Први пут уграђена протеза колена оболелом од хемофилије
У Клиничком центру Војводине (КЦВ) урађена је прва уградња тоталне протезе колена код пацијента С. П. (1986.) оболелог од хемофилије. Операција је урађена 17. маја, а пацијент се опоравља и самостално хода, уз коришћење помагала. Клинички центар Војводине стекао је овим услове да буде Европски центар за свеобухватно лечење хемофилије, а најављују и скори почетак сарадње са Универзитетском ортопедском клиником у Будимпешти у програму Светске федерације за хемофилију.
Помоћница директора за здравство Клиничког центра Вовјодине професорка др Едита Стокић оценила је да је у питању професионални успех, јер је урађен оперативни захват код пацијента који има поремећај згрушавања крви.
Операцију је извео хирург Клинике за ортопедију КЦВ прим. др Веселин Бојат који је истакао како је КЦВ показао да је организационо и стручно способан за извођење овакве интервенције и истакао да ортопеди нису најзначајнији у лечењу, већ су ту и физијатри, анестезиолози и други специјалисти.
„Операција је урађена 17. маја, код пацијента који има 31 годину и већ осам година има изражене болове, који су довели скоро до укочења зглоба, а од пре пет година покртљивост је минимална“, казао је др Бојат.
На јесен још једна операција
Др Веселин Бојат је рекао да на јесен планирају другу операцију, односно да ће једном пацијенту урадити обострану протезу зглоба колена.„Имамо пацијенте који имају индикације за више оперативних захвата, скочног зглоба, рамена, лакта, а најчешће је то колени зглоб и кук. Приоритет имају они којима су најизраженије тегобе, а то су болови и ограничени покрети у коленом зглобу. Тако да је следећа операција коју планирамо на јесен обострана тотална протеза колена“, објаснио је др Бојат.
Како је објаснио начелник Оперативног одељења Клинике за ортопедију КЦВ доцент др Владимир Хархаи, урађена је прво комплетна припрема, а операција је ишла очекиваним током.
„Пацијент практично осам година није савио колено, а сада се већ самостално креће. Интервенција је трајала 120 минута, а са prеthodnom припремом и постепеним буђењем из анестезије све је трајало око три и по сата“, објаснио је др Хархаи и напоменуо да је све урађено уз помоћ др Небојше Рајића, шефа Кабинета за хемофилију при Клиници за хематологију КЦВ који је био иницијатор извођења ове операције и током целе интервенције пратио фактор осам коагулације и инхибитор фактора, који треба да буде негативан, што је и био.
Хархаи је додао да је пре операције пацијент имао покретљивост зглоба колена од 10 одсто а сада је то више од 90 процената. С. П. је још увек на Клиници за ортопедију, али ће вероватно следеће седмице бити пребачен на Клинику за рехабилитацију, где треба да се постигне повећање обима покрета.
Управница Клинике за хематологију професорка др Ивана Урошевић објаснила је да је хемофилија ретко обољење које карактерише крварење у зглобовима и костима и временом доводи до деформитета и инвалидитета.
„У Војводини тренутно има 150 болесника, а око 100 њих има класичну, наследну хемофилију. Пацијенти се лече у КЦВ и Институту за здравствену заштиту деце и омладине у Новом Саду, као и у општим болницама у Суботици, Сомбору, Зрењанину, Вршцу и Сремској Митровици“, казала је др Урошевић и додала да је лечење ове болести комплексно, те су поред хематолога укључени и психолози, физијатри, анестезиолози, инфектолози и ортопедски хирури.
Клинички центар Војводине стекао је овим услове да буде Европски центар за свеобухватно лечење хемофилије, а најављују и скори почетак сарадње са Универзитетском ортопедском клиником у Будимпешти у програму Светске федерације за хемофилију.
Када је реч о рехабилитацији пацијената, физијатар др Пеђа Живановић са Клинике за рехабилитацију КЦВ истакао је да она почиње у раној фази болести и укључује програм вежби.
„Овде није било могуће повећање покрета зглоба, али смо побољшали мишићну снагу, која олакшава постоперативни опоравак“, истакао је др Живановић и напоменуо да се пацијент креће уз коришћење помагала.
У нашој земљи су до сада урађене укупно три овакве операције, у Клиничком центру Србије и Универзитетској дечјој клиници “Тиршова” у Београду, али се тамо већ неколико година ове операције не изводе.
Љ. Петровић