Proširenje prava vantelesne oplodnje, velika podrška države za sve koji žele bebu
Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) krajem prošle godine uveo je novine i znatno proširio prava za vantelesnu oplodnju (VTO), a jedna od najvećih je ta što će parovi kojima je donacija polnih ćelija jedini način da dobiju potomstvo, sada imati pravo na procedure o trošku države.
Jajne ćelije iz inostranih banki reproduktivnog materijala su stigle u našu zemlju i prvi parovi, kao i žene bez partnera, ulaze u postupak vantelesne oplodnje. Među novinama u oblasti VTO koje je uveo RFZO je i to da je starosna granica za žene sa 43 godine pomerena na 45 godina.
Takođe, parovi kod kojih muški partner nema spermatozoide zbog nekog oboljenja uz prethodno zamrznut materijal sada imaju pravo na VTO o trošku RFZO. Parovi koji su prvo dete prirodnim putem dobili, a iz nekog razloga ne mogu da dobiju drugo dete (sekundarni sterilitet) imaju pravo na besplatnu vantelesnu oplodnju. Država finansira i neograničen broj pokušaja za prvo dete iz stimulisanog i iz zamrznutog materijala. Omogućeno je zamrzavanje embriona sa rokom čuvanja do pet godina, kao i ženama bez partnera da odlaze na vantelesnu oplodnju.
Dr Zorica Crnogorac, stručnjak za vantelesnu oplodnju u čijoj bolnici se već 14 godina realizuje Nacionalni program vantelesne oplodnje koji finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), ističe da je ovo veoma značajna podrška države te da je naša zemlja jedna od retkih u svetu, osim Izraela koja ima ovako širok obim prava za VTO na teret redovnog zdravstvenog osiguranja
- Zahvaljujući Nacionalnom programu vantelesne oplodnje koji je do sada realizovan, u našoj bolnici samo u poslednjih pet godina rođeno je više od 1.000 beba. Sa proširenjem uslova očekujemo još trudnoća, rođenih beba i novih parova koji će moći da na put roditeljstva krenu uz finansijsku podršku države i našu stručnu pomoć. Međutim, država mora da pronađe način da parovima koji se leče od steriliteta budu dostupne i savremene metode i terapije lečenja, poput genetskog testiranja, kao i tretman kod psihologa što značajno povećava uspešnost procedure - naglašava dr Crnogorac.
Pravo na donaciju reproduktivnog materijala imaju sve žene do 45 godina koje ne mogu iz svojih jajnih ćelija da ostvare trudnoću, žene koje su bez partnera ili parovi gde jedan od partnera nema dete i kojima je donacija polnih ćelija jedini način da dobiju potomstvo mogu da se prijave za procedure o trošku države.Od 10.decembra prošle godine počele su prijave za procudure, zakazivanje se obavlja preko portala e-Uprave i za sve koji se prijavljuju za procedure putem donacije.O trošku RFZO biće omogućeno šest postupaka donacije i to tri stimulisana i trikrioembriotransfera.
Procedura BMPO sa doniranim materijalom moći će da se obavi u nekoj od privatnih ili državnih klinika koje imaju Ugovor sa RFZO.U klinici u kojoj obavljaju proceduru parovi će popunjavati poseban obrazac sa svojim karakteristikama – krvna grupa, visina, težina i dr., moći će sami da biraju izgled donora, ali neće moći da saznaju njegov identitet. Moći će da biraju iz koje banke će da uvezu reproduktivni materijal.Jedna osoba (muškarac ili žena) može da bude donor samo jednom paru. To znači da dva para u Srbiji ne mogu dobiti materijal istog donora. Jedini izuzetak je da, ukoliko majka, koja je uz pomoć donora dobila dete, poželi još potomaka. Parovi koji su već započeli proceduru u inostranstvu moći će taj postupak da nastave u Srbiji, a država će snositi troškove transporta ćelija.
Navodi i da je omogućavanje procedura donacijom u našoj zemlji veliko olakšanje za parove suočene sa tim problemom, postupak je pojednostavljen i svakako jeftiniji.
- Do sada su morali da odlaze u inostrane klinike gde su za jedan pokušaji morali da izdvajaju između 6.000 i 8.000 evra, i na taj način su se velika materijalna sredstva odlivala iz Srbije. Prema nekim procenama struke radilo se o sumi preko 30 miliona evra godišnje.Sada će troškove kompletne procedure i uvoza polnih ćelija snositi država - ističe dr Crnogorac.
Ona naglašava i da nije dovoljno da omogućimo sprovođenje određenih procedura. Kako kaže, moramo da informišemo ljude o značaju donacije, da ih bliže upoznamo sa kriterijumima i uslovima pod kojima je ona moguća, kako izgleda čitav postupak. Kako bismo izbegli razne nedoumice i nejasnoće koje su se mogle čuti u javnosti u poslednje vreme. Doktorka naglašava da je neophodna velika nacionalna kampanja na ovu temu.
Dobra vest je i ta da će od februara biti omogućeno o trošku RFZO i zamrzavanje polnih ćelija i embriona za obolele o malignih bolesti, najavili su iz Fonda. Pravo na zamrzavanje pre početka lečenja imaće žene do 40 godina, odnosno muškarci do 50 godina, ukoliko nemaju dete ili dete u postojećoj zajednici.
- Pored brige za svoje zdravlje, mnogi se brinu da li će nakon ozdravljenja biti u mogućnosti začeća. Zamrzavanje polnih ćelija, jedina im je nada da će sem nakon onkoloških terapija ostvariti kao roditelji. U našoj bolnici imamo dosta slučajeva koji su nakon ove teške boleti uspeli da se ostvare u ulozi roditelja. Koliko je ovo efikasan način govore nam i rezultati istraživanja, da je 60 odsto žena koje su zamrzle jajne ćelije, uspele da se ostvare kao majke. Jako je važno da mladi ljudi počnu na vreme da razmišljaju o zamrzvanju svog biološkog materijala, te da o tome više govorimo u narednom periodu i edukujemo ih uz pomoć i vas medija - navodi dr Crnogorac.
Dodaje, međutim, da se i dalje više od 50 odsto parova sa problemom steriliteta javlja tek posle 35. godine.
- Žene na preglede jajnika odlaze tek kada imaju problem ili započinju VTO proceduru. Takođe, naši muškarci nemaju naviku da jednom godišnje odu kod urologa. Oni se lekaru uglavnom javljaju kada dobiju upalu prostate ili imaju drugi problem. Ispitivanje neplodnosti potrebno je započeti kod svih parova koji ne ostvare trudnoću za godinu dana. Važno je da više radimo na preventivi, a manje na lečenju problema. Važno je da mlade ljude edukujemo o reproduktivnom zdravlju i to u vidu kontinuiranih edukacija u školama, te da ih na vreme uputimo kako da provere plodnost i pravovremeno planiraju potomstvo - zaključuje dr Zorica Crnogorac.
LJ. Petrović