Проширење права вантелесне оплодње, велика подршка државе за све који желе бебу
Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) крајем прошле године увео је новине и знатно проширио права за вантелесну оплодњу (ВТО), а једна од највећих је та што ће парови којима је донација полних ћелија једини начин да добију потомство, сада имати право на процедуре о трошку државе.
Јајне ћелије из иностраних банки репродуктивног материјала су стигле у нашу земљу и први парови, као и жене без партнера, улазе у поступак вантелесне оплодње. Међу новинама у области ВТО које је увео РФЗО је и то да је старосна граница за жене са 43 године померена на 45 година.
Такође, парови код којих мушки партнер нема сперматозоиде због неког обољења уз претходно замрзнут материјал сада имају право на ВТО о трошку РФЗО. Парови који су прво дете природним путем добили, а из неког разлога не могу да добију друго дете (секундарни стерилитет) имају право на бесплатну вантелесну оплодњу. Држава финансира и неограничен број покушаја за прво дете из стимулисаног и из замрзнутог материјала. Омогућено је замрзавање ембриона са роком чувања до пет година, као и женама без партнера да одлазе на вантелесну оплодњу.
Др Зорица Црногорац, стручњак за вантелесну оплодњу у чијој болници се већ 14 година реализује Национални програм вантелесне оплодње који финансира Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО), истиче да је ово веома значајна подршка државе те да је наша земља једна од ретких у свету, осим Израела која има овако широк обим права за ВТО на терет редовног здравственог осигурања
- Захваљујући Националном програму вантелесне оплодње који је до сада реализован, у нашој болници само у последњих пет година рођено је више од 1.000 беба. Са проширењем услова очекујемо још трудноћа, рођених беба и нових парова који ће моћи да на пут родитељства крену уз финансијску подршку државе и нашу стручну помоћ. Међутим, држава мора да пронађе начин да паровима који се лече од стерилитета буду доступне и савремене методе и терапије лечења, попут генетског тестирања, као и третман код психолога што значајно повећава успешност процедуре - наглашава др Црногорац.
Право на донацију репродуктивног материјала имају све жене до 45 година које не могу из својих јајних ћелија да остваре трудноћу, жене које су без партнера или парови где један од партнера нема дете и којима је донација полних ћелија једини начин да добију потомство могу да се пријаве за процедуре о трошку државе.Од 10.децембра прошле године почеле су пријаве за процудуре, заказивање се обавља преко портала е-Управе и за све који се пријављују за процедуре путем донације.О трошку РФЗО биће омогућено шест поступака донације и то три стимулисана и трикриоембриотрансфера.
Процедура БМПО са донираним материјалом моћи ће да се обави у некој од приватних или државних клиника које имају Уговор са РФЗО.У клиници у којој обављају процедуру парови ће попуњавати посебан образац са својим карактеристикама – крвна група, висина, тежина и др., моћи ће сами да бирају изглед донора, али неће моћи да сазнају његов идентитет. Моћи ће да бирају из које банке ће да увезу репродуктивни материјал.Једна особа (мушкарац или жена) може да буде донор само једном пару. То значи да два пара у Србији не могу добити материјал истог донора. Једини изузетак је да, уколико мајка, која је уз помоћ донора добила дете, пожели још потомака. Парови који су већ започели процедуру у иностранству моћи ће тај поступак да наставе у Србији, а држава ће сносити трошкове транспорта ћелија.
Наводи и да је омогућавање процедура донацијом у нашој земљи велико олакшање за парове суочене са тим проблемом, поступак је поједностављен и свакако јефтинији.
- До сада су морали да одлазе у иностране клинике где су за један покушаји морали да издвајају између 6.000 и 8.000 евра, и на тај начин су се велика материјална средства одливала из Србије. Према неким проценама струке радило се о суми преко 30 милиона евра годишње.Сада ће трошкове комплетне процедуре и увоза полних ћелија сносити држава - истиче др Црногорац.
Она наглашава и да није довољно да омогућимо спровођење одређених процедура. Како каже, морамо да информишемо људе о значају донације, да их ближе упознамо са критеријумима и условима под којима је она могућа, како изгледа читав поступак. Како бисмо избегли разне недоумице и нејасноће које су се могле чути у јавности у последње време. Докторка наглашава да је неопходна велика национална кампања на ову тему.
Добра вест је и та да ће од фебруара бити омогућено о трошку РФЗО и замрзавање полних ћелија и ембриона за оболеле о малигних болести, најавили су из Фонда. Право на замрзавање пре почетка лечења имаће жене до 40 година, односно мушкарци до 50 година, уколико немају дете или дете у постојећој заједници.
- Поред бриге за своје здравље, многи се брину да ли ће након оздрављења бити у могућности зачећа. Замрзавање полних ћелија, једина им је нада да ће сем након онколошких терапија остварити као родитељи. У нашој болници имамо доста случајева који су након ове тешке болети успели да се остваре у улози родитеља. Колико је ово ефикасан начин говоре нам и резултати истраживања, да је 60 одсто жена које су замрзле јајне ћелије, успеле да се остваре као мајке. Јако је важно да млади људи почну на време да размишљају о замрзвању свог биолошког материјала, те да о томе више говоримо у наредном периоду и едукујемо их уз помоћ и вас медија - наводи др Црногорац.
Додаје, међутим, да се и даље више од 50 одсто парова са проблемом стерилитета јавља тек после 35. године.
- Жене на прегледе јајника одлазе тек када имају проблем или започињу ВТО процедуру. Такође, наши мушкарци немају навику да једном годишње оду код уролога. Они се лекару углавном јављају када добију упалу простате или имају други проблем. Испитивање неплодности потребно је започети код свих парова који не остваре трудноћу за годину дана. Важно је да више радимо на превентиви, а мање на лечењу проблема. Важно је да младе људе едукујемо о репродуктивном здрављу и то у виду континуираних едукација у школама, те да их на време упутимо како да провере плодност и правовремено планирају потомство - закључује др Зорица Црногорац.
Љ. Петровић