Prstenovani mladunci JEDNE OD NAJLEPŠIH PTICA u Srbiji: „Obeležavanje ptica je izuzetno značajno kako bismo UPOZNALI NJIHOVE ŽIVOTNE NAVIKE i POTREBE”
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) u okviru međunarodnog IPA projekta prekogranične saradnje sa Mađarskom – Grasslandbirds, prstenovalo je mladunce modrovrane, jedne od najlepših ptica u Srbiji, koju su ornitolozi u prethodne dve decenije spasili sa ruba nestanka.
Prve nedelje jula, u pristustvu 10-ak volontera kao i dece zainteresovane za svet ptica, u Međunarodno značajnom području za ptice Okanj i Rusanda, u okolini Novog Bečeja, DZPPS je organizovalo prstenovanje mladunaca modrovrane.
Prstenovano je ukupno 14 mladunaca koji su se nalazili u 4 gnezdeće kutije, postavljene upravo da bi se modrovrane u njima gnezdile.
Tokom istog dana su u Međunarodno značajnom području za ptice Slano Kopovo, prstenovana i 2 mladunca sive vetruške i jedna mlada jedinka sivog svračka, takođe retkih i strogo zaštićenih vrsta ptica.
„Obeležavanje ptica je izuzetno značajno kako bismo upoznali njihove životne navike i potrebe. To lepo ilustruje interesantan slučaj kada je modrovrana koja je prstenovana 2019. u Srbiji, u blizini Bačke Topole, pronađena naredne godine u Africi, u Namibiji. Do tamo je preletela preko 7.300 kilometara”, pojašnjava Miroslav Dudok, ornitolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Osim što su se učesnici bliže upoznali sa ekologijom vrsta i njihovim zanačajem za zaštitu travnih staništa koje naseljavaju, akcija je imala za cilj i skretanje pažnje na aktivne mere zaštite ovih vrsta kroz postavljanje veštačkih gnezdećih duplji.
Usled brojnih ugrožavajućih faktora sa kojima se ove ptice susreću, kako na svojim migratornim putevima tako i na gnezdilištima, početkom 21. veka u Srbiji su modrovrane bile na rubu isčezavanja, sa svega 15-20 parova na krajnjem severu Vojvodine.
Travna staništa su sve ugroženija usled masovnog preoravanja i pretvaranja u velike površine pod monokulturama, kao i prekomernom upotrebom pesticida. Sa druge strane, zamiranje tradicionalnog načina stočarstava ispašom dovodi do zarastanja ovih tipova staništa.
Sve ovo dovodi do pada biodiverziteta na takvim mestima, a samim tim uzrokuje i smanjenje površina na kojima bi se ptice mogle hraniti. Osim ovih problema ptice u ravnici suočene su i sa problemom nedostatka starih pojedinačnih stabala drveća sa dupljama koja bi im pružila mesta za gnežđenje.
