine (KCV) urađena je prva ugradnja totalne proteze kolena kod pacijenta S. P. (1986.) obolelog od hemofilije. Operacija je urađena 17. maja, a pacijent se oporavlja i samostalno hoda, uz korišćenje pomagala. Klinički centar Vojvodine stekao je ovim uslove da bude Evropski centar za sveobuhvatno lečenje hemofilije, a najavljuju i skori početak saradnje sa Univerzitetskom ortopedskom klinikom u Budimpešti u programu Svetske federacije za hemofiliju.
Pomoćnica direktora za zdravstvo Kliničkog centra Vovjodine profesorka dr Edita Stokić ocenila je da je u pitanju profesionalni uspeh, jer je urađen operativni zahvat kod pacijenta koji ima poremećaj zgrušavanja krvi.
Operaciju je izveo hirurg Klinike za ortopediju KCV prim. dr Veselin Bojat koji je istakao kako je KCV pokazao da je organizaciono i stručno sposoban za izvođenje ovakve intervencije i istakao da ortopedi nisu najznačajniji u lečenju, već su tu i fizijatri, anesteziolozi i drugi specijalisti.
„Operacija je urađena 17. maja, kod pacijenta koji ima 31 godinu i već osam godina ima izražene bolove, koji su doveli skoro do ukočenja zgloba, a od pre pet godina pokrtljivost je minimalna“, kazao je dr Bojat.
Na jesen još jedna operacija
Dr Veselin Bojat je rekao da na jesen planiraju drugu operaciju, odnosno da će jednom pacijentu uraditi obostranu protezu zgloba kolena.„Imamo pacijente koji imaju indikacije za više operativnih zahvata, skočnog zgloba, ramena, lakta, a najčešće je to koleni zglob i kuk. Prioritet imaju oni kojima su najizraženije tegobe, a to su bolovi i ograničeni pokreti u kolenom zglobu. Tako da je sledeća operacija koju planiramo na jesen obostrana totalna proteza kolena“, objasnio je dr Bojat.
Kako je objasnio načelnik Operativnog odeljenja Klinike za ortopediju KCV docent dr Vladimir Harhai, urađena je prvo kompletna priprema, a operacija je išla očekivanim tokom.
„Pacijent praktično osam godina nije savio koleno, a sada se već samostalno kreće. Intervencija je trajala 120 minuta, a sa prethodnom pripremom i postepenim buđenjem iz anestezije sve je trajalo oko tri i po sata“, objasnio je dr Harhai i napomenuo da je sve urađeno uz pomoć dr Nebojše Rajića, šefa Kabineta za hemofiliju pri Klinici za hematologiju KCV koji je bio inicijator izvođenja ove operacije i tokom cele intervencije pratio faktor osam koagulacije i inhibitor faktora, koji treba da bude negativan, što je i bio.
Harhai je dodao da je pre operacije pacijent imao pokretljivost zgloba kolena od 10 odsto a sada je to više od 90 procenata. S. P. je još uvek na Klinici za ortopediju, ali će verovatno sledeće sedmice biti prebačen na Kliniku za rehabilitaciju, gde treba da se postigne povećanje obima pokreta.
Upravnica Klinike za hematologiju profesorka dr Ivana Urošević objasnila je da je hemofilija retko oboljenje koje karakteriše krvarenje u zglobovima i kostima i vremenom dovodi do deformiteta i invaliditeta.
„U Vojvodini trenutno ima 150 bolesnika, a oko 100 njih ima klasičnu, naslednu hemofiliju. Pacijenti se leče u KCV i Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u Novom Sadu, kao i u opštim bolnicama u Subotici, Somboru, Zrenjaninu, Vršcu i Sremskoj Mitrovici“, kazala je dr Urošević i dodala da je lečenje ove bolesti kompleksno, te su pored hematologa uključeni i psiholozi, fizijatri, anesteziolozi, infektolozi i ortopedski hiruri.
Klinički centar Vojvodine stekao je ovim uslove da bude Evropski centar za sveobuhvatno lečenje hemofilije, a najavljuju i skori početak saradnje sa Univerzitetskom ortopedskom klinikom u Budimpešti u programu Svetske federacije za hemofiliju.
Kada je reč o rehabilitaciji pacijenata, fizijatar dr Peđa Živanović sa Klinike za rehabilitaciju KCV istakao je da ona počinje u ranoj fazi bolesti i uključuje program vežbi.
„Ovde nije bilo moguće povećanje pokreta zgloba, ali smo poboljšali mišićnu snagu, koja olakšava postoperativni oporavak“, istakao je dr Živanović i napomenuo da se pacijent kreće uz korišćenje pomagala.
U našoj zemlji su do sada urađene ukupno tri ovakve operacije, u Kliničkom centru Srbije i Univerzitetskoj dečjoj klinici “Tiršova” u Beogradu, ali se tamo već nekoliko godina ove operacije ne izvode.
LJ. Petrović