PREČANSKA LEKSIKA: Ruda i šarage pride

Ono nešto kolara od nekada cenjenog i dobro plaćenog zanata više ne rade (a i ne pamte) kao nekada, ona kola kao ukras na lažnim salašima nisu odavno kompletna, a pitanje je koliko će i kustosa poželeti da lomi jezik ždrepčanicima, srčanicama, levčama, paocima, naplacima, lotrama, čivijama i čatlovima, proveravajući spiskove eksponata (ako se i čuvaju neke taljige u tišini i prašini muzeja). No, neki delovi kola se gotovo svakodnevno izgovaraju kao delovi rečenica. Slučajno, baš naistureniji i onaj sa zadnjeg kraja – ruda i šarage.

Ruda vodi kola. To je drvo, oblica, duža od dva metra, primerena dužini vučnih životinja, konja, ili magaraca, negde čak i krava, nekada obavezno volova. Rudom se kola ne vuku, samo skreću. Mora biti od jaka drveta (bagrema najčešće) ali suva, ne preteška. Uglavljena je u prednji, pokretan, trap kola, ubačena u metalni okov, štel, četvrtast, da se ne okreće i nekako osigurana da se ne izvadi, najčešće jakim ekserom ili gvozdenim klinom u obliku slova G. Na prednjem kraju, na samom vrhu su dva lanca, za svakog konja po jedan. Zakače se za amove pa kada se konji navedu uzdama (kajasima) levo ili desno, povuku tamo i rudu. Sve je zdravo prosto urađeno, ali mora biti i sigurno jer zacepljena ruda može povrediti konju stomak, butine, kriva ga može derati po trbuvu, slaba ne prima naredbe... Kod najčešćih nezgoda, kada kola upadnu u jendek ili konji pobegnu zbog nevremena ili neke druge nevolje, ruda zna da se slomije, da proburazi zapregu.

Kod lakših kola se, umesto jedne rude, načine dve, lepše i elegantnije. To su rukunice ili dupla ruda. Imaju ih čeze, lake sanke, a obavezno one amiške dvokolice zvane bagi, koje još sasvim legalno kloparaju drumovima srednjeg zapada SAD, obavezno s rasnim kasačima, i koje do ludila dovode motorizovane Amerikance jer izazivaju više nesreća nego svi „mustanzi” u automobilima zajedno.

Ta, kolska ruda ušla je u nekoliko poslovica koje se još vrte iako je malo ljudi videlo rudu. Kaže se da neko trči kao ždrebe pred rudu jer smeta, brzoplet je, upropasti neki plan i projekat nepotrebnom žurbom. Ako neko mora da iskija za neku nesmotrenost ili ga nateraju da radi nešto protiv svoje volje, kaže se da je „legao na rudu”. Dakle, da je upregnut i da mora pošto-poto da obavi težak posao.

Ima jedan bezobrazan vic, a na mađarskom, ali ga je lako shvatiti jer se ruda i kod njih tako (ili slično) kaže. Kao, ustala rano Žuža, a na salašu, pa se tegli nasred avlije. Malo se i zabatrgala, krenula unazad i naletela na rudu. Zevajući, promrmljala – Joška, te vođ? (Joška, jesi li to ti?).

Za neke kolače se takođe kaže da su u obiku rude. Gibanice, kisele debele, s makom, orasima, pekmezom… Još se može čuti: Dolaze nam veliki gosti pa sam ispekla štrudlu od dve (bolje tri) rude.

Šarage su delovi kola koji zatvaraju sanduk, zajedno s lotrama i patosom, u četvrtastu kutiju. Prednje šarage su manje, zadnje teže i više. Ušle su u tinejyerski rečnik. Dok još idu u školu i voze se autobusom, tako zovu sedišta na samom kraju busa.

Šarage su obično ojačane debelim žicama kao rešetkama, pa ima i tu vic o Sosi koja je silom htela na vašar, makar sedela u šaragama, a muž odbio da je poveze. Čim je izašao iz sela, naišla salauka i grom udario baš u te šarage, pa on samo uzdahnuo: „A tako me lepo molila da je povedem!”

Pavle Malešev