Прстеновани младунци ЈЕДНЕ ОД НАЈЛЕПШИХ ПТИЦА у Србији: „Обележавање птица је изузетно значајно како бисмо УПОЗНАЛИ ЊИХОВЕ ЖИВОТНЕ НАВИКЕ и ПОТРЕБЕ”
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (DZPPS) у оквиру међународног ИПА пројекта прекограничне сарадње са Мађарском – Grasslandbirds, прстеновало је младунце модровране, једне од најлепших птица у Србији, коју су орнитолози у prеthodnе две деценије спасили са руба нестанка.
Прве недеље јула, у пристуству 10-ак волонтера као и деце заинтересоване за свет птица, у Међународно значајном подручју за птице Окањ и Русанда, у околини Новог Бечеја, DZPPS је организовало прстеновање младунаца модровране.
Прстеновано је укупно 14 младунаца који су се налазили у 4 гнездеће кутије, постављене управо да би се модровране у њима гнездиле.
Током истог дана су у Међународно значајном подручју за птице Слано Копово, прстенована и 2 младунца сиве ветрушке и једна млада јединка сивог сврачка, такође ретких и строго заштићених врста птица.
„Обележавање птица је изузетно значајно како бисмо упознали њихове животне навике и потребе. То лепо илуструје интересантан случај када је модроврана која је прстенована 2019. у Србији, у близини Бачке Тополе, пронађена наредне године у Африци, у Намибији. До тамо је прелетела преко 7.300 километара”, појашњава Мирослав Дудок, орнитолог Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Осим што су се учесници ближе упознали са екологијом врста и њиховим заначајем за заштиту травних станишта које насељавају, акција је имала за циљ и скретање пажње на активне мере заштите ових врста кроз постављање вештачких гнездећих дупљи.
Услед бројних угрожавајућих фактора са којима се ове птице сусрећу, како на својим миграторним путевима тако и на гнездилиштима, почетком 21. века у Србији су модровране биле на рубу исчезавања, са свега 15-20 парова на крајњем северу Војводине.
Травна станишта су све угроженија услед масовног преоравања и претварања у велике површине под монокултурама, као и прекомерном употребом пестицида. Са друге стране, замирање традиционалног начина сточарстава испашом доводи до зарастања ових типова станишта.
Све ово доводи до пада биодиверзитета на таквим местима, а самим тим узрокује и смањење површина на којима би се птице могле хранити. Осим ових проблема птице у равници суочене су и са проблемом недостатка старих појединачних стабала дрвећа са дупљама која би им пружила места за гнежђење.
